Ljubav je, prema pravoslavlju, podvig.
U vremenu u kojem su ljudi sve povezaniji preko tehnologije, a sve udaljeniji jedni od drugih, mnogi nose u sebi tihu glad za ljubavlju, pažnjom i razumevanjem.
Čovek može imati posao, porodicu, prijatelje i spolja izgledati ispunjeno, a opet u dubini duše osećati prazninu jer nije osetio toplinu iskrene ljubavi. Ta rana ne vidi se očima, ali ume da boli više od svake telesne bolesti.
Pravoslavna vera čoveka posmatra kao biće stvoreno za zajednicu i ljubav. Nije slučajno što je Hristos kao najveću zapovest ostavio ljubav prema Bogu i bližnjem. Kada ljubavi nema, čovek postaje hladan, zatvoren i ranjiv. Tada u srce lako ulaze tuga, usamljenost, gordost i očajanje.
Mnogi danas traže utehu na pogrešnim mestima, očekujući da ih drugi neprestano razumeju, pohvale i prihvate, dok istovremeno zaboravljaju da je prava ljubav pre svega žrtva i davanje.
U pravoslavlju ljubav nikada nije predstavljena kao prolazno osećanje ili trenutna emocija. Ona je podvig. To je sposobnost da čovek ostane blag i kada ga povrede, da pruži ruku i onda kada mu nije uzvraćeno, da sačuva dobrotu čak i kada nailazi na nezahvalnost. Takva ljubav nije ljudska slabost, već velika duhovna snaga.
Mnogi ljudi nose u sebi bol jer nisu bili dovoljno voljeni u detinjstvu, u porodici ili među bližnjima. Takve rane često ostaju skrivene godinama. Čovek tada počinje da očekuje ljubav od svih oko sebe, a kada je ne dobije, još više se zatvara.
Međutim, Sveti oci učili su da se srce ne isceljuje stalnim traženjem da budemo voljeni, već učenjem da volimo druge bez računice i očekivanja.
Starac Pajsije Svetogorac govorio je da je najveća nesreća čoveka kada u sebi nosi osećaj da nije voljen, ali je isto tako ukazivao i na lek za tu ranu:
- Najveća rana čoveku je ako nije voljen. A najbolja terapija je da on voli ne očekujući ništa za zauzvrat.
Voli i kada boli! Tada se dešava čudo!
U pravoslavnom duhovnom iskustvu, posebna pažnja posvećuje se stanju duše.
Tuga može biti opomena da je čovek izgubio unutrašnji mir, ali i prilika da ga ponovo pronađe.
U jednoj svojoj pouci svetogorski podvižnik opisuje preokret vrednosti u kojem se ono što je nekada budilo stid danas predstavlja kao napredak.
Svaka duša koja se udaljila od istine jeste rana na telu Crkve.
Kroz svetu tajnu ispovesti, razgovore, savete o molitvi i postu, duhovnik bi trebalo da pomogne čoveku da prepozna sopstvene slabosti, pobedi greh i napreduje u hrišćanskom životu.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Sve veći broj ljudi muči anksioznost.
Niko od ljudi nije savršen i niko ne može drugome pružiti sve ono za čim njegovo srce čezne.
Hrišćanin je pozvan da se Bogu obraća i u radosti i u nevolji, verujući da nijedna teškoća nije izvan njegovog promisla.
U pravoslavnom hrišćanstvu, odnos prema teškoćama povezan je sa trpljenjem, smirenjem i poverenjem u Boga.
Kroz svetu tajnu ispovesti, razgovore, savete o molitvi i postu, duhovnik bi trebalo da pomogne čoveku da prepozna sopstvene slabosti, pobedi greh i napreduje u hrišćanskom životu.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Poslednji ispraćaj Maise i Meri Daoud okupio je porodicu, prijatelje i vernike u Hramu Svetog Porfirija u Gazi, dok je Jerusalimska patrijaršija uputila molitvu za pokoj njihovih duša i utehu najbližima.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Sveštenik Andrej Tkačov objašnjava kako iskušenja počinju, zašto čovek na putu ka Bogu nailazi na prepreke i na koji način se protiv zla može boriti.
Nekada se pravio kada gosti iznenada pokucaju na vrata, a danas je idealan izbor za sve koji žele raskošan desert bez dugog stajanja kraj šporeta.
Crkva predviđa jedan jedini izuzetak od redovnog načina vršenja Svete tajne krštenja, koji je strogo regulisan crkvenim zakonom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
