Gnev se u svetootačkom učenju smatra jednom od najrazornijih strasti, jer pomračuje um, uznemirava srce i razbija mir duše.
U pravoslavnom predanju bolest se ne posmatra samo kao biološki ili medicinski problem, već kao stanje koje zahvata celokupnog čoveka – telo, dušu i duh. Čovek je stvoren kao jedinstvo, i sve što se događa u unutrašnjem, duhovnom životu neizbežno se odražava i na telesno stanje.
Zbog toga Crkva na bolest ne gleda isključivo kao na kaznu, ali ni kao na puku slučajnost, već kao na posledicu palog sveta i često kao na sredstvo kroz koje se čovek priziva na pokajanje, smirenje i povratak Bogu.
Sveto pismo i Sveto predanje svedoče da su greh, strasti i unutrašnji nemir duboko povezani sa patnjom i bolešću. Greh se u pravoslavlju ne shvata samo kao prestup zakona, već kao rana na duši, kao poremećaj prirodnog poretka u čoveku.
Kada su strasti – kao što su gnev, zavist, gordost, neuzdržanost i mržnja – prisutne i negovane, one razaraju unutrašnji mir i narušavaju sklad između duše i tela. Otuda mnogi sveti oci govore da bolest često ima duhovni uzrok, i da isceljenje ne počinje uvek od tela, već od srca.
Pravoslavna crkva ne odbacuje lekare i medicinu; naprotiv, ona ih vidi kao dar Božiji. Međutim, ona uvek naglašava da ni lekovi ni spoljašnje terapije nisu dovoljni ako čovek ostaje zarobljen u strastima.
Zato se u životu Crkve isceljenje vezuje za ispovest, pokajanje, pričešće, molitvu i promenu načina života. Bolest tada postaje prilika za duhovno trežnjenje, za sagledavanje sopstvene slabosti i zavisnosti od Boga.
Posebno mesto u pravoslavnom razumevanju bolesti ima unutrašnje stanje čoveka, a naročito gnev. Gnev se u svetootačkom učenju smatra jednom od najrazornijih strasti, jer pomračuje um, uznemirava srce i razbija mir duše.
Shiiguman Sava Ostapenko je jasno ukazivao da dug život i očuvanje snage nisu mogući bez borbe protiv gneva i razdraženosti.
"Da bi se sačuvalo fizičko zdravlje i dugo živelo, čovek mora da se pridržava sledećeg pravila, istinitog kao reči Božije. Čovek mora po svaku cenu izbegavati gnev, posebno jak gnev, jer gnev širi žuč po celom telu i, izazivajući glavobolje, šteti zdravlju i neprimetno skraćuje čovekov život. Revnost i bes, prema reči Božijoj, skraćuju dane. Stoga, ko se uzdržava od gneva, ne šteti svom zdravlju niti skraćuje dane svog života".
Sveti Pajsije podseća na događaje iz Svetog pisma u kojima su Božiji ljudi pokazali opravdano negodovanje.
Čovekovo srce stvoreno je za mir, čistotu i blagost, dok gnev izvire iz gordosti.
Prvi srpski vladika u Americi, koga danas proslavljamo kao svetitelja, objasnio je da telesne nevolje nisu slučajnost, već prilika za pokajanje, duhovni rast i otkrivanje unutrašnjih slabosti.
Sveti oci često govore da strasti i grehovi, ukoliko im se čovek preda, ne razaraju samo duševni mir, već mogu da oslabe i telesne snage.
Za verni narod ovaj prizor je posebno bolan jer Crkva Svetog Nikole nije obična stara građevina.
Porodični dom trebalo bi da bude mesto u kojem dete uči da ljubav nije samo reč, već i spremnost da se oprosti, pomogne, sasluša i podnese teret drugoga.
U besedi u Sabornom hramu Svetog Jovana Vladimira sveštenik Igor Vujisić govorio je o Gospojinskom postu, pokajanju i praštanju, pozivajući vernike da najpre sagledaju sopstvene slabosti.
Fondacija "Porodica" darovala je 20.000 evra za nastavak izgradnje hrama u Lapljem Selu kod Gračanice.
Tumačeći proročke reči Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da zabluda vođa slabi čitavu zajednicu i odvodi je sa puta istine, dok je povratak Bogu jedini put ka duhovnom ozdravljenju.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Pravoslavlje ne negira potrebu za lečenjem i brigom o telu, ali naglašava da pravo isceljenje obuhvata čitavog čoveka - i telo i dušu.
Pravoslavni sveštenik objašnjava zašto način na koji trpimo odlučuje hoće li naše muke biti iskupljenje ili nova greška.
Crkva podseća vernike da nije svaka bolest posledica konkretnog greha, ali da nijedna nije bez smisla.
Svaki dan pruža priliku da čovek iznova bira između poslušnosti Bogu i ugađanja svojim željama.
Porodični dom trebalo bi da bude mesto u kojem dete uči da ljubav nije samo reč, već i spremnost da se oprosti, pomogne, sasluša i podnese teret drugoga.
Fondacija "Porodica" darovala je 20.000 evra za nastavak izgradnje hrama u Lapljem Selu kod Gračanice.
Tumačeći proročke reči Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da zabluda vođa slabi čitavu zajednicu i odvodi je sa puta istine, dok je povratak Bogu jedini put ka duhovnom ozdravljenju.
Probajte pire sa prelivom od pečuraka po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za ponedeljak i duhovno se nadahnite poukom Prepodobnog Jovana Aleksejeva Valamskog.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Posle novih tvrdnji o navodnom izdvajanju Boke Kotorske iz sastava Mitropolije crnogorsko-primorske, poglavar Srpske pravoslavne crkve otvoreno je govorio o celoj priči i upozorio na posledice širenja neproverenih informacija među pravoslavnim vernicima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetih sedam mučenika u Efesu po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Miron. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Hijacinta iz Krakova, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči velikog svetitelja otkrivaju zašto je prvi korak u svetinju važniji nego što nam se čini.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
