Pravoslavlje ne negira potrebu za lečenjem i brigom o telu, ali naglašava da pravo isceljenje obuhvata čitavog čoveka - i telo i dušu.
U pravoslavnom shvatanju, bolest nije samo telesna slabost niti puka nesreća koja čoveka zadesi bez smisla. Ona se posmatra mnogo dublje - kao deo sveukupnog čovekovog života, u kojem se prepliću telo i duša, prolazno i večno. Bolest, ma koliko bila teška, ne odvaja čoveka od Boga, već ga često upravo približava istini o sebi i svetu.
Sveti oci uče da bolest nije kazna, već opomena i poziv.
Ona podseća čoveka na njegovu krhkost i prolaznost, ali i na potrebu da se vrati onome što je trajno i neprolazno. U zdravlju čovek lako zaboravi na Boga, oslanjajući se na sopstvenu snagu i sigurnost, dok ga bolest vraća u stanje smirenja, u kojem jasnije vidi koliko mu je potrebna božanska pomoć.
U tom smislu, bolest postaje vreme posebne duhovne budnosti. Ona otvara prostor za molitvu koja nije samo izgovorena reč, već vapaj srca.
U trenucima kada telo slabi, duša može da ojača, ako se čovek ne zatvori u očaj, već se okrene veri. Pravoslavlje ne negira potrebu za lečenjem i brigom o telu, ali naglašava da pravo isceljenje obuhvata čitavog čoveka - i telo i dušu.
Zato se u pravoslavnoj tradiciji bolest često povezuje sa unutrašnjim preobražajem.
Ona može biti put ka pokajanju, ka praštanju, ka oslobađanju od gordosti i strasti koje razaraju čoveka iznutra. Mnogi svetitelji su svedočili da su upravo kroz bolest stekli dublju veru, strpljenje i mir koji ne zavisi od spoljašnjih okolnosti.
U takvom duhovnom iskustvu, molitva zauzima posebno mesto. Naročito Isusova molitva, jednostavna i stalna, postaje oslonac u bolesti - ne samo kao uteha, već kao način da se čovek sjedini sa Bogom i pronađe snagu da nosi svoj krst. Kroz nju se um smiruje, srce se umekšava, a duša nalazi mir čak i usred stradanja.
O tome svedoče i reči Prepodobnog Anatolija Optinskog, koje ostaju snažna pouka o vezi između molitve i duhovnog, ali i telesnog zdravlja:
"Ti si opet bolesna? Znači, ne pamtiš moj lek. Govorio sam ti: postojano tvori molitvu Isusovu i bićeš zdrava. Na kraju krajeva ja ti nisam s vetra davao taj savez, nego ispitavši ga dobro na delu".
Gnev se u svetootačkom učenju smatra jednom od najrazornijih strasti, jer pomračuje um, uznemirava srce i razbija mir duše.
Demoni mogu da utiču na čoveka kroz misli i osećanja, navodeći ga na mržnju, zavist, lenjost ili očaj.
Crkva na bolest ne gleda isključivo kroz prizmu tela, već čoveka posmatra kao jedinstvo telesnog i duhovnog.
Oprost ne znači opravdavanje tuđih postupaka, već oslobađanje sopstvene duše od tereta.
Kroz svetu tajnu ispovesti, razgovore, savete o molitvi i postu, duhovnik bi trebalo da pomogne čoveku da prepozna sopstvene slabosti, pobedi greh i napreduje u hrišćanskom životu.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Sveti Filotej Zervakos tvrdio da je svaki roditelj treba da "zakrsti" svoje dete kad ga opterećuju zdravstvene tegobe.
Patrijarh Pavle posebno je naglašavao da čovek može podneti i najveća iskušenja kada zna njihov smisao.
Bolest podseća čoveka na njegovu prolaznost i krhkost, primoravajući ga da zastane i preispita svoj život.
Kroz svetu tajnu ispovesti, razgovore, savete o molitvi i postu, duhovnik bi trebalo da pomogne čoveku da prepozna sopstvene slabosti, pobedi greh i napreduje u hrišćanskom životu.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Poslednji ispraćaj Maise i Meri Daoud okupio je porodicu, prijatelje i vernike u Hramu Svetog Porfirija u Gazi, dok je Jerusalimska patrijaršija uputila molitvu za pokoj njihovih duša i utehu najbližima.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Sveštenik Andrej Tkačov objašnjava kako iskušenja počinju, zašto čovek na putu ka Bogu nailazi na prepreke i na koji način se protiv zla može boriti.
Nekada se pravio kada gosti iznenada pokucaju na vrata, a danas je idealan izbor za sve koji žele raskošan desert bez dugog stajanja kraj šporeta.
Crkva predviđa jedan jedini izuzetak od redovnog načina vršenja Svete tajne krštenja, koji je strogo regulisan crkvenim zakonom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
