Mnogi duhovnici kroz vekove ukazivali su na opasnost od reči izgovorenih bez ljubavi i smirenja.
U danima kada pravoslavni vernici obeležavaju Vaskrs, praznik pobede života nad smrću i svetlosti nad tamom, pažnja se ne zadržava samo na radosnoj vesti o vaskrsenju, već i na načinu na koji čovek živi svoju veru u svakodnevici.
Jer upravo u tim, naizgled običnim susretima, u rečima koje upućujemo jedni drugima i u odnosu prema bližnjima, ogleda se dubina hrišćanskog života.
Vaskršnja radost poziva na smirenje, razumevanje i praštanje. Ona podseća da vera nije samo u molitvi i obredu, već i u svakom izgovorenom slovu, u svakoj misli i postupku. U vremenu kada su ljudi često brzi na osudi, a spori na razumevanju, pravoslavno predanje opominje da je blagost važnija od strogosti, a rasuđivanje od naglosti.
Mnogi duhovnici kroz vekove ukazivali su na opasnost od reči izgovorenih bez ljubavi i smirenja.
U želji da ispravimo druge, neretko zaboravljamo da ton i način na koji to činimo mogu doneti više štete nego koristi. Umesto pomoći, takve reči mogu izazvati otpor, povredu i udaljavanje, naročito kod onih koji su osetljivi i ranjivi.
Upravo zato, u duhu Vaskrsa, vernici se podsećaju da svaka primedba, svaka pouka i svaka reč treba da proistekne iz čiste namere i ličnog smirenja. Samo tada ona može biti lekovita i doneti plod. U suprotnom, postaje kamen spoticanja i uzrok razdora.
O tome je govorio i Sveti Pajsije Svetogorac, čije reči i danas snažno odjekuju među vernicima:
"Mnogo puta ne uviđate da način obraćanja drugom dobija ton bezuslovnog zahteva: Mora biti tako i tako. Tu se odmah nađe egoizam i vi svom sagovorniku tako podignete pritisak. Ako postoje čiste pobude i smernost, primedba može da mu pomogne. U suprotnom, u njemu se probudi egoizam i vaša primedba izazove suprotan učinak. Zato treba da izuzmete sebe i da delujete bez egoizma. Tek tada vas na delovanje pokreću čiste pobude.
Ophođenje bez rasuđivanja najčešće nanosi veće zlo nego ophođenje mahnitih koji su neuračunljivi i razbijaju sve oko sebe, jer ljudi bez rasuđivanja oštrim rečima ranjavaju osetljive duše i često ih smrtno povrede, jer ih dovode do očajanja. Kad bi svi ljudi u ovom životu mogli da se uteraju u red, ne bi bilo nevaljalstva i bio bi onda i ovde raj. Ne treba, dakle, pred sve ljude da postavljamo iste zahteve."
Suština Vaskrsa ne nalazi se samo u običajima već u dubokoj poruci koju nosi Vaskrs - u potrebi za pokajanjem, praštanjem i promenom života.
Poseban značaj ima jutarnje prisustvo liturgiji.
Isus Hristos je svojim stradanjem na krstu uzeo na sebe grehe sveta, podnevši žrtvu radi spasenja ljudi.
Ovi dani smatraju se vremenom najveće radosti u hrišćanstvu, jer se proslavlja pobeda života nad smrću, odnosno vaskrsenje Hristovo, pa su i sahrane tome prilagođene.
Posle molitvenog bdenja u Bazilika Svetog Petra, poglavar Rimokatoličke crkve pozvao je na kraj sukoba i povratak dijalogu, dok je predsednik SAD reagovao oštrom porukom u kojoj dovodi u pitanje okolnosti izbora Svetog Oca.
Mnogi duhovnici kroz vekove ukazivali su na opasnost od reči izgovorenih bez ljubavi i smirenja.
U duhu poštovanja prema hrani i prazniku, ne bi trebalo da se odlažu uz smeće ili ostavljaju na neprimerenim mestima.
Svečana liturgija, hiljade vernika i snažna beseda pred ćivotom Svetog Vasilija Ostroškog obeležili praznik, uz poruku o veri koja podiže čoveka i onda kada pomisli da više nema snage.
Zli demoni se posebno boje prizivanja imena našeg Spasitelja, kaže arhimandrit German.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Molitva je i način da se nosimo sa teškoćama, pronađemo mir i duhovno sazrevamo.
Velika subota jedina subota u godini koja se posti.
Pravoslavna duhovnost uči da se istinska borba ne vodi protiv drugih ljudi, već protiv sopstvenih slabosti.
U pravoslavnoj tradiciji, post je vekovima čuvan kao dragoceno sredstvo očišćenja.
U duhu poštovanja prema hrani i prazniku, ne bi trebalo da se odlažu uz smeće ili ostavljaju na neprimerenim mestima.
Zli demoni se posebno boje prizivanja imena našeg Spasitelja, kaže arhimandrit German.
U besedi za ponedeljak Svetle sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se žalost Hristovih učenika preobražava u radost tek kada se Isus pokaže kao pobednik smrti i Živi Gospod.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vaskršnji (Svetli) ponedeljak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog pape Martina I, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vaskršnji (Svetli) ponedeljak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog pape Martina I, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna pouka ave Justina Popovića razbija svakodnevnu sumnju i nudi drugačiji pogled na život, strah i večnost.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
