Sabranim arhijerejima i vernom narodu besedom posle čitanja svetog Jevanđelja obratio se mitropolit braničevski Ignatije.
Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve je otpočeo 13. maja 2025. godine svetom arhijerejskom liturgijom u Hramu Svetog Save na Vračaru koju je služio patrijarh srpski Porfirije uz sasluženje i molitveno učešće saborskih otaca.
Sabranim arhijerejima i vernom narodu besedom posle čitanja svetog Jevanđelja obratio se mitropolit braničevski Ignatije:
- Dragi oci, draga braćo i sestre, sa blagoslovom patrijarha Porfirija, imam veliku čast i zadovoljstvo da uputim vašoj ljubavi nekoliko reči o današnjem Jevanđelju, odnosno o događaju koji opisuje današnje Jevanđelje. Pored čuda koje je Gospod učinio sa ribolovom, mi obično zaboravljamo i jednu drugu stranu ovoga događaja, a to je da je Gospod pozvao Petra, Jakova i Jovana da pođu za njim. I oni, kaže, ostaviše sve toga čas a i pođoše za njim. Šta ovo znači, draga braćo i sestre? Kakav je ovo čin i kako su to sveti Petar, Jakov i Jovan pošli za Gospodom, ostavivši sve?
- Ovo je važno i za nas, jer i nas Gospod poziva da idemo za njim. Ovde su nam pokazani apostoli, koji će se kasnije pokazati kao korifeji hrišćanske vere, da su ostavili lađe i mreže, dakle, ostavili su ono od čega su živeli, čime su zarađivali hleb.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Navodi da su ostavili i svoje porodice, oca, još je i Petar bio oženjen, pa je ostavio porodicu svoju, i krenuli su za Gospodom. To mi danas teško možemo da razumemo, koji je to motiv koji je učinio da su ovi apostoli ostavili sve i pošli za Gospodom. Jer mi i danas, kad logički to posmatramo, ne možemo da shvatimo ko može danas da ostavi fabriku ili posao kojim se bavi i od koga živi i ko može da ostavi sve, čak i svoju volju da izgubi, odnosno da je potre pred voljom Božjom.
- Sve to mi, kada logički rasuđujemo, teško možemo da prihvatimo. Primera radi – post. Kad logički posmatramo, pa kažemo, a što je sada to loše, je li to nešto loše? Ne, svaka hrana je dobra. Ali nije u hrani suština, nego u ispunjenju volje Božje, a potirući, odnosno odričući se svoje volje. Pa šta je to tada nateralo apostole da ostave sve i pođu za Gospodom? To je, draga braćo i sestre, ljubav. Ljubav je bila motiv i pokretačka snaga koja je učinila da su apostoli pošli za Gospodom i za Gospoda su i život svoj dali. Jer, setimo se, kada volite jednog čoveka, tada ste u stanju sve da učinite za njega. Budući da su Jevreji, jevrejske starešine, govorili o Hristu najgore, da je varalica, oni su se ipak odlučili da pođu za njim zato što ga vole.
To je kao kad mi volimo jednog čoveka kao ličnost; može drugi da dođe da kaže: "on je ovakav i onakav, ali mi to ne slušamo, mi ga volimo i on je za nas najbolji".
- To je, dakle, draga braćo i sestre, bio motiv da pođu apostoli za Gospodom, ostavljajući sve. A to je i nama nauk, jer upravo kroz ljubav prema Gospodu, mi se sjedinjujemo sa njim i voleći Gospoda, ne možemo da postojimo više bez njega. To je kad volite nekoga, u stanju ste i život svoj da date za njega, jer ne možete da zamislite svoje postojanje bez njega. Ljubav tako, dakle, gradi zajednicu, zajednicu mnogih sa Gospodom, sa Duhom Svetim.
Navodi da ljubav gradi liturgijsku zajednicu i da smo u toj liturgijskoj zajednici sjedinjeni sa Gospodom, koji je Sin Božji i koji je u ljubavi sa Bogom Ocem. Gospod nas, dakle, u toj zajednici privodi Ocu, te tako i mi za Boga Oca postajemo dragoceni, postajemo neponovljive ličnosti, samo zbog toga što Gospod Bog Otac voli Sina svoga i Sin voli Oca i voli nas. To je kao kada volite nekoga, pa vam neko da jednu beznačajnu stvar. Ta stvar je za vas velika, dragocena i duša vas boli kad je izgubite. Ali ona nije sama po sebi to. Ona je to zbog toga što je ušla u jednu ljubavnu zajednicu. I upravo to je sve što prinosimo ovde – u ovu ljubavnu zajednicu liturgijsku, preko Gospoda našeg koji je služitelj Bogu Ocu. Sve to postoje dragoceno, postaje isto kao i Sin Božji, dakle, obožuje se.
- I to je ono veliko čudo koje se zbiva sa svima nama koji smo članovi liturgijske zajednice, ali, rekoh, to možemo razumeti jedino ako imamo ljubavi prema Gospodu. I kako kaže apostol Pavle, sve će proći, znanje će proći, vera će proći, ali ljubav ostaje, zato što je ljubav osnov i način postojanja našeg, jer tako i Bog postoji, jer Bog je ljubav. Neka nas Gospod udostoji Carstva svoga nebeskoga sada i uvek i u vekove vekova. Hristos vaskrse!
Radni deo najvišeg jerarhijskog, crkveno-zakonodavnog i crkveno-sudskog tela Srpske Pravoslavne Crkve, pod predsedništvom patrijarha srpskog Porfirija i uz učešće visokopreosvećene i preosvećene gospode eparhijskih arhijereja, započeće 14. maja 2025. godine, u kripti Spomen hrama Svetog Save na Vračaru.
Po proceduri određenoj Poslovnikom o radu, zasedanje počinje usvajanjem dnevnog reda koji čine prispeli predmeti dostavljeni od strane Svetog Arhijerejskog Sinoda, a nastavlja se razmatranjem izveštaja o arhipastirskom radu svih eparhijskih arhijereja, centralnih crkvenih tela, organa i zavoda. Na kraju zasedanja Sabor će o svom radu izdati saopštenje za javnost.
Ova izjava izazvala je veliko interesovanje kako u medijima tako i na društvenim mrežama.
Tokom molitvene večeri, prazničnog bdenja i Svetosavske akademije, patrijarh srpski Porfirije govorio je o uzvišenoj ulozi sveštenstva, bogoslovskom obrazovanju i svetoj službi kao najdubljoj misiji Crkve – ne samo pozivu, već životu u Hristu.
Po projektu arhitekte Mihajla Mitrovića, gradnja je započela 1996. godine, a crkva je osvećena 2001. godine.
Predstojatelj Svetog arhijerejskog sabora je patrijarh srpski Porfirije.
Potresne reči udovice Laure al Nasr obilaze pravoslavni svet i bude pitanje – ko će zaustaviti zlo koje ubija i u svetinjama.
Vernici se neretko vraćaju iz Ostroga drugačiji – smireniji, rasterećeniji, obnovljeni.
Na centralnom obeležavanju Vidovdana u manastiru Ravanici, patrijarh srpski poručio je vernicima da svetost Kosova nije prošlost već poziv za spasenje duše i život u Hristovoj ljubavi.
Leposava Stanković nije bila mitska junakinja iz pesme, već prava Beograđanka čiji je lik postao simbol ljubavi, milosrđa i nade u najtežim danima srpskog naroda – otkrivamo njenu priču i poruku koju i danas šalje svakome od nas.
U svetlosti vere, svako iskušenje, koliko god teško i bolno bilo, posmatra se kao deo puta, kao izazov koji duhovno oblikuje čoveka i približava ga Bogu.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Sveti car Lazar rodio se 1329. godine u gradu Prilepu. Još kao dete bio je blage naravi, oštrouman i dobrodu
U pustinju ga je doveo njegov angel hranitelj.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Na centralnom obeležavanju Vidovdana u manastiru Ravanici, patrijarh srpski poručio je vernicima da svetost Kosova nije prošlost već poziv za spasenje duše i život u Hristovoj ljubavi.
Molitve sabranih odzvanjaju kroz vekove – podsećajući da se ljubav prema otadžbini ne gasi ni pred najvećim iskušenjima.
Od Ravanice do Gračanice, od Hrama Svetog Save do srpskih crkava u Americi i Kanadi, praznična obeležavanja podsećaju na kneza Lazara, Kosovo i večnu snagu narodne vere
Dok Mitropolija tvrdi da sabor na Tominu nedelju održava na svojoj zemlji u duhu tradicije, inspekcija Ministarstva kulture sumnja da je narušen zaštićeni arheološki lokalitet.
Molitve sabranih odzvanjaju kroz vekove – podsećajući da se ljubav prema otadžbini ne gasi ni pred najvećim iskušenjima.
Jedan od ispitanika je poručio da nas Vidovdan poziva na sabranje, kao opomena da raskol ne vodi ka dobru.
Oblak iznad svetinje, kako tvrde svedoci, bio je neverovatno sličan liku Isusa Hrista.
U 9 časova će početi sveta liturgija kojom će načalstvovati patrijarh srpski Porfirije uz sasluženje visokopreosvećenih mitropolita šumadijskog Jovana, braničevskog Ignatija i niškog Arsenija.
Spoj dimljene ribe, pšenice i oraha u ovom jelu pretvara običan postni obrok u svečani doživljaj koji okuplja porodicu za stolom.
Nije bila ratnica, ali je pobedila tamu milošću i tišinom – šta nam priča vekovima stari lik Kosovke devojke dok svet zaboravlja saosećanje i veru.
Jedan od ispitanika je poručio da nas Vidovdan poziva na sabranje, kao opomena da raskol ne vodi ka dobru.
