Prorok Isaija je video svet u kojem vuk leži s jagnjetom, lav s junčetom, a zmija ne ujeda dete. Vladika Nikolaj Velimirović u svojoj besedi za 12. nedelju po Duhovima podseća da se ovo čudo već zbilo dolaskom Hrista – kada su ljudi, po veri, ukroćeni blagom ljubavlju i nadom, i kada se zemlja ispunila poznanjem Gospodnjim. Njegova beseda za 12. nedelju po Duhovima otkriva kako rajska harmonija između bića, opisana u prorokovim vizijama, postaje stvarnost u Crkvi i u srcima onih koji hode putem Hristovim.
Beseda o miru među vukom i jagnjetom
I vuk će boraviti s jagnjetom,
i ris će ležati s jaretom. (Isa. 11, 6)
Tako prorok istiniti predskazivaše istinu. I još dodaje: tele i lav i junac biće zajedno, i malo dijete vodiće ih. I krava i medvjedica zajedno će pasti… I lav će jesti slamu kao vo. I dete će zavlačiti ruku u rupu zmije otrovnice, i zmija mu neće uditi. Kad će se dogoditi ovo čudo, braćo? Ono se je već dogodilo, onda kada se pojavio Hristos Čudotvorac na zemlji. Ovo je stvarnost rajska, koja se obnovila među ljudima dolaskom Spasiteljevim na zemlju.
Zagonetno, no ipak jasno govori prorok; zagonetno, jer ne govori o zverovima nego o ljudima; jasno, jer se predskazanje njegovo ispunilo u Crkvi Hristovoj. Ljudi koji su po naravi bili kao vukovi, i risovi, i lavovi, i medvedi, i volovi, i jaganjci, i jarići, i zmije – svi stoje pred Detetom Vitlejemskim ujednačeni verom, ukroćeni blagošću, obasjani nadom, omekšani ljubavlju.
Prorok još proriče i zbog čega će se ovo zbiti. Jer će zemlja biti puna poznanja Gospodnjega kao more vode što je puno. Posmatrano telesno, svaki čovek je zemlja. Onaj čovek koji poveruje u Hrista i u istini pođe za Hristom postaje pun poznanja Gospodnjega kao more vode što je puno. Takvi su bili mnogi pojedinci. Takva su bila i čitava društva podvižnika u Misiru, na Svetoj gori, na Kipru, u Rusiji, u Jermeniji i na drugim stranama.
No i to nije sve. Poznanje Gospodnje raširilo se danas po celoj zemlji. Sveto pismo je rasprostrto po svim narodima. Malo je kutova zemlje gde se ne čita Jevanđelje Hristovo, gde se ne zna za ime Božje i gde se ne prinosi beskrvna žrtva Gospodnja. Jedni odbacuju Hrista, drugi Ga prihvataju; jedni odstupaju od vere prave, drugi je prihvataju. I tako ide jedna borba širom sveta u znaku Gospoda Isusa. Prepunjene vode izlivaju se i prelivaju se u prazne doline; prazne doline se pune i ujednačuju sa visokim vodama.
Nije sve onako sjajno u svetu kako mi hrišćani želimo, ali proročanstvo proroka Isaije presjajno se ispunilo i obistinilo. O kako je divno viđenje Isaije, sina Amosova, proroka istinitoga!
O Gospode Čudotvorni, ukroti zversku narav onih ljudi i naroda, koji još nisu ukroćeni silom ljubavi Tvoje. Da svi budemo blagorodni od blagorodstva Tvoga. Da svi budemo slavni od slave Tvoje. I živi, Gospode, živi od života Tvoga besmrtnoga. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za 10. subotu po Duhovima, jedan od najvećih duhovnika 20. veka upozorava da i životinje prepoznaju svog gospodara, dok mnogi ljudi ostaju slepi za prisustvo Božje ljubavi, gubeći svoje pravo ljudsko i duhovno dostojanstvo.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi otkriva čudesnu snagu Crkve koja nadmašuje svaku filozofiju, umetnost i kulturu, pozivajući svakoga da se približi večnom domu Božjem.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 11. sredu po Duhovima objašnjava razliku između starog i novog zakona i način na koji Božja reč obogaćuje svakog čoveka.
U besedi za 11. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žiučki nas uči kako da prepoznamo unutrašnji nered, sačuvamo dušu i podseća da red dolazi samo iz Božjeg zakona.
U današnjoj besedi otkrivamo kako je starozavetni prorok doživeo Božju slavu i kako to iskustvo govori i nama danas.
U tumačenju proroka Isaije, vladika Nikolaj Velimirović govori o najvećoj tajni vere: kako su ljudi gledali Spasitelja, a nisu prepoznali da u Njemu obitava večni Bog.
