Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
Na praznik Svetog Josifa Temišvarskog, nebeskog pokrovitelja Eparhije temišvarske, svečano je obeležen veliki jubilej – osam vekova postojanja manastira Bazjaša, jedne od najstarijih srpskih svetinja na tlu današnje Rumunije. Ova svetinja, čiji koreni sežu u doba Svetog Save i kralja Stefana Prvovenčanog, nastavlja da sija kao duhovni i kulturni bedem srpskog naroda u Dunavskoj klisuri.
Liturgijsko sabranje u čast jubileja
Svetu arhijerejsku liturgiju služili su mitropoliti banatski Nikanor i budimski i temišvarski Lukijan, uz sasluženje brojnog sveštenstva više eparhija Srpske Pravoslavne Crkve. Molitveno učešće uzeli su vernici i monaštvo iz Eparhije temišvarske, ali i gosti iz Srbije, Rumunije i drugih zemalja.
Foto: SPC
Doček vladike Lukijana i vladike Nikanora
Liturgijsko blagoljepije upotpunili su hor Saborne crkve iz Temišvara, kao i pojci iz Velikog Semikluša i Stare Moldave. Tokom bogosluženja pročitana je i arhipastirska poruka Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija, u kojoj je istaknut značaj ovog jubileja za očuvanje duhovnog i kulturnog identiteta Srba u Rumuniji.
– Manastir Bazjaš je živi svedok vekovnog prisustva srpskog naroda u ovim krajevima i njegovih dubokih svetosavskih korena – poručio je Patrijarh.
Foto: SPC
Vladike u porti manastira Bazjaš
Jubilarna povelja – svedočanstvo jednog vremena
Po završetku liturgije osvećen je slavski kolač u čast Svetog Josifa Temišvarskog, a mitropolit Lukijan uručio je posebnu jubilarnu povelju povodom 800 godina manastira. Kako je naglašeno, ovakvi akti nisu puka simbolika, već duhovni i istorijski pečat, svedočanstvo o misiji i trajanju svetinje kroz vekove.
Počasni gosti i sabor srpskog folklora
Svojim prisustvom svečanosti su uveličali Njegovo Kraljevsko Visočanstvo princ Nikolaj od Rumunije, generalni konzul Srbije u Temišvaru Ivana Jakšić Matović, kao i predstavnici srpskih organizacija i lokalnih vlasti.
Foto: SPC
Svetu liturgiju služili su motropoliti banatski Nikanor i budimljanski Lukijan
Posle liturgijskog sabranja usledio je bogat kulturno-umetnički program: prazničnu svetosavsku besedu o manastiru Bazjašu održao je protojerej-stavrofor Miodrag Popović, a zatim je organizovan Sabor srpskog folklora u izvođenju kulturno-umetničkih društava iz Srbije i Rumunije. Posebnu radost izazvao je nastup KUD-a „Biseri“ iz Velikog Semikluša.
Na slavskoj trpezi princ Nikolaj održao je zdravicu i preneo pozdrave svog kuma, princa-naslednika Filipa Karađorđevića, naglašavajući značaj očuvanja vere i tradicije.
Manastir Bazjaš osnovan je u XIII veku, u doba Svetog Save i kralja Stefana Prvovenčanog, kada je ugarskim prestolom vladao kralj Andrija II. Od tada do danas, ova svetinja predstavlja duhovni stub i čuvar srpskog identiteta u Dunavskoj klisuri.
Jubilej od 800 godina nije samo podsećanje na prošlost, već i potvrda snage vere i istrajnosti jednog naroda. Manastir nastavlja da sija kao svetionik pravoslavlja i duhovne povezanosti, čuvajući poruku generacijama koje tek dolaze.
Od tihog monaškog postriga u manastiru Krupi do vođenja eparhije u kojoj su nikli deseci novih hramova – mitropolit banatski Nikanor obeležio jubilej koji otkriva priču života posvećenog Bogu i narodu.
Zavetna slava u manastiru Svetog apostola Marka okuplja rasejane Srbe u molitvi i sećanju, čuvajući večnu vezu sa domovinom kroz monaške živote i svetiteljske vrednosti.
U kripti Hrama Svetog Save sabrali su se arhijereji, sveštenstvo i vernici, dok je patrijarh Porfirije poručio da monaštvo nije bekstvo od sveta, već put ka slobodi u Hristu.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je svečanu liturgiju i uputio poruke koje su dirnule prisutne, ističući vekovnu tradiciju i duhovnu snagu drevne svetinje.
U besedi za subotu mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da reč kojom je Gospod oblikovao svet i danas deluje – pročišćava, vodi i oplemenjuje čoveka.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Trifuna po starom i Svetog Avksentija po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Valentina, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika
Otkrijte kako se priprema autentično koljivo iz ćelije Presvete Bogorodice Axion Esti, sa sastojcima koji simbolizuju Vaskrsenje, Carstvo nebesko i večni život.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Povodom 850 godina od rođenja Svetog Save, u Hramu Svetog Save od 22. do 31. januara biće održana velika manifestacija sa bogosluženjima, predavanjima, izložbom i svečanom akademijom.
U Jagodnjaku nadomak Osijeka, na praznik Svetog Nikolaja, obeleženo je 300 godina Nikolajevskog hrama, sabornosti i istrajanja Srba na prostoru današnje Hrvatske.
Svečanom akademijom u Domu kulture, uz besede mitropolita Atanasija i umetnički program, u Prijepolju je obeleženo 850 godina od rođenja prvog srpskog arhiepiskopa.
Vernici, arhijereji, profesori i đaci okupili su se u crkvi Svetog Save kako bi zajedno proslavili četvrt veka škole koja oblikuje buduće pastire Hristove, uz poruke o veri, životu i službi Dobrog Pastira.
Nakon liturgije koju je služio mitropolit šumadijski Jovan, sveštenici iz tri namesništva i profesori Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta otvorili su razgovor o izazovima crkvenog života koji se ne vide sa ambona.
Kapitalno delo dr Margaret Piters "Džender revolucija - globalna agenda?" otvorilo je raspravu o ideologiji koja utiče na zakonodavstvo, porodicu i identitet.
Nakon pomoći stradalima u Konjicu i Jablanici, muftija Salem ef. Dedović javno se obratio poglavaru SPC i njegov čin opisao kao poruku bez koje nema zajedničke budućnosti u Bosni i Hercegovini.
Gotovo da nema vernika koji, ulazeći u crkvu, najpre ne priđe mestu za sveće – bilo da se moli za zdravlje svojih bližnjih ili za pokoj duša upokojenih.
Nakon liturgije koju je služio mitropolit šumadijski Jovan, sveštenici iz tri namesništva i profesori Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta otvorili su razgovor o izazovima crkvenog života koji se ne vide sa ambona.
