Gnev se u svetootačkom učenju smatra jednom od najrazornijih strasti, jer pomračuje um, uznemirava srce i razbija mir duše.
U pravoslavnom predanju bolest se ne posmatra samo kao biološki ili medicinski problem, već kao stanje koje zahvata celokupnog čoveka – telo, dušu i duh. Čovek je stvoren kao jedinstvo, i sve što se događa u unutrašnjem, duhovnom životu neizbežno se odražava i na telesno stanje.
Zbog toga Crkva na bolest ne gleda isključivo kao na kaznu, ali ni kao na puku slučajnost, već kao na posledicu palog sveta i često kao na sredstvo kroz koje se čovek priziva na pokajanje, smirenje i povratak Bogu.
Sveto pismo i Sveto predanje svedoče da su greh, strasti i unutrašnji nemir duboko povezani sa patnjom i bolešću. Greh se u pravoslavlju ne shvata samo kao prestup zakona, već kao rana na duši, kao poremećaj prirodnog poretka u čoveku.
Kada su strasti – kao što su gnev, zavist, gordost, neuzdržanost i mržnja – prisutne i negovane, one razaraju unutrašnji mir i narušavaju sklad između duše i tela. Otuda mnogi sveti oci govore da bolest često ima duhovni uzrok, i da isceljenje ne počinje uvek od tela, već od srca.
Pravoslavna crkva ne odbacuje lekare i medicinu; naprotiv, ona ih vidi kao dar Božiji. Međutim, ona uvek naglašava da ni lekovi ni spoljašnje terapije nisu dovoljni ako čovek ostaje zarobljen u strastima.
Zato se u životu Crkve isceljenje vezuje za ispovest, pokajanje, pričešće, molitvu i promenu načina života. Bolest tada postaje prilika za duhovno trežnjenje, za sagledavanje sopstvene slabosti i zavisnosti od Boga.
Posebno mesto u pravoslavnom razumevanju bolesti ima unutrašnje stanje čoveka, a naročito gnev. Gnev se u svetootačkom učenju smatra jednom od najrazornijih strasti, jer pomračuje um, uznemirava srce i razbija mir duše.
Shiiguman Sava Ostapenko je jasno ukazivao da dug život i očuvanje snage nisu mogući bez borbe protiv gneva i razdraženosti.
"Da bi se sačuvalo fizičko zdravlje i dugo živelo, čovek mora da se pridržava sledećeg pravila, istinitog kao reči Božije. Čovek mora po svaku cenu izbegavati gnev, posebno jak gnev, jer gnev širi žuč po celom telu i, izazivajući glavobolje, šteti zdravlju i neprimetno skraćuje čovekov život. Revnost i bes, prema reči Božijoj, skraćuju dane. Stoga, ko se uzdržava od gneva, ne šteti svom zdravlju niti skraćuje dane svog života".
Sveti Pajsije podseća na događaje iz Svetog pisma u kojima su Božiji ljudi pokazali opravdano negodovanje.
Čovekovo srce stvoreno je za mir, čistotu i blagost, dok gnev izvire iz gordosti.
Prvi srpski vladika u Americi, koga danas proslavljamo kao svetitelja, objasnio je da telesne nevolje nisu slučajnost, već prilika za pokajanje, duhovni rast i otkrivanje unutrašnjih slabosti.
Sveti oci često govore da strasti i grehovi, ukoliko im se čovek preda, ne razaraju samo duševni mir, već mogu da oslabe i telesne snage.
Slava se nasleđuje sa oca na sinove i ostaje ista bez obzira na broj potomaka.
Gnev se u svetootačkom učenju smatra jednom od najrazornijih strasti, jer pomračuje um, uznemirava srce i razbija mir duše.
Oslić sa belim lukom, peršunom i začinima ostaje sočan i narednog dana – jelo koje postaje još punijeg ukusa, otkrivajući tihe mudrosti monaškog života.
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
I dok se mahom priča o obavezama domaćina kako slava ne bi izgubila svoj smisao, malo se priča kako bi gosti trebalo da se ponašaju kad na nju dođu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Crkva podseća vernike da nije svaka bolest posledica konkretnog greha, ali da nijedna nije bez smisla.
U pouci otac Nektarije (Morozov) govori o greškama koje izranjaju iz brzopletosti i objašnjava zašto je jedna duhovna navika ključna za svaki budući izbor.
Pravoslavlje ne osuđuju upotrebu kafe ili alkohola, već zloupotrebu, odnosno trenutak kada čovek dopusti da ga navika ili poriv nadvladaju.
Posebno mesto u pravoslavnom shvatanju milostinje zauzima briga o bolesnima i nemoćnima.
U besedi za 28. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da greh donosi razdor i pomračenje, dok je sve stvoreno od Boga u svojoj prirodi čisto i dobro.
Jedna osobina drži dušu otvorenom za Božji dar, a njeno zanemarivanje donosi unutrašnji nemir.
Dela Predraga Dragovića nisu bila samo slike i skulpture, već svedočanstvo istorije, vere i narodne memorije koja i dalje inspiriše nove generacije.
Dom, koji bi trebalo da bude mesto sigurnosti i mira, za mnoge u današnje vreme postaje prostor stalnog straha, napetosti i neizvesnosti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Najčešća krsna slava u srpskim zemljama nosi dublju poruku od porodičnog okupljanja: zašto je liturgija središte praznika, kako Crkva gleda na dan upokojenja svetih i gde je granica između običaja i vere.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Nikolu po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog Bonifatija. Katolici su u trećoj nedelji Adventa, Jevreji obeležavaju šesti dan Hanuke, a muslimani posvećuju dan redovnom džuma-namazu i svakodnevnim verskim obavezama.
Od tajnog darivanja siromaha i tamničkih godina do morskih oluja i prenosa moštiju u Bari – život ovog svetitelja ispisan je delima koja su nadživela vekove i oblikovala duhovni identitet hišćanskog naroda.
