Krvnik je pokušavao da ga natera da uzvikne "Živio Pavelić", ali odgovor starca iz Hercegovine i danas se pamti kao jedna od najpotresnijih scena iz vremena logora smrti.
Srpska pravoslavna crkva 29. maja proslavlja Svetog novomučenika Vukašina, stradalnika iz vremena Drugog svetskog rata, čoveka čije su mirne i kratke reči pred ustaškim krvnikom ostale duboko urezane u kolektivno pamćenje srpskog naroda. Njegovo mučeništvo ne govori samo o stradanju jednog čoveka, već o snazi vere, dostojanstvu pred smrću i tihoj pobedi nad mržnjom.
Sveti Vukašin bio je Srbin iz hercegovačkog sela Klepaca, na istočnoj obali Neretve, preko puta Čapljine. Rođen je krajem 19. veka u porodici Mandrapa, a po rođenju je dobio ime Vukšan. Živeo je jednostavno, kao mnogi ljudi tog vremena – radeći i boreći se za porodicu i svakodnevni život. Jedno vreme radio je u Sarajevu, ali se po stvaranju Nezavisne Države Hrvatske vratio u rodno selo.
Međutim, talas zločina koji je zahvatio srpski narod stigao je i do Hercegovine. Ustaše su u Klepcima ubijale srpske porodice, a stradali su i članovi Vukašinove kuće. I sam Vukašin ubrzo je odveden u zloglasni logor Jasenovac, jedno od najvećih stratišta Srba, Jevreja i Roma tokom Drugog svetskog rata.
Prema svedočenju koje je kasnije zapisao doktor Nedo Zec, Vukašin je u logoru pokazivao neobičan mir dok je posmatrao stradanje drugih zatočenika. To je razbesnelo ustaškog koljača Žila Friganovića, koji je odlučio da ga ponizi i natera da uzvikne: „Živio Pavelić“.
Vukašin je ćutao.
Mučitelj je tada počeo da mu seče delove tela. Nožem mu je sekao jedno pa drugo uvo, potom nos, pokušavajući da slomi njegov duh i natera ga da izgovori ono što nije želeo. Ali starac nije pokazivao strah ni mržnju. Kada mu je krvnik zapretio da će mu izvaditi srce ako ne izgovori pohvalu poglavniku NDH, Vukašin ga je mirno pogledao i rekao rečenicu koja je postala simbol hrišćanskog stradanja i trpljenja:
„Radi ti, dete, svoj posao!“
Te reči, izgovorene bez mržnje i panike, još više su razbesnele ubicu. Sveti Vukašin je potom svirepo ubijen i bačen u jamu među druge žrtve. Prema predanju, sam Friganović kasnije je psihički oboleo, a o zločinu je govorio lekaru Nedu Zecu u bolnici, koji je njegovo svedočenje zapisao i sačuvao od zaborava.
Srpska pravoslavna crkva kanonizovala je Vukašina kao svetog novomučenika, a njegovo ime danas se pominje sa posebnim poštovanjem među vernicima. Njegovo stradanje doživljava se kao svedočanstvo vere koja ni pred najstrašnijim nasiljem nije izgubila ljudskost.
Freske Svetog Vukašina nalaze se u manastiru Svetog Arhangela Gavrila u Zemunu, u skitu Jovan Do kod Ostroga, kao i među likovima svetitelja Zahumsko-hercegovačke eparhije. Vernici ga danas ne pamte samo kao žrtvu jednog strašnog vremena, već kao čoveka koji je u trenutku najveće tame sačuvao mir, dostojanstvo i veru.
Praznik Svetog novomučenika Vukašina svake godine podseća da svetost često nije u velikim rečima i moći, već u tihom, nepokolebljivom držanju čoveka koji ni pred smrću nije pristao na mržnju.
Crkva se ne stidi svojih upokojenih, nego ih pamti sa poštovanjem i ljubavlju, istakao je otac Dejan.
Pouka svetogorskog starca otkriva kako se iz osećaja nepravde rađa sukob među ljudima i na koji način se taj tihi mehanizam može prekinuti pre nego što preraste u razdor između najbližih.
Jednostavan recept iz pravoslavne tradicije spaja šumske plodove, miris luka i sporo pečenje pod sačem, u jelo koje je hranilo generacije tokom posta.
Hiljade ljudi satima čekaju u tišini pred Časnim pojasom, stvarajući prizor koji menja sliku grada i otvara pitanje duhovne stvarnosti Srbije.
Krvnik je pokušavao da ga natera da uzvikne "Živio Pavelić", ali odgovor starca iz Hercegovine i danas se pamti kao jedna od najpotresnijih scena iz vremena logora smrti.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
U manastiru Jasenovac više episkopa Srpske pravoslavne crkve služilo je Liturgiju, rukopoložen je novi đakon, a pojanje Vizantijskog hora iz Ljubljane i prisustvo mladih iz Zagreba uveličali su ovaj dan.
Rečenice iz dela arhimandrita Jovana Radosavljevića donose prikaz stradanja Svetih novomučenika i njihovog mesta u crkvenom pamćenju.
U Hramu Svetih novomučenika jasenovačkih episkop pakračko-slavonski služio je svetu arhijerejsku liturgiju, tokom koje je krštena novoprosvećena sluškinja Božja.
Uz prisustvo mnogobrojnih vernika i episkopa iz više pomesnih crkava, osveštana je bistu Diane Budisavljević, žene koja je deci vraćala život.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Teodora Osveštanog po starom i Svetu mučenicu Teodosiju Tirsku po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetih Euzebija i Poliona Vinkovačkih, dok muslimani obeležavaju treći dan Kurban-bajrama, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kao mladić, tajno je napustio porodicu i otišao među monahe, a ono što se potom dogodilo njegovoj majci i bratu ostalo je upamćeno u pravoslavnom predanju vekovima.
Velike letnje zadušnice nisu samo odlazak na groblje i stari običaj koji se prenosi generacijama – tog dana vernici se kroz molitvu, parastose i milostinju sećaju svojih najbližih.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Pahomija Velikog po starom i Prepodobnog Nikite Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Germana Pariskog, dok muslimani obeležavaju drugi dan Kurban-bajrama, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Teodora Osveštanog po starom i Svetu mučenicu Teodosiju Tirsku po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetih Euzebija i Poliona Vinkovačkih, dok muslimani obeležavaju treći dan Kurban-bajrama, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok se kumovi sve češće biraju po interesu i trenutnoj koristi, poruka blaženopočivšeg patrijarha Pavla vraća pažnju na ono što se ne vidi na prvi pogled.
Velike letnje zadušnice nisu samo odlazak na groblje i stari običaj koji se prenosi generacijama – tog dana vernici se kroz molitvu, parastose i milostinju sećaju svojih najbližih.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
