Pravoslavlje ne negira potrebu za lečenjem i brigom o telu, ali naglašava da pravo isceljenje obuhvata čitavog čoveka - i telo i dušu.
U pravoslavnom shvatanju, bolest nije samo telesna slabost niti puka nesreća koja čoveka zadesi bez smisla. Ona se posmatra mnogo dublje - kao deo sveukupnog čovekovog života, u kojem se prepliću telo i duša, prolazno i večno. Bolest, ma koliko bila teška, ne odvaja čoveka od Boga, već ga često upravo približava istini o sebi i svetu.
Sveti oci uče da bolest nije kazna, već opomena i poziv.
Ona podseća čoveka na njegovu krhkost i prolaznost, ali i na potrebu da se vrati onome što je trajno i neprolazno. U zdravlju čovek lako zaboravi na Boga, oslanjajući se na sopstvenu snagu i sigurnost, dok ga bolest vraća u stanje smirenja, u kojem jasnije vidi koliko mu je potrebna božanska pomoć.
U tom smislu, bolest postaje vreme posebne duhovne budnosti. Ona otvara prostor za molitvu koja nije samo izgovorena reč, već vapaj srca.
U trenucima kada telo slabi, duša može da ojača, ako se čovek ne zatvori u očaj, već se okrene veri. Pravoslavlje ne negira potrebu za lečenjem i brigom o telu, ali naglašava da pravo isceljenje obuhvata čitavog čoveka - i telo i dušu.
Zato se u pravoslavnoj tradiciji bolest često povezuje sa unutrašnjim preobražajem.
Ona može biti put ka pokajanju, ka praštanju, ka oslobađanju od gordosti i strasti koje razaraju čoveka iznutra. Mnogi svetitelji su svedočili da su upravo kroz bolest stekli dublju veru, strpljenje i mir koji ne zavisi od spoljašnjih okolnosti.
U takvom duhovnom iskustvu, molitva zauzima posebno mesto. Naročito Isusova molitva, jednostavna i stalna, postaje oslonac u bolesti - ne samo kao uteha, već kao način da se čovek sjedini sa Bogom i pronađe snagu da nosi svoj krst. Kroz nju se um smiruje, srce se umekšava, a duša nalazi mir čak i usred stradanja.
O tome svedoče i reči Prepodobnog Anatolija Optinskog, koje ostaju snažna pouka o vezi između molitve i duhovnog, ali i telesnog zdravlja:
"Ti si opet bolesna? Znači, ne pamtiš moj lek. Govorio sam ti: postojano tvori molitvu Isusovu i bićeš zdrava. Na kraju krajeva ja ti nisam s vetra davao taj savez, nego ispitavši ga dobro na delu".
Gnev se u svetootačkom učenju smatra jednom od najrazornijih strasti, jer pomračuje um, uznemirava srce i razbija mir duše.
Demoni mogu da utiču na čoveka kroz misli i osećanja, navodeći ga na mržnju, zavist, lenjost ili očaj.
Crkva na bolest ne gleda isključivo kroz prizmu tela, već čoveka posmatra kao jedinstvo telesnog i duhovnog.
Oprost ne znači opravdavanje tuđih postupaka, već oslobađanje sopstvene duše od tereta.
Sveti Nikifora Carigradski bio je ispovednik i patrijarha koji je mudro upravljao crkvom i stradao zbog odbrane ikona.
Dok su vernici molili, jedan glas odjeknuo je hramom, izazvavši šok među prisutnima i državnim funkcionerima.
Pravoslavlje ne negira potrebu za lečenjem i brigom o telu, ali naglašava da pravo isceljenje obuhvata čitavog čoveka - i telo i dušu.
Njeni roditelji, pravedni Joakim i Ana, dugo nisu imali dece, te se njeno rođenje smatra darom od Boga.
Jednostavna priprema i bogat ukus čine ih savršenim rešenjem za doručak ili večeru kada je potrebno nešto zasitno i domaće.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Pravoslavni sveštenik objašnjava zašto način na koji trpimo odlučuje hoće li naše muke biti iskupljenje ili nova greška.
Osim Isusove molitve, u svešteničkom trebniku, postoji i molitva Sedam mladića efeskih, koja se posebno preporučuje protiv nesanice.
Posebno mesto u pravoslavnom shvatanju milostinje zauzima briga o bolesnima i nemoćnima.
Bolest ne nastaje samo zbog telesnih slabosti, već i zbog stanja ljudske duše.
Dok su vernici molili, jedan glas odjeknuo je hramom, izazvavši šok među prisutnima i državnim funkcionerima.
Njeni roditelji, pravedni Joakim i Ana, dugo nisu imali dece, te se njeno rođenje smatra darom od Boga.
U besedi za sredu 5. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da svi narodi moraju stati pred Hrista, a ono što danas odlučimo o veri oblikuje večnu sudbinu svakog od nas.
Veliki pravoslavni svetitelj objašnjava zašto zlopamćenje uništava život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Novog Bogoslova po starom i Blagovesti po novom kalendaru. Katolici slave Navještenje (Blagovesti), dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Veliki pravoslavni svetitelj objašnjava zašto zlopamćenje uništava život.
U Vranju je služen pomen stradalima, dok su reči poglavara Srpske pravoslavne crkve o ubijenim devojčicama, izgubljenom miru i savesti čovečanstva otvorile pitanje - kuda ide svet ako zaboravi vrednost života.
