Duhovni život nije trka niti niz naglih skokova, već tiho i postojano kretanje ka Bogu.
U savremenom životu, obeleženom ubrzanim tempom, brigama i stalnim spoljašnjim pritiscima, mnogi vernici se suočavaju sa duboko uznemirujućim iskustvom - osećajem da su izgubili unutrašnji mir i bliskost sa Bogom.
Ono što su nekada doživljavali kao toplinu vere, radost molitve i sigurnost u Božjem prisustvu, odjednom postaje udaljeno i gotovo nedostižno.
U pravoslavnom duhovnom iskustvu, ovakva stanja nisu nepoznata niti neobična. Sveti oci kroz vekove ukazuju da se duhovni život ne sastoji samo od neprekidne utehe i ushićenja, već i od perioda duhovne suvoće, kada se čovek uči strpljenju, smirenju i poverenju u Boga čak i onda kada ga ne oseća.
Upravo u tim trenucima vera prestaje da bude samo osećaj i postaje opredeljenje.
Mnogi tada posežu za naglim promenama - pojačavaju molitvena pravila, uvode nove podvige ili traže spoljašnje načine da povrate izgubljeni mir. Međutim, pravoslavna duhovnost upozorava da preterana napetost i duhovna "grčevitost" mogu doneti suprotan efekat.
Umesto da se čovek smiri, on postaje još nemirniji, opterećen sopstvenim očekivanjima i strahom da je nešto nepovratno izgubio.
Zato se u učenju Svetih staraca naglašava jednostavnost, blagost i istrajnost. Duhovni život nije trka niti niz naglih skokova, već tiho i postojano kretanje ka Bogu.
U tim trenucima posebno mesto zauzima liturgijski život Crkve - sveta bogosluženja, u kojima vernik, čak i bez posebnih osećanja, učestvuje celim svojim bićem, verujući da se blagodat Božja daruje na način koji prevazilazi ljudsko razumevanje.
U tom duhu govorio je i starac Porfirije, ukazujući na duboku tajnu duhovnog života i način na koji se blagodat vraća čoveku:
"Kad osećate da gubite božansku blagodat, ne preduzimajte ništa. Nastavite svoj život i podvig sa prostotom, blago i neusiljeno, bez agonije, sve dok se u vama ponovo ne probudi ljubav prema Hristu i čežnja za njim. Tada će sve poći dobrim putem. Tada će vas blagodat ispuniti i vi ćete se radovati. Tu ima jedna tajna - sveta bogosluženja. Učestvujte svom dušom u njima, pa će blagodat Božja tajanstveno i neprimetno doći".
Neobično svedočanstvo i poruku svetitelja njegovim saputnicima vam prenosimo u celosti.
Na kraju sveštenik poentira zaključkom o zdravom rasuđivanju. Nikada ne znamo šta je pozadina događaja, koji nam naizgled deluje očigledan.
Čovek koji u bližnjem vidi brata, koji tuđu bol oseća kao svoju i koji bez računa i zadrške pruža ruku pomoći, postaje svedočanstvo žive vere.
Mnogi danas žive u dubokom uverenju da je za njih "već kasno" i da su sopstvenim greškama zauvek zatvorili vrata budućnosti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Tihona Amatuntskog po starom, odnosno Svete apostole Petra i Pavla po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava blagdan Svetih apostola Petra i Pavla, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznati veliki praznik.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objasnio je da se promena ponašanja najmlađih ne traži samo u njihovim postupcima, već i u preispitivanju odraslih, jer iskreno pokajanje roditelja može doneti blagoslov celoj kući.
Sveti Tihon je, po uzoru na svete apostole, neumorno obilazio narod, poučavao, krštavao i svojim primerom privodio ljude Hristu.
Postavljanje skulpture vile Fločke na ušću Bojane izazvalo je reakciju oca Siniše, koji je ukazao na njenu simboliku iz ugla pravoslavnog hrišćanstva.
Tursko tužilaštvo tvrdi da su opštinski funkcioneri od pravoslavne crkvene fondacije, koja je po zakonu bila oslobođena plaćanja opštinskih taksi, tražili i uzeli gotovo tri miliona turskih lira za izdavanje dozvola.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objasnio je da se promena ponašanja najmlađih ne traži samo u njihovim postupcima, već i u preispitivanju odraslih, jer iskreno pokajanje roditelja može doneti blagoslov celoj kući.
Postavljanje skulpture vile Fločke na ušću Bojane izazvalo je reakciju oca Siniše, koji je ukazao na njenu simboliku iz ugla pravoslavnog hrišćanstva.
Tursko tužilaštvo tvrdi da su opštinski funkcioneri od pravoslavne crkvene fondacije, koja je po zakonu bila oslobođena plaćanja opštinskih taksi, tražili i uzeli gotovo tri miliona turskih lira za izdavanje dozvola.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Bolest podseća čoveka na njegovu prolaznost i krhkost, primoravajući ga da zastane i preispita svoj život.
Od Kosovskog boja i opredeljenja kneza Lazara za carstvo nebesko do pokušaja da se promeni istorijsko sećanje na ovaj dan, Vidovdan vekovima ostaje simbol vere, žrtve i zaveta duboko ukorenjenog u srpskom narodu.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
