Njihova neverovatna priča iz Ilirije pokazuje da vera i ljubav prema Hristu mogu pobediti i najmračnije trenutke, a sećanje na sveta braću i danas inspiriše vernike širom sveta.
Srpska pravoslavna crkva 31. avgusta molitveno se seća i proslavlja Svete mučenike Flora i Lavra, braću koji su svojim životom i stradanjem ostavili neizbrisiv trag u hrišćanskoj tradiciji.
Flor i Lavr bili su ne samo braća po krvi, već i po duhu, i zajedno su delili isti zanat – bili su kamenoresci. Živeli su u Iliriji i isticali se kao revnosni hrišćani u vremenu kada vera u Hrista nije bila priznata.
Njihova posvećenost i dobrota pokazala se kada su, radeći na zidanju hrama za neznabožačkog kneza, spasili život njegovom sinu, koji je stradao od komada kamena koji se odlomio. Sveti mučenici nisu okrenuli leđa, već su se molili Bogu, i dete je odmah ozdravilo. Ovaj događaj dotakao je i kneza, ali njihova vera i hrabrost nisu se zaustavila tu – ubrzo su mnogi, uključujući i žreca Memertina (paganskog sveštenika), primili Hristovo krštenje.
Flor i Lavr nastavili su svoje delo – završili hram, osveštali ga, postavili krst i pozvali hrišćane na svenoćno bdenije. Iako je ilirski namesnik reagovao progonima, a mnogi hrišćani su postradali, sveta braća su na kraju bačena u bunar i zatrpana zemljom. Njihove mošti kasnije su pronađene i prenete u Carigrad, a njihovo ime i žrtva postali su simbol nepokolebljive vere i ljubavi prema Hristu.
Danas, više od osam vekova kasnije, primer svetih mučenika Flora i Lavra ostaje svetionik i podsećanje svim vernicima da vera, hrabrost i ljubav prema Bogu uvek pobede, čak i u najmračnijim trenucima.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 8. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Njegove propovedi u Judeji, Makedoniji i Etiopiji, kao i hrabrost pred smrću, i danas inspirišu svakoga ko želi da ostane veran svojoj veri.
Molitveno se sećamo arhiđakona koji je hrabro stajao za Hrista i učio snazi vere čak i pred smrću, ostavljajući duhovno nasleđe koje nadahnjuje i današnje generacije.
Nevina hrabrost arhiđakona iz Sicilije privukla je mnoge ka Hristu, a njegove čudotvorne mošti i danas čine čuda.
Sveti Tihon je, po uzoru na svete apostole, neumorno obilazio narod, poučavao, krštavao i svojim primerom privodio ljude Hristu.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Episkop novobrdski poručio je da kosovski zavet Svetog kneza Lazara nije poziv na sukob, već svedočanstvo vere, ljubavi i dostojanstvenog čuvanja onoga što je povereno kroz vekove.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
Na liturgiji u manastiru Ravanici poglavar Srpske Pravoslavne Crkve poručio je da Kosovski zavet nije samo istorijsko sećanje, već jevanđeljsko opredeljenje za Hrista.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Srpska pravoslavna crkva molitveno se seća njihove hrabrosti i nepokolebljivosti pred smrću, koja ostaje večni podsetnik na snagu vere u Hrista.
Sveti Tihon je, po uzoru na svete apostole, neumorno obilazio narod, poučavao, krštavao i svojim primerom privodio ljude Hristu.
Za pravoslavne Srbe ovaj praznik simbolizuje žrtvu, hrabrost i neprekidna nastojanja za slobodom i pravdom, istakao je teolog Đurđević.
Vidovdan, praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i Svetih srpskih mučenika, poklapa se sa spomenom Svetog proroka Amosa.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Za pravoslavne Srbe ovaj praznik simbolizuje žrtvu, hrabrost i neprekidna nastojanja za slobodom i pravdom, istakao je teolog Đurđević.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
U razgovoru povodom Vidovdana, arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski govori o hristolikoj žrtvi kosovskih junaka, zavetu koji je oblikovao Crnu Goru i odgovornosti vernika prema drugima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
