Danas pravoslavni vernici obeležavaju Vaskrs, praznik koji u središte stavlja ličnost Isusa Hrista i događaj njegovog vaskrsenja, kao temelj hrišćanske vere.
Ovaj dan ne govori samo o čudu koje se dogodilo pre više od dva milenijuma, već o smislu koji Hristos ima za svakog čoveka, kroz ono što je učinio za čitavo čovečanstvo.
Prema hrišćanskom učenju, Isus Hristos je svojim stradanjem na krstu uzeo na sebe grehe sveta, podnevši žrtvu radi spasenja ljudi.
Njegovo vaskrsenje tumači se kao pobeda nad smrću i potvrda da smrt nije kraj, već prelaz u večni život. Upravo u tome leži njegova ključna uloga - kroz njega se otvara mogućnost da čovek prevaziđe prolaznost i zadobije spasenje.
Za vernike, značaj Hrista nije samo u onome što je učinio, već i u odnosu koji se uspostavlja kroz veru, pokajanje i molitvu. Zadbiti njegovu blagodat znači učestvovati u tom odnosu - primiti dar oproštaja, unutrašnjeg mira i duhovnog preobražaja. Blagodat se u pravoslavnom učenju ne posmatra kao apstraktan pojam, već kao živo prisustvo Božje sile koja deluje u čoveku, osnažuje ga da menja sebe i vodi ga putem koji vodi ka spasenju.
U tom smislu, Vaskrs podseća vernike na poziv da svoj život usmere ka onome što je Hristos propovedao -veri, smirenju, ljubavi i praštanju. Njegova žrtva dobija puno značenje tek u ličnom prihvatanju i nastojanju da se živi u skladu sa tim učenjem, kroz svakodnevne postupke i odnos prema drugima.
O značaju takvog unutrašnjeg stava i sabranosti u veri govorio je i Sveti Jovan Zlatousti:
"U crkvi svi treba da ućute, da se umire i stoje napete duše i sluha: ovde se neće čitati naredbe zemaljskog cara, već Gospodara Anđela. Ako se tako postavimo, sama blagodat Duha će nam pokazati put, te ćemo doći do samog Carskog prestola i zadobiti sva dobra po čovekoljublju i blagodati Gospoda našeg Isusa Hrista".
Njeno poslednje pojavljivanje u Novom zavetu beleži se na dan Pedesetnice, kada je bila među apostolima prilikom silaska Duha Svetoga – događaja koji se smatra rođenjem hrišćanske crkve.
U pravoslavnoj tradiciji brak nije samo zajednica dvoje ljudi koji dele svakodnevicu, već sveti savez u kojem muž i žena zajedno grade put ka Bogu.
Duhovni život nije trka niti niz naglih skokova, već tiho i postojano kretanje ka Bogu.
Sećamo se dolaska Arhanđela Gavrila, koji je Bogorodici javio blagu vest da će začeti Isusa Hrista.
