Ljubav je, prema pravoslavlju, podvig.
U vremenu u kojem su ljudi sve povezaniji preko tehnologije, a sve udaljeniji jedni od drugih, mnogi nose u sebi tihu glad za ljubavlju, pažnjom i razumevanjem.
Čovek može imati posao, porodicu, prijatelje i spolja izgledati ispunjeno, a opet u dubini duše osećati prazninu jer nije osetio toplinu iskrene ljubavi. Ta rana ne vidi se očima, ali ume da boli više od svake telesne bolesti.
Pravoslavna vera čoveka posmatra kao biće stvoreno za zajednicu i ljubav. Nije slučajno što je Hristos kao najveću zapovest ostavio ljubav prema Bogu i bližnjem. Kada ljubavi nema, čovek postaje hladan, zatvoren i ranjiv. Tada u srce lako ulaze tuga, usamljenost, gordost i očajanje.
Mnogi danas traže utehu na pogrešnim mestima, očekujući da ih drugi neprestano razumeju, pohvale i prihvate, dok istovremeno zaboravljaju da je prava ljubav pre svega žrtva i davanje.
U pravoslavlju ljubav nikada nije predstavljena kao prolazno osećanje ili trenutna emocija. Ona je podvig. To je sposobnost da čovek ostane blag i kada ga povrede, da pruži ruku i onda kada mu nije uzvraćeno, da sačuva dobrotu čak i kada nailazi na nezahvalnost. Takva ljubav nije ljudska slabost, već velika duhovna snaga.
Mnogi ljudi nose u sebi bol jer nisu bili dovoljno voljeni u detinjstvu, u porodici ili među bližnjima. Takve rane često ostaju skrivene godinama. Čovek tada počinje da očekuje ljubav od svih oko sebe, a kada je ne dobije, još više se zatvara.
Međutim, Sveti oci učili su da se srce ne isceljuje stalnim traženjem da budemo voljeni, već učenjem da volimo druge bez računice i očekivanja.
Starac Pajsije Svetogorac govorio je da je najveća nesreća čoveka kada u sebi nosi osećaj da nije voljen, ali je isto tako ukazivao i na lek za tu ranu:
- Najveća rana čoveku je ako nije voljen. A najbolja terapija je da on voli ne očekujući ništa za zauzvrat.
Voli i kada boli! Tada se dešava čudo!
U pravoslavnom duhovnom iskustvu, posebna pažnja posvećuje se stanju duše.
Tuga može biti opomena da je čovek izgubio unutrašnji mir, ali i prilika da ga ponovo pronađe.
U jednoj svojoj pouci svetogorski podvižnik opisuje preokret vrednosti u kojem se ono što je nekada budilo stid danas predstavlja kao napredak.
Svaka duša koja se udaljila od istine jeste rana na telu Crkve.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Judu i Svetog Jovana Šangajskog po novom kalendaru, dok se po starom kalendaru obeležava Polaganje rize Presvete Bogorodice u crkvu Vlahernsku u Carigradu. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Otona iz Bamberga, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki svetitelj pravoslavlja upozoravao je da ljutnja ne povređuje samo druge ljude, već zarobljava i onoga koji joj se prepusti, a u njegovim rečima nalazi se put ka smirenju i duhovnoj slobodi.
Iako je bio iz porodice bliske Gospodu Isusu Hristu, nije isticao svoje poreklo, već je život posvetio propovedanju Jevanđelja i vernosti Hristu, zbog čega je postao jedan od Njegovih najpoštovanijih učenika.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 6. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Vekovima ljudi odlaze na posebna mesta tražeći utehu, zdravlje i pomoć, ali Crkva jasno govori šta osvećena voda zaista jeste, zašto joj vernici prilaze sa poštovanjem i gde se nalazi granica između vere i praznoverja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Iguman manastira Ribnica ne kritikuje samo društvo, već i crkvu, koja, kako tvrdi, mora da se više angažuje u rešavanju problema mladih ljudi.
Sveti oci vekovima upozoravaju da se istina ne nameće silom niti se izgovara u trenutku kada druga strana nije spremna da je prihvati.
Kada čovek srce ispuni poverenjem u Boga, tada i ono što izgleda nepodnošljivo dobija sasvim drugačiji smisao.
Gospod Isus Hristos je svojim životom pokazao da je oproštaj jedan od najuzvišenijih izraza ljubavi.
Veliki svetitelj pravoslavlja upozoravao je da ljutnja ne povređuje samo druge ljude, već zarobljava i onoga koji joj se prepusti, a u njegovim rečima nalazi se put ka smirenju i duhovnoj slobodi.
Vekovima ljudi odlaze na posebna mesta tražeći utehu, zdravlje i pomoć, ali Crkva jasno govori šta osvećena voda zaista jeste, zašto joj vernici prilaze sa poštovanjem i gde se nalazi granica između vere i praznoverja.
Svetogorski podvižnici i tokom najtoplijih dana biraju jednostavnu hranu iz prirode, a njihov vekovni način ishrane zasniva se na meri, postu i zahvalnosti za Božje darove.
Savremni čovek brine po ceo dan, a razloga za to nema.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, pozivajući se na dokumenta iz 2012. godine, tvrdi da Temeljni ugovor nije odstupio od stava blaženopočivšeg mitropolita crnogorsko-primorskog.
Savremni čovek brine po ceo dan, a razloga za to nema.
Ovaj predlog iz posne kuhinje pokazuje da od prirodnih sastojaka može nastati hranljiv obrok, prilagođen danima posta na vodi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
