Ljubav je, prema pravoslavlju, podvig.
U vremenu u kojem su ljudi sve povezaniji preko tehnologije, a sve udaljeniji jedni od drugih, mnogi nose u sebi tihu glad za ljubavlju, pažnjom i razumevanjem.
Čovek može imati posao, porodicu, prijatelje i spolja izgledati ispunjeno, a opet u dubini duše osećati prazninu jer nije osetio toplinu iskrene ljubavi. Ta rana ne vidi se očima, ali ume da boli više od svake telesne bolesti.
Pravoslavna vera čoveka posmatra kao biće stvoreno za zajednicu i ljubav. Nije slučajno što je Hristos kao najveću zapovest ostavio ljubav prema Bogu i bližnjem. Kada ljubavi nema, čovek postaje hladan, zatvoren i ranjiv. Tada u srce lako ulaze tuga, usamljenost, gordost i očajanje.
Mnogi danas traže utehu na pogrešnim mestima, očekujući da ih drugi neprestano razumeju, pohvale i prihvate, dok istovremeno zaboravljaju da je prava ljubav pre svega žrtva i davanje.
U pravoslavlju ljubav nikada nije predstavljena kao prolazno osećanje ili trenutna emocija. Ona je podvig. To je sposobnost da čovek ostane blag i kada ga povrede, da pruži ruku i onda kada mu nije uzvraćeno, da sačuva dobrotu čak i kada nailazi na nezahvalnost. Takva ljubav nije ljudska slabost, već velika duhovna snaga.
Mnogi ljudi nose u sebi bol jer nisu bili dovoljno voljeni u detinjstvu, u porodici ili među bližnjima. Takve rane često ostaju skrivene godinama. Čovek tada počinje da očekuje ljubav od svih oko sebe, a kada je ne dobije, još više se zatvara.
Međutim, Sveti oci učili su da se srce ne isceljuje stalnim traženjem da budemo voljeni, već učenjem da volimo druge bez računice i očekivanja.
Starac Pajsije Svetogorac govorio je da je najveća nesreća čoveka kada u sebi nosi osećaj da nije voljen, ali je isto tako ukazivao i na lek za tu ranu:
"Najveća rana čoveku je ako nije voljen. A najbolja terapija je da on voli ne očekujući ništa za zauzvrat.
Voli i kada boli! Tada se dešava čudo!"
U pravoslavnom duhovnom iskustvu, posebna pažnja posvećuje se stanju duše.
Tuga može biti opomena da je čovek izgubio unutrašnji mir, ali i prilika da ga ponovo pronađe.
U jednoj svojoj pouci svetogorski podvižnik opisuje preokret vrednosti u kojem se ono što je nekada budilo stid danas predstavlja kao napredak.
Svaka duša koja se udaljila od istine jeste rana na telu Crkve.
Ljubav je, prema pravoslavlju, podvig.
Srce mladog sveštenika nije izdržalo postoperativni period.
Sveti Jovan Kronštatski još pre više od jednog veka opisao je zamku koja danas određuje jutra miliona ljudi - od prvog pogleda u ekran do osećaja teskobe, umora i unutrašnje praznine koja nas prati tokom celog dana.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
U besedi za petak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje paradoks: ljudi odbacuju izvor života, a zatim ulažu napor da pronađu smisao u onome što ih dodatno iscrpljuje.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Iguman manastira Ribnica ne kritikuje samo društvo, već i crkvu, koja, kako tvrdi, mora da se više angažuje u rešavanju problema mladih ljudi.
Mnogi duhovnici kroz vekove ukazivali su na opasnost od reči izgovorenih bez ljubavi i smirenja.
Istorija i svakodnevica svedoče da ono što je nepravedno stečeno ne ostaje trajno.
Čovek koji se oslobađa suvišnih želja počinje jasnije da vidi ono što je zaista važno.
Srce mladog sveštenika nije izdržalo postoperativni period.
Sveti Jovan Kronštatski još pre više od jednog veka opisao je zamku koja danas određuje jutra miliona ljudi - od prvog pogleda u ekran do osećaja teskobe, umora i unutrašnje praznine koja nas prati tokom celog dana.
U besedi za petak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje paradoks: ljudi odbacuju izvor života, a zatim ulažu napor da pronađu smisao u onome što ih dodatno iscrpljuje.
U vremenu sve češćih izliva gneva i narušenih odnosa, učenje Svetog Josifa pokazuje put ka smirenju koji počinje iznutra, a ne promenom okolnosti.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Galeriji SANU otvorena je velika izložba povodom 850 godina od rođenja Rastka Nemanjića, a patrijarh Porfirije, Nikola Selaković, Lina Mendoni i Zoran Knežević govorili su o veri, identitetu, kulturi i očuvanju nacionalnog nasleđa.
Ljubav prema novcu ne ostaje samo na materijalnom planu, već postepeno menja čovekovu narav, briše zahvalnost i otvara prostor za duhovno otvrdnuće koje vodi u neočekivane krajnosti.
U Verskom dobrotvornom starateljstvu odvija se velika akcija pakovanja darova koji će biti podeljeni posle litije, dok je dolazak srpskog patrijarha dodatno obeležio rad volontera i naglasio značaj zajedničkog služenja i sabornosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
