Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
Na praznik Svetog Josifa Temišvarskog, nebeskog pokrovitelja Eparhije temišvarske, svečano je obeležen veliki jubilej – osam vekova postojanja manastira Bazjaša, jedne od najstarijih srpskih svetinja na tlu današnje Rumunije. Ova svetinja, čiji koreni sežu u doba Svetog Save i kralja Stefana Prvovenčanog, nastavlja da sija kao duhovni i kulturni bedem srpskog naroda u Dunavskoj klisuri.
Liturgijsko sabranje u čast jubileja
Svetu arhijerejsku liturgiju služili su mitropoliti banatski Nikanor i budimski i temišvarski Lukijan, uz sasluženje brojnog sveštenstva više eparhija Srpske Pravoslavne Crkve. Molitveno učešće uzeli su vernici i monaštvo iz Eparhije temišvarske, ali i gosti iz Srbije, Rumunije i drugih zemalja.
Foto: SPC
Doček vladike Lukijana i vladike Nikanora
Liturgijsko blagoljepije upotpunili su hor Saborne crkve iz Temišvara, kao i pojci iz Velikog Semikluša i Stare Moldave. Tokom bogosluženja pročitana je i arhipastirska poruka Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija, u kojoj je istaknut značaj ovog jubileja za očuvanje duhovnog i kulturnog identiteta Srba u Rumuniji.
– Manastir Bazjaš je živi svedok vekovnog prisustva srpskog naroda u ovim krajevima i njegovih dubokih svetosavskih korena – poručio je Patrijarh.
Foto: SPC
Vladike u porti manastira Bazjaš
Jubilarna povelja – svedočanstvo jednog vremena
Po završetku liturgije osvećen je slavski kolač u čast Svetog Josifa Temišvarskog, a mitropolit Lukijan uručio je posebnu jubilarnu povelju povodom 800 godina manastira. Kako je naglašeno, ovakvi akti nisu puka simbolika, već duhovni i istorijski pečat, svedočanstvo o misiji i trajanju svetinje kroz vekove.
Počasni gosti i sabor srpskog folklora
Svojim prisustvom svečanosti su uveličali Njegovo Kraljevsko Visočanstvo princ Nikolaj od Rumunije, generalni konzul Srbije u Temišvaru Ivana Jakšić Matović, kao i predstavnici srpskih organizacija i lokalnih vlasti.
Foto: SPC
Svetu liturgiju služili su motropoliti banatski Nikanor i budimljanski Lukijan
Posle liturgijskog sabranja usledio je bogat kulturno-umetnički program: prazničnu svetosavsku besedu o manastiru Bazjašu održao je protojerej-stavrofor Miodrag Popović, a zatim je organizovan Sabor srpskog folklora u izvođenju kulturno-umetničkih društava iz Srbije i Rumunije. Posebnu radost izazvao je nastup KUD-a „Biseri“ iz Velikog Semikluša.
Na slavskoj trpezi princ Nikolaj održao je zdravicu i preneo pozdrave svog kuma, princa-naslednika Filipa Karađorđevića, naglašavajući značaj očuvanja vere i tradicije.
Manastir Bazjaš osnovan je u XIII veku, u doba Svetog Save i kralja Stefana Prvovenčanog, kada je ugarskim prestolom vladao kralj Andrija II. Od tada do danas, ova svetinja predstavlja duhovni stub i čuvar srpskog identiteta u Dunavskoj klisuri.
Jubilej od 800 godina nije samo podsećanje na prošlost, već i potvrda snage vere i istrajnosti jednog naroda. Manastir nastavlja da sija kao svetionik pravoslavlja i duhovne povezanosti, čuvajući poruku generacijama koje tek dolaze.
Od tihog monaškog postriga u manastiru Krupi do vođenja eparhije u kojoj su nikli deseci novih hramova – mitropolit banatski Nikanor obeležio jubilej koji otkriva priču života posvećenog Bogu i narodu.
Zavetna slava u manastiru Svetog apostola Marka okuplja rasejane Srbe u molitvi i sećanju, čuvajući večnu vezu sa domovinom kroz monaške živote i svetiteljske vrednosti.
U kripti Hrama Svetog Save sabrali su se arhijereji, sveštenstvo i vernici, dok je patrijarh Porfirije poručio da monaštvo nije bekstvo od sveta, već put ka slobodi u Hristu.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je svečanu liturgiju i uputio poruke koje su dirnule prisutne, ističući vekovnu tradiciju i duhovnu snagu drevne svetinje.
U besedi za utorak pete sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, vladika Nikolaj, opisuje trenutak kada izgovor prestaje da pripada govorniku i počinje da se vraća kao posledica.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Manuila, Savela i Ismaila po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sabor Svetih dvanaest apostola (Pavlovdan). Katolička crkva obeležava spomendan Rimskih prvomučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Sveti Manuil, Savel i Ismail bili su Persijanci, sinovi oca neznabošca i majke hrišćanke, koja ih je odmalena vaspitala u duhu Jevanđelja i privela svetom krštenju.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
U tuzlanski hram Uspenja Presvete Bogorodice stižu četiri arhijereja SPC, mitropolit Fotije i Hilandarski pojci, uz bogosluženje i program posvećen 850 godina od rođenja prvog srpskog arhiepiskopa.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da snaga naroda počiva na očuvanju vere i identiteta, podsećajući da Vidovdan i Sveti knez Lazar svedoče o izboru večnih vrednosti koje su kroz vekove čuvale dostojanstvo i slobodu.
Episkop novobrdski poručio je da kosovski zavet Svetog kneza Lazara nije poziv na sukob, već svedočanstvo vere, ljubavi i dostojanstvenog čuvanja onoga što je povereno kroz vekove.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
Na liturgiji u manastiru Ravanici poglavar Srpske Pravoslavne Crkve poručio je da Kosovski zavet nije samo istorijsko sećanje, već jevanđeljsko opredeljenje za Hrista.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Recept monahinje Atanasije Rašić iz knjige "Ko posti, dušu gosti" spaja krompir, šargarepu, celer i karfiol sa mirisnim sosom od paradajza i belog luka u jednostavno, zasitno jelo koje se lako priprema i dugo pamti.
Crkveno predanje razlikuje ličnu molitvu za takve osobe od liturgijskog pominjanja, a ljubav prema njima ostaje poziv da se za njihovo dobro i spasenje ne prestaje moliti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
