shutterstock.com/Flystock/Davizro Photography, Телевизија Храм
Sveštenik Aleksandar Čavka ispričao je neobičnu priču, koju je čuo od svog prijatetelja - profesora, a njegovo kazivanje vam prenosimo u celosti.
Mnogo puta u životu čovek pomisli da je sam i da ga je Bog napustio. Ti trenuci tišine znaju da budu mučni, a prirodno je da sa sobom donose i brojna pitanja i sumnje, koje preispituju našu veru.
Tada smo stavljeni na iskušenja, a kako naša vera ne bi oslabila previše priča oca Aleksandra je pravi pokazatelj - kako na te momente treba da gledamo.
On kroz nju otkriva da stvari koje vidimo nisu onakve kakvima se na prvi pogled čine.
Da li postite Petrovski post?
Anketa
Printscreen/TikTok/licebozje
Sveštenik Aleksandar Čavka
Sveštenik Aleksandar Čavka ispričao je neobičnu priču, koju je čuo od svog prijatetelja - profesora, a njegovo kazivanje vam prenosimo u celosti.
Priča o šetnji Boga i čoveka na plaži
Priču je ispričao kao podsednik - da u onim trenucima kada mislimo da nas je Bog napustio, ipak treba da razmislimo još jednom.
"Moj mentor i profesor Nenad Milošejić poslao mi je jednu dirljivu priču...Čovek je usnio san. U snu je video kako korača po pesku, a pored njega korača Gospod. Iza njih su ostajala dva para stopa, jedan par njegovih i jedan Gospodnjih.
Kao na filmskoj traci, pred njim je prolazio ceo njegov život. Međutim, primetio je da u najtežim trenucima - kada je patio, bio bolestan, kada je prolazio kroz velika iskušenja - u pesku se video samo jedan par stopa. Bio je zbunjen i tužan.
Okrenuo se Gospodu i rekao: "Gospode, obećao si mi da ćeš uvek biti sa mnom. Zašto si me napustio baš u najtežim danima mog života?"
A Gospod mu je odgovorio: "Drago moje dete, tamo gde vidiš samo jedan par stopa - to su moje stope. U tim trenucima, ja sam te nosio na svojim rukama."
Komentari vernika, koji su ovu priču poslušali, bili su puni oduševljenja:
"Možda i najlepše svedočanstvo vere i pouzdanja u Boga", "Bog je sa nama i kad mislimo da nije", "Neka Bog sačuva sve, pa i mene", samo su neki od brojnih komentara.
BONUS VIDEO: Popadija Višnja Kostić o životu pod lupom Crkve i Boga!
U jednom obraćanju otac Oliver Subotić se dotakao palog anđela objašnjavajući da je njegova prevara izvedena u krugovima koji smatraju da on ne postoji, kao i da to đavolu odgovara.
Molitva - kao vid komunikacije sa Bogom, anđelima i svecima, naša je direktna linija sa nebom, bilo da smo srećni, tužni, u problemu ili nam je život ispunjen i sve ide kako treba.
Broj 13 u pojedinim predanjima povezuje se sa Tajnom večerom, na kojoj je, prema hrišćanskom predanju, bilo 13 učesnika, dok se petak dovodi u vezu sa danom Hristovog stradanja.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Broj 13 u pojedinim predanjima povezuje se sa Tajnom večerom, na kojoj je, prema hrišćanskom predanju, bilo 13 učesnika, dok se petak dovodi u vezu sa danom Hristovog stradanja.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Crkveno predanje razlikuje ličnu molitvu za takve osobe od liturgijskog pominjanja, a ljubav prema njima ostaje poziv da se za njihovo dobro i spasenje ne prestaje moliti.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Broj 13 u pojedinim predanjima povezuje se sa Tajnom večerom, na kojoj je, prema hrišćanskom predanju, bilo 13 učesnika, dok se petak dovodi u vezu sa danom Hristovog stradanja.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
