U pravoslavnom duhovnom iskustvu, posebna pažnja posvećuje se stanju duše.
U svakodnevici ispunjenoj brigama, neizvesnostima i tihim unutrašnjim borbama, čovek često i ne primeti trenutak kada se u njegovo srce useli tuga.
Ona ne dolazi uvek kao posledica velikih gubitaka ili teških događaja, već se neretko pojavljuje neprimetno, pod maskom umora, razočaranja ili prividne duhovne slabosti. Upravo zbog te svoje prikrivene prirode, tuga postaje jedna od najtežih prepreka na putu vere.
U pravoslavnom duhovnom iskustvu, posebna pažnja posvećuje se stanju duše.
Nije svaka žalost pogubna, ali postoji ona koja razara iznutra, koja oduzima snagu za molitvu, udaljava čoveka od bližnjih i stvara osećaj bezizlaza. Takva tuga ne donosi smirenje niti vodi ka pokajanju, već zarobljava i postepeno čini čoveka nemoćnim da se podigne.
Sveti oci su ukazivali da opasnost leži upravo u tome što se ovakvo stanje često pogrešno prepoznaje. Čovek može pomisliti da je njegova potištenost znak dubokog duhovnog preispitivanja, da je njegova unutrašnja težina izraz smirenja ili iskrenog kajanja.
Međutim, iza takvih osećanja neretko se krije zamka koja ga udaljava od istinske vere i nade.
Zato se kao neophodna vrlina ističe duhovna budnost - stalna pažnja nad sopstvenim mislima i osećanjima.
Bez nje, čovek lako može prihvatiti ono što mu šteti, verujući da time ide ispravnim putem. Upravo u toj nevidljivoj borbi odlučuje se snaga vere, jer onaj ko izgubi unutrašnju snagu, gubi i sposobnost da se odupre iskušenjima koja dolaze spolja.
Na to snažno opominju i reči starca Emilijana:
"Bolje je da padneš u šake lukavih demona, legeona demona, nego da padneš u ruke tuge, jer ona se teško prevazilazi. Zato budi trezven. Budi budan, da te tuga ne savlada. U suprotnom, pitanje je da li ćeš uspeti. Svaka tuga skriva neku zasedu. Koliko ljudi je postalo ulov demona tuge, koji svoje zasede postavlja svuda!
Koliko ima ljudi, koji sa ljubavlju traže Boga, toliko svojih mreža demon tuge baca, i ulov koji hvata je neizbrojiv. Jer tuga se skriva iza pretvarnog smirenja, iza lažnog pokajanja, iza lažnog doživljaja ljubavi Božje, iza bezbroj stvari, stoga se čovek, ne bivajući svestan toga, oberučke nje prihvata, i postaje sasvim beskoristan. Tuga je sposobna da uništi snagu u čoveku. Ne zaustavlja se sve dok te ne onesposobi i učini sasvim nemoćnim za bilo šta".
Da biste se oslobodili straha, govorio je otac Teognost, treba imati veru, veru ne samo u Boga, jer i demoni veruju i drhte.
Pokajanje nije samo žal zbog učinjenog, već odluka da se život menja, da se greh ostavlja i da se krene putem vrline.
U pravoslavlju se greh ne posmatra samo kao prekršaj Božjeg zakona, već i kao rana u odnosu.
Optinski podvižnik objašnjava zašto neki ljudi moraju da odu od nas i kako da u tome pronađemo mir umesto gorčine.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 19. veka ostavio je praktična uputstva o molitvi koja pomažu da se um umiri, pažnja zadrži i unutrašnji život usmeri ka Bogu.
Pravoslavni hrišćani vekovima su dan započinjali i završavali molitvom, verujući da se kroz nju osvećuje i čovek i dom u kojem živi.
Smirenje ne znači ponižavanje sebe, već sposobnost da čovek prizna svoje slabosti, bez potrebe da stalno dokazuje drugima koliko vredi.
Najpre su onesposobili video-nadzor, zatim provalili u prostorije crkvene opštine i odneli deo inventara, dok je policija brzo reagovala i identifikovala počinioce.
Od nekoliko skromnih sastojaka nastaje mekano i sočno jelo s kiselim mlekom, koje su domaćice pripremale kad je trebalo brzo, toplo i zasitno rešenje za mrsne dane ili Belu nedelju.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Ljubav je, prema pravoslavlju, podvig.
Čovek opterećen sopstvenim padovima i pogrešnim izborima često oseća nemoć da se vrati na pravi put.
Tuga može biti opomena da je čovek izgubio unutrašnji mir, ali i prilika da ga ponovo pronađe.
Čovek, zaslepljen emocijama, često vidi samo ono što gubi, a ne i ono što gubitkom dobija.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 19. veka ostavio je praktična uputstva o molitvi koja pomažu da se um umiri, pažnja zadrži i unutrašnji život usmeri ka Bogu.
Pravoslavni hrišćani vekovima su dan započinjali i završavali molitvom, verujući da se kroz nju osvećuje i čovek i dom u kojem živi.
Smirenje ne znači ponižavanje sebe, već sposobnost da čovek prizna svoje slabosti, bez potrebe da stalno dokazuje drugima koliko vredi.
U besedi za ponedeljak šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da čovekov unutrašnji život ne miruje, već neprestano ide ka stvaranju ili ka raspadanju.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
U besedi za ponedeljak šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da čovekov unutrašnji život ne miruje, već neprestano ide ka stvaranju ili ka raspadanju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Irinu po starom i Svetog mučenika Teodota i sedam mučenica po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Ivana I, pape, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki duhovnik 20. veka govorio je o iskušenjima koja prete Crkvi i vernicima, upozoravajući da se put vere može sačuvati jedino duhovnom budnošću, molitvom i istrajnošću, uprkos pritiscima savremenog društva.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
