Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
Na praznik Svetog Josifa Temišvarskog, nebeskog pokrovitelja Eparhije temišvarske, svečano je obeležen veliki jubilej – osam vekova postojanja manastira Bazjaša, jedne od najstarijih srpskih svetinja na tlu današnje Rumunije. Ova svetinja, čiji koreni sežu u doba Svetog Save i kralja Stefana Prvovenčanog, nastavlja da sija kao duhovni i kulturni bedem srpskog naroda u Dunavskoj klisuri.
Liturgijsko sabranje u čast jubileja
Svetu arhijerejsku liturgiju služili su mitropoliti banatski Nikanor i budimski i temišvarski Lukijan, uz sasluženje brojnog sveštenstva više eparhija Srpske Pravoslavne Crkve. Molitveno učešće uzeli su vernici i monaštvo iz Eparhije temišvarske, ali i gosti iz Srbije, Rumunije i drugih zemalja.
Foto: SPC
Doček vladike Lukijana i vladike Nikanora
Liturgijsko blagoljepije upotpunili su hor Saborne crkve iz Temišvara, kao i pojci iz Velikog Semikluša i Stare Moldave. Tokom bogosluženja pročitana je i arhipastirska poruka Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija, u kojoj je istaknut značaj ovog jubileja za očuvanje duhovnog i kulturnog identiteta Srba u Rumuniji.
– Manastir Bazjaš je živi svedok vekovnog prisustva srpskog naroda u ovim krajevima i njegovih dubokih svetosavskih korena – poručio je Patrijarh.
Foto: SPC
Vladike u porti manastira Bazjaš
Jubilarna povelja – svedočanstvo jednog vremena
Po završetku liturgije osvećen je slavski kolač u čast Svetog Josifa Temišvarskog, a mitropolit Lukijan uručio je posebnu jubilarnu povelju povodom 800 godina manastira. Kako je naglašeno, ovakvi akti nisu puka simbolika, već duhovni i istorijski pečat, svedočanstvo o misiji i trajanju svetinje kroz vekove.
Počasni gosti i sabor srpskog folklora
Svojim prisustvom svečanosti su uveličali Njegovo Kraljevsko Visočanstvo princ Nikolaj od Rumunije, generalni konzul Srbije u Temišvaru Ivana Jakšić Matović, kao i predstavnici srpskih organizacija i lokalnih vlasti.
Foto: SPC
Svetu liturgiju služili su motropoliti banatski Nikanor i budimljanski Lukijan
Posle liturgijskog sabranja usledio je bogat kulturno-umetnički program: prazničnu svetosavsku besedu o manastiru Bazjašu održao je protojerej-stavrofor Miodrag Popović, a zatim je organizovan Sabor srpskog folklora u izvođenju kulturno-umetničkih društava iz Srbije i Rumunije. Posebnu radost izazvao je nastup KUD-a „Biseri“ iz Velikog Semikluša.
Na slavskoj trpezi princ Nikolaj održao je zdravicu i preneo pozdrave svog kuma, princa-naslednika Filipa Karađorđevića, naglašavajući značaj očuvanja vere i tradicije.
Manastir Bazjaš osnovan je u XIII veku, u doba Svetog Save i kralja Stefana Prvovenčanog, kada je ugarskim prestolom vladao kralj Andrija II. Od tada do danas, ova svetinja predstavlja duhovni stub i čuvar srpskog identiteta u Dunavskoj klisuri.
Jubilej od 800 godina nije samo podsećanje na prošlost, već i potvrda snage vere i istrajnosti jednog naroda. Manastir nastavlja da sija kao svetionik pravoslavlja i duhovne povezanosti, čuvajući poruku generacijama koje tek dolaze.
Od tihog monaškog postriga u manastiru Krupi do vođenja eparhije u kojoj su nikli deseci novih hramova – mitropolit banatski Nikanor obeležio jubilej koji otkriva priču života posvećenog Bogu i narodu.
Zavetna slava u manastiru Svetog apostola Marka okuplja rasejane Srbe u molitvi i sećanju, čuvajući večnu vezu sa domovinom kroz monaške živote i svetiteljske vrednosti.
U kripti Hrama Svetog Save sabrali su se arhijereji, sveštenstvo i vernici, dok je patrijarh Porfirije poručio da monaštvo nije bekstvo od sveta, već put ka slobodi u Hristu.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je svečanu liturgiju i uputio poruke koje su dirnule prisutne, ističući vekovnu tradiciju i duhovnu snagu drevne svetinje.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
U besedi za utorak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz trenutak Getsimanije u kojem Isus bira stradanje umesto odbrane, otkrivajući veličinu ljubavi i milosti Božje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Kirila Jerusalimskog po starom i Svetog Ipatija po novom kalendaru. Katolici slave Svetog proroka Amosa, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Svakodnevni nemir i neispunjene želje često nas zbunjuju, ali pouka blaženopočivšeg patrijarha govori kako čekanje može biti put ka većim blagoslovima.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Od zvona u Saborni hram Svetog arhangela Mihaila do jasnog stava da Liturgija, a ne politika, ostaje središte - šta je obeležilo prvih pet godina vođstva 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve i zašto se o toj poruci i danas govori.
Na godišnjicu izbora 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve iz Rusije je stigla čestitka ispunjena bratskim porukama i naglaskom na jedinstvu, odgovornosti i istrajnosti u iskušenjima koja prate njegovo dosadašnje delovanje.
U rečima koje su odjeknule daleko izvan hrama Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski podseća da se istinska promena ne meri danima posta, već davanjem ljubavi i osloncem na Crkvu.
Izložba "Game changers2 uvodi decu u učenja stranog duhovnog sveta, dok Eparhija zvorničko-tuzlanska upozorava na opasnost od duhovne obmane i psiholoških posledica, pozivajući nastavnike da preispitaju ovakve odluke.
Završena obnova i živopis Sabornog hrama Rođenja Presvete Bogorodice svedoče o istrajnosti srpske zajednice u Argentini i nasleđu koje i danas živi kroz veru, umetnost i zajedništvo
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Dok mnogi tragaju za savršenim bojama i modernim tehnikama, iz svetinje pored Golupca stiže podsećanje na način koji donosi i ukus i dugotrajnost, ali i pouku šta zapravo znači sačuvati tradiciju.
