ON JE SASTAVIO POZNATU PESMU "TEBE BOŽE HVALIM"! Danas slavimo Svetog Amvrosija

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Amvrosija.

Potiče iz znamenitog roda. Otac mu je beio carski namesnik Galije i Španije, no verom neznabožac, a majka hrišćanka.

Dok je bio u kolevci, jednom se spusti roj pčela na njega, izli med na njegova usta i odlete.

I još kao dete pružao je ruku i govorio proročki:

- Celujte, jer ću i ja biti episkop.

Posle smrti oca, car ga je postavio za svog namesnika Ligurijske oblasti, u kojoj Mediolan beše glavni grad.

Kada je umro episkop toga grada, nastala je velika raspra među pravoslavnim i jereticima arijevcima oko izbora novog episkopa. Amvrosije po dužnosti uđe u crkvu da održava red.

Tada je neko dete koje je majka držala na grudima uzviknulo:

- Amvrosije – episkop!

Ovo ceo narod primi kao glas Božji i, nasuprot volji Amvrosijevoj, izabraše ga  jednoglasno za episkopa.

Amvrosije se krstio i kroz nedelju dana prođe sve prethodne činove i bi rukopoložen za episkopa.

Kao episkop Amvrosije je utvrdio pravoslavnu veru, potisnuo jeretike, ukrasio crkve, napisao mnoge poučne knjige... On je sastavio i poznatu blagodarstvenu pesmu: Tebe Boga hvalim.

"Ovaj slavni jerarh, zbog čije su mudrosti i slatkorečivosti posećivali ga ljudi iz dalekih zemalja, bio je veoma uzdržljiv, trudoljubiv i bodrstven. Spavao je malo, radio je i molio se Bogu neprestano, postio je sve dane izuzev subote i nedelje. Zato mu je Bog dao i da vidi mnoga čudesa Božja i da ih sam učini", piše u žitijama.

Otkrio je mošti svetih mučenika Protasija, Gervasija, Nazarija i Kelsija (v. 14. oktobar). Krotak prema malim ljudima, on je bio neustrašiv pred velikim. Izobličio je caricu Justinu kao jeretkinju, Maksima tiranina i ubicu prokleo, caru Teodosiju zabranio pristup u hram sve dok nije pokajao svoj greh, s Evgenijem nasilnim i samozvanim carem nije hteo da se suretne.

Prema predanju, mrtve je vaskrsavao, demone iz ljudi izgonio, bolesnike od svake bolesti isceljivao, i u budućnost prozirao. Skončao mirno na osvitku Vaskrsa 397. godine.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara