U trenucima patnje mnogi se pitaju zbog čega ih je zadesila određena nesreća i da li je ona posledica njihovih grešaka.
Često se može čuti tvrdnja da Bog kažnjava ljude, naročito kada se suoče sa teškim iskušenjima, bolešću, gubitkom ili nevoljama koje deluju nepodnošljivo.
U trenucima patnje mnogi se pitaju zbog čega ih je zadesila određena nesreća i da li je ona posledica njihovih grešaka.
Takva pitanja prate čovečanstvo vekovima, a odgovore na njih tražili su i vernici i oni koji se od vere udaljavaju onda kada ih život stavi pred velika iskušenja.
Pravoslavno učenje, međutim, ukazuje na to da odnos Boga i čoveka nije odnos strogog sudije koji neprestano traži način da kazni, već odnos oca koji želi spasenje svoje dece. Zato se nevolje i stradanja ne posmatraju prvenstveno kao kazna, već kao iskušenja kroz koja čovek može da upozna sopstvene slabosti, nauči smirenju i još snažnije se osloni na Gospoda.
Kada bolest zakuca na vrata, kada dođu gubici ili trenuci velike nemoći, prirodno je da čovek traži odgovor na pitanje "zašto baš meni". Ipak, Sveti oci podsećaju da se isto toliko važno pitanje retko postavlja u vremenima zdravlja, radosti i uspeha. Čovek tada često zaboravlja da zahvaljuje Bogu za darove koje svakodnevno prima, dok ga bol navodi da traži objašnjenje za svaku suzu i svaku patnju.
Mnogi svetitelji kroz istoriju prošli su kroz teške bolesti, progone i stradanja, ali su upravo u njima pronalazili put ka dubljoj veri i potpunijem poverenju u Božju volju. Njihovo iskustvo svedoči da trpljenje može postati put duhovnog sazrevanja, a ne razlog za očajanje i roptanje.
O tome je govorio i starac Nektarije Vitalis:
- Bog ne kažnjava, draga moja braćo. On je pun ljubavi i to je proba. I neki koji ne veruju, govore: "Zašto imam rak, pa me boli itd..." A šta mi govorimo Hristu? Pitamo: "Zašto sam baš ja dobio rak", a da li ga i nešto drugo pitamo? "Jesu li nas razapeli, jesu li tebe razapeli, zaboli ti gvozdene klinove, gvožđe?" Ne, nisu... "Jesu li ti stavili trnov venac? Jesu li ti proboli noge, ekserima...?" Ne, nisu! E, pa dakle:"'Zašto mene pitaš, koji sam toliko pretrpeo, zar ti ne treba da trpiš. Ti si grešan,.. Ja sam Svet, Svesvet." Zato ne treba da ropćemo, već da istrpimo sve što nam Bog pošalje, dragi moji.
U pravoslavlju se veruje da Bog nikada ne dopušta iskušenje koje je jače od čovekove snage.
Iskušenja skidaju iluziju samodovoljnosti i podsećaju čoveka da nije gospodar sopstvenog života, već biće koje zavisi od Božje milosti.
Hrišćanski život nije obećanje da će čovek biti pošteđen muka, naprotiv.
Sveti oci su često govorili da nevolje imaju posebnu ulogu u duhovnom životu.
Paljenje sveće simbolično predstavlja prihvatanje Boga i pozivanje da obasja našu tamu, istakao je Đurđević.
Kao pustinjak proveo je šest decenija u molitvi i podvigu, a iza sebe ostavio pouke o veri, poverenju u Boga i putu ka unutrašnjem miru.
Starica sa Krita podsećala je da se u trenucima nemira ne traže komplikovani odgovori, već da se srce okrene ka molitvi koja donosi utehu i snagu.
Ovo staro jelo iz prizrenskog kraja nekada se spremalo za praznike i goste, kada se za trpezom okupljala porodica, a miris pečene pite ispunjavao dom.
Mi ljudi često zaboravljamo da nam je smrt bliža od kragne, upozorava otac Goran.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Jedno su prokletstva svetih ljudi, a nešto sasvim drugo kad ih baca čovek i sam nesavršen i nedostojan samog Boga.
Paljenje sveće simbolično predstavlja prihvatanje Boga i pozivanje da obasja našu tamu, istakao je Đurđević.
Starica sa Krita podsećala je da se u trenucima nemira ne traže komplikovani odgovori, već da se srce okrene ka molitvi koja donosi utehu i snagu.
Mi ljudi često zaboravljamo da nam je smrt bliža od kragne, upozorava otac Goran.
Bio je rok muzičar koji je tragao za smislom kroz različite filozofije i duhovne pravce, a danas je vladika Temistoklis i u Africi pomaže hiljadama ljudi gradeći škole, crkve i mesta nade za one kojima je pomoć najpotrebnija.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
U besedi za subotu 7. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da se duhovna borba najpre vodi u mislima, gde se odlučuje hoće li čovek slediti Boga ili sopstvene strasti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Atanasija Atonskog po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Emilijan. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Bruna iz Segnija, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči ruskog svetitelja upozoravaju na zamku u koju mnogi upadnu kada su povređeni: umesto da se izbore sa zlom, počnu da ga nose u sebi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
