Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
Na praznik Svetog Josifa Temišvarskog, nebeskog pokrovitelja Eparhije temišvarske, svečano je obeležen veliki jubilej – osam vekova postojanja manastira Bazjaša, jedne od najstarijih srpskih svetinja na tlu današnje Rumunije. Ova svetinja, čiji koreni sežu u doba Svetog Save i kralja Stefana Prvovenčanog, nastavlja da sija kao duhovni i kulturni bedem srpskog naroda u Dunavskoj klisuri.
Liturgijsko sabranje u čast jubileja
Svetu arhijerejsku liturgiju služili su mitropoliti banatski Nikanor i budimski i temišvarski Lukijan, uz sasluženje brojnog sveštenstva više eparhija Srpske Pravoslavne Crkve. Molitveno učešće uzeli su vernici i monaštvo iz Eparhije temišvarske, ali i gosti iz Srbije, Rumunije i drugih zemalja.
Foto: SPC
Doček vladike Lukijana i vladike Nikanora
Liturgijsko blagoljepije upotpunili su hor Saborne crkve iz Temišvara, kao i pojci iz Velikog Semikluša i Stare Moldave. Tokom bogosluženja pročitana je i arhipastirska poruka Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija, u kojoj je istaknut značaj ovog jubileja za očuvanje duhovnog i kulturnog identiteta Srba u Rumuniji.
– Manastir Bazjaš je živi svedok vekovnog prisustva srpskog naroda u ovim krajevima i njegovih dubokih svetosavskih korena – poručio je Patrijarh.
Foto: SPC
Vladike u porti manastira Bazjaš
Jubilarna povelja – svedočanstvo jednog vremena
Po završetku liturgije osvećen je slavski kolač u čast Svetog Josifa Temišvarskog, a mitropolit Lukijan uručio je posebnu jubilarnu povelju povodom 800 godina manastira. Kako je naglašeno, ovakvi akti nisu puka simbolika, već duhovni i istorijski pečat, svedočanstvo o misiji i trajanju svetinje kroz vekove.
Počasni gosti i sabor srpskog folklora
Svojim prisustvom svečanosti su uveličali Njegovo Kraljevsko Visočanstvo princ Nikolaj od Rumunije, generalni konzul Srbije u Temišvaru Ivana Jakšić Matović, kao i predstavnici srpskih organizacija i lokalnih vlasti.
Foto: SPC
Svetu liturgiju služili su motropoliti banatski Nikanor i budimljanski Lukijan
Posle liturgijskog sabranja usledio je bogat kulturno-umetnički program: prazničnu svetosavsku besedu o manastiru Bazjašu održao je protojerej-stavrofor Miodrag Popović, a zatim je organizovan Sabor srpskog folklora u izvođenju kulturno-umetničkih društava iz Srbije i Rumunije. Posebnu radost izazvao je nastup KUD-a „Biseri“ iz Velikog Semikluša.
Na slavskoj trpezi princ Nikolaj održao je zdravicu i preneo pozdrave svog kuma, princa-naslednika Filipa Karađorđevića, naglašavajući značaj očuvanja vere i tradicije.
Manastir Bazjaš osnovan je u XIII veku, u doba Svetog Save i kralja Stefana Prvovenčanog, kada je ugarskim prestolom vladao kralj Andrija II. Od tada do danas, ova svetinja predstavlja duhovni stub i čuvar srpskog identiteta u Dunavskoj klisuri.
Jubilej od 800 godina nije samo podsećanje na prošlost, već i potvrda snage vere i istrajnosti jednog naroda. Manastir nastavlja da sija kao svetionik pravoslavlja i duhovne povezanosti, čuvajući poruku generacijama koje tek dolaze.
Od tihog monaškog postriga u manastiru Krupi do vođenja eparhije u kojoj su nikli deseci novih hramova – mitropolit banatski Nikanor obeležio jubilej koji otkriva priču života posvećenog Bogu i narodu.
Zavetna slava u manastiru Svetog apostola Marka okuplja rasejane Srbe u molitvi i sećanju, čuvajući večnu vezu sa domovinom kroz monaške živote i svetiteljske vrednosti.
U kripti Hrama Svetog Save sabrali su se arhijereji, sveštenstvo i vernici, dok je patrijarh Porfirije poručio da monaštvo nije bekstvo od sveta, već put ka slobodi u Hristu.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je svečanu liturgiju i uputio poruke koje su dirnule prisutne, ističući vekovnu tradiciju i duhovnu snagu drevne svetinje.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U Jagodnjaku nadomak Osijeka, na praznik Svetog Nikolaja, obeleženo je 300 godina Nikolajevskog hrama, sabornosti i istrajanja Srba na prostoru današnje Hrvatske.
Svečanom akademijom u Domu kulture, uz besede mitropolita Atanasija i umetnički program, u Prijepolju je obeleženo 850 godina od rođenja prvog srpskog arhiepiskopa.
Vernici, arhijereji, profesori i đaci okupili su se u crkvi Svetog Save kako bi zajedno proslavili četvrt veka škole koja oblikuje buduće pastire Hristove, uz poruke o veri, životu i službi Dobrog Pastira.
Meštani su jubilej obeležili svetom liturgijom, parastosom ruskim borcima i promocijom knjige koja čuva sećanje na srpske sveštenike i misionare koji su oblikovali duhovni život njihovog kraja.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
U besedi za 30. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o veri koja ne skreće pred opasnošću i o čoveku koji ne vodi narod snagom, već potpunim oslanjanjem na Boga.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
