Duhovni život nije trka niti niz naglih skokova, već tiho i postojano kretanje ka Bogu.
U savremenom životu, obeleženom ubrzanim tempom, brigama i stalnim spoljašnjim pritiscima, mnogi vernici se suočavaju sa duboko uznemirujućim iskustvom - osećajem da su izgubili unutrašnji mir i bliskost sa Bogom.
Ono što su nekada doživljavali kao toplinu vere, radost molitve i sigurnost u Božjem prisustvu, odjednom postaje udaljeno i gotovo nedostižno.
U pravoslavnom duhovnom iskustvu, ovakva stanja nisu nepoznata niti neobična. Sveti oci kroz vekove ukazuju da se duhovni život ne sastoji samo od neprekidne utehe i ushićenja, već i od perioda duhovne suvoće, kada se čovek uči strpljenju, smirenju i poverenju u Boga čak i onda kada ga ne oseća.
Upravo u tim trenucima vera prestaje da bude samo osećaj i postaje opredeljenje.
Mnogi tada posežu za naglim promenama - pojačavaju molitvena pravila, uvode nove podvige ili traže spoljašnje načine da povrate izgubljeni mir. Međutim, pravoslavna duhovnost upozorava da preterana napetost i duhovna "grčevitost" mogu doneti suprotan efekat.
Umesto da se čovek smiri, on postaje još nemirniji, opterećen sopstvenim očekivanjima i strahom da je nešto nepovratno izgubio.
Zato se u učenju Svetih staraca naglašava jednostavnost, blagost i istrajnost. Duhovni život nije trka niti niz naglih skokova, već tiho i postojano kretanje ka Bogu.
U tim trenucima posebno mesto zauzima liturgijski život Crkve - sveta bogosluženja, u kojima vernik, čak i bez posebnih osećanja, učestvuje celim svojim bićem, verujući da se blagodat Božja daruje na način koji prevazilazi ljudsko razumevanje.
U tom duhu govorio je i starac Porfirije, ukazujući na duboku tajnu duhovnog života i način na koji se blagodat vraća čoveku:
"Kad osećate da gubite božansku blagodat, ne preduzimajte ništa. Nastavite svoj život i podvig sa prostotom, blago i neusiljeno, bez agonije, sve dok se u vama ponovo ne probudi ljubav prema Hristu i čežnja za njim. Tada će sve poći dobrim putem. Tada će vas blagodat ispuniti i vi ćete se radovati. Tu ima jedna tajna - sveta bogosluženja. Učestvujte svom dušom u njima, pa će blagodat Božja tajanstveno i neprimetno doći".
Neobično svedočanstvo i poruku svetitelja njegovim saputnicima vam prenosimo u celosti.
Na kraju sveštenik poentira zaključkom o zdravom rasuđivanju. Nikada ne znamo šta je pozadina događaja, koji nam naizgled deluje očigledan.
Čovek koji u bližnjem vidi brata, koji tuđu bol oseća kao svoju i koji bez računa i zadrške pruža ruku pomoći, postaje svedočanstvo žive vere.
Mnogi danas žive u dubokom uverenju da je za njih "već kasno" i da su sopstvenim greškama zauvek zatvorili vrata budućnosti.
Uz crkvene i državne počasti dopremljene najdragocenije svetinje povezane sa Svetim Savom i Svetim Simeonom Mirotočivim, relikvije iz Hilandara i predmeti koji su vekovima čuvani daleko od očiju javnosti.
U kombinaciji testa i krompira krije se priča o pravoslavnim običajima, porodičnim okupljanjima i toplini domaće kuhinje koja se prenosi s kolena na koleno.
U svakodnevnom životu mnogi su iskusili da ih nisu povredili otvoreni neprijatelji, već oni koji su se predstavljali kao prijatelji.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U svakodnevnom životu mnogi su iskusili da ih nisu povredili otvoreni neprijatelji, već oni koji su se predstavljali kao prijatelji.
U razgovoru o sve prisutnijem fenomenu Nebojša Lazić objašnjava zašto se vera lako pretvara u ritual, a ritual u rutinu.
Prema tumačenju Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, apostol Pavle ne govori o simbolici, već o stvarnom stanju čoveka koji bez Hristove svetlosti ostaje "bez života".
U vremenu kada se tuđi život sve češće posmatra kroz osuđujuću prizmu, staro pravilo iz pravoslavne duhovne tradicije podseća da brz sud ne govori o drugima koliko o stanju onoga ko sudi.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
Od kamenitih Mrkonjića i priča koje su vekovima čuvane u Hercegovini, do otkopavanja groba i kanonizacije u 21. veku - život Svete blažene Ane otkriva gotovo nepoznatu stranu porodice jednog od najvećih pravoslavnih svetitelja Balkana.
Prema tumačenju Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, apostol Pavle ne govori o simbolici, već o stvarnom stanju čoveka koji bez Hristove svetlosti ostaje "bez života".
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Jakova Zevedejevog po starom i Svetu mučenicu Glikeriju po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blažene Djevice Marije Fatimske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
