Molitva je i način da se nosimo sa teškoćama, pronađemo mir i duhovno sazrevamo.
Molitva u pravoslavlju predstavlja razgovor čoveka s Bogom, izraz njegove vere, ljubavi, zahvalnosti i potrebe za zajedništvom s Tvorcem. Ona nije samo puko izgovaranje reči, već duboki unutrašnji čin duše koja teži Bogu. Molitva može biti lična ili zajednička, tiha ili izgovorena naglas, ali uvek treba da dolazi iz srca i sa smirenjem.
U pravoslavnoj tradiciji molitva ima centralno mesto u duhovnom životu vernika.
Molitva je sredstvo preko kojeg vernik zadobija blagodat, duhovnu snagu, utehu i nadahnuće. Kroz molitvu se čisti srce, um se usmerava ka dobru, a čovek postaje otvoren za volju Božiju.
Ona je i način da se nosimo sa teškoćama, pronađemo mir i duhovno sazrevamo.
Otac Ljubo Ranković je objasnio u čemu je suština molitve i kako bi se trebalo moliti da nas Bog ćuje.
- Šta je molitva i koji je njen smisao i značaj saznajemo najbolje iz reči i primera Isusa Hrista. Iz Jevanđelja se vidi da se on često molio i ostajao po celu noć u molitvi. Gospod nam je rekao: "Nemojte misliti da ćete za mnoge vaše reči, kao fariseji, dobiti ono što tražiti. Zna vaš Otac nebeski šta vama treba i pre vaše molitve"! Izgovorio je tada jednu molitvu, koja je obrazac svake molitve, molitvu "Oče naš"!
On kaže da kad se molimo trebalo bi da koristimo savete patrijarha Pavla i svetog vladike Hrizostoma Braničevskog.
- Meni je srcu blizak savet svetog vladike Hrizostoma Braničevskog koji očinski savetuje: "Moli se onako kako su te u detinjstvu učili. "Oče naš", "Bogoridice djevo", "Caru nebeski", lepa je molitva u svako doba, ali kaže vladika: "Dodaj uvek po nešto od sebe"... Makar to bilo mucavim jezikom, nespretno, bilo kako.... Mi volimo kad nam naše dete svojim jezikom kaže da nas voli, ne da nam recituje pesmice, kako se voli otac ili majka, baba i deda...
I uvek, kaže otac Ljubo,savetuje vladika, na kraju dodaj: "Gospode, ti to raspleti, sve predajem u tvoje ruke, neka bude volja tvoja, a ne moja".
- Hoće da kaže nemojmo praviti invetar svojih želja, da pred Boga ih iznosimo. I vladika i patrijarh Pavle savetuju da ispunimo zapovesti Gospodnje, ljubi Gospoda Boga i bližnjega svoga kao samoga sebe, a istovremeno podsećaju da treba da volimo svu tvar, jer je sva Božja tvorevina nama data kao veliki Božji dar i zato treba da budemo zahvalni. Zato vladika, svoju pouku u molitvi završava: "Blizak mi je onaj čovek koji je u molitvi rekao: "Dođe mi da poljubim i svoju ruku jer je i na njoj Gospoda" - istakao je otac Ljubo.
Ova molitva, kako je objašnjvao Tesla, ima višeslojni terapeutski i duhovni učinak. U vremenu kada se sve meri rezultatima, ocenama i brzinom napretka, možda najviše vredi podsetiti sebe – dete ne traži savršenog roditelja, već prisutnog. Molitva - kao vid komunikacije sa Bogom, anđelima i svecima, naša je direktna linija sa nebom, bilo da smo srećni, tužni, u problemu ili nam je život ispunjen i sve ide kako treba. Sveštenik Aleksandar Čavka ispričao je neobičnu priču, koju je čuo od svog prijatetelja - profesora, a njegovo kazivanje vam prenosimo u celosti.
Foto: Freepik
Duhovna riznica
18:11 | 06.06.2025
ONA JE PREDSTAVLJALA SRŽ ŽIVOTNE FILOZIFIJE NIKOLE TESLE! Šta je čuveni srpski naučnik govorio o molitvo "OČE NAŠ" i kako je crpio energiju iz nje!
Duhovna riznica
14:00 | 07.06.2025
ZA HRIŠĆANSKO VASPITANJE DECE POTREBNE SU SAMO TRI STVARI: Starac Pajsije otkrio kako se stvaraju dobri ljudi bez vike i galame
Duhovna riznica
17:06 | 24.06.2025
DA BI SE ŽIVOT PROMENIO, POTREBNO JE MANJE OD 60 SEKUNDI! Iguman Georgije objasnio: "Radite ovo svakog dana i videćete promenu"
Duhovna riznica
12:51 | 25.06.2025
MISLIŠ DA TE JE GOSPOD NAPUSTIO? OVA PRIČA ĆE TI OTVORITI OČI: Razgovor Boga i čoveka na plaži iz kog svi možemo mnogo da naučimo
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U besedi za četvrtak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako krotost, blagočešće i vera opstaju usred tame i nasilja, i poziva vernike da postanu učesnici pobede Hrista nad svim silama zla.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobne oce ubijene u manastiru Svetog Save Osvećenog po starom i Prepodobnog Tita Čudotvorca po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Franju Paolskog, dok Jevreji danas slave Pashu, a muslimani nemaju većeg opšteg praznika.
Dok svet strepi pred katastrofama i neizvesnošću, ruski monah i duhovnik otkriva pouku koja pokazuje da vera i unutrašnja predanost mogu stvoriti nevidljivu zaštitu – događaj koji su vlasti pokušale da izbrišu iz istorije.
Nenaoružani monasi su odlučili da ne beže i u svom manastiru dočekaju do zuba naoružane Arape koji nisu imali milosti prema njima.
Od čišćenja kuće i posta prvorođenih do obredne večere koja pripoveda izlazak iz Egipta - običaji Pashe kriju slojeve značenja koje mnogi ne poznaju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Dva moderna preduzetnika ruše mit da vera i napredak ne idu zajedno — pokazujući kako molitva, poštenje i porodične vrednosti mogu biti temelji i duhovnog i poslovnog uspeha.
Imajući u vidu da pričamo o veličanstvenoj umetnici, koja je ostavila neizbrisiv trag - osobi koja ima pokriće da priča o uspehu, nije na odmet da otkrijem i kakav je njen odnos sa Bogom bio.
Taj svet je nekakav svet iz mašte, samo što se sve odvija prema napisanom scenariju. Čovek postaje sličan narkomanu koji se udaljava od sebe samog, od ljudi koji ga okružuju i od svojih briga i teškoća, ističe arhimandrit Rafail Karelin.
U besedi za četvrtak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako krotost, blagočešće i vera opstaju usred tame i nasilja, i poziva vernike da postanu učesnici pobede Hrista nad svim silama zla.
Dok svet strepi pred katastrofama i neizvesnošću, ruski monah i duhovnik otkriva pouku koja pokazuje da vera i unutrašnja predanost mogu stvoriti nevidljivu zaštitu – događaj koji su vlasti pokušale da izbrišu iz istorije.
Dok jedni izvori tvrde da je povod bila koreografija sa likom Svetog Simeona, drugi ukazuju na niz disciplinskih prekršaja, a različita tumačenja dodatno podgrevaju sumnje u kriterijume evropske kuće fudbala.
U pravoslavnoj tradiciji, post je vekovima čuvan kao dragoceno sredstvo očišćenja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
Sve što treba da znate o pashalnom sederu, simboličnoj hrani i starim tradicijama.
Poglavar Rimokatoličke crkve poziva lidere da se vrate dijalogu, upozorava na stradanje nevinih i najavljuje lično učešće u Krsnom putu na Veliki petak kao simbol solidarnosti sa svima koji pate.
