KAKO JEVREJI BIRAJU I UPOZNAJU BUDUĆE SUPRUŽNIKE: Stara verska praksa koja i danas oblikuje mnoge sudbine

Povezivanje parova i budućih supružnika deo je jevrejskog života još od Knjige postanja. Tradicionalni proces ugovaranja brakova - šiduhim na hebrejskom - široj javnosti postao je poznat zahvaljujući velikom mjuziklu 20. veka „Fiddler on the Roof“, a u novije vreme dodatno je istaknut u izraelskoj TV seriji „Shtisel“ i Netflixovoj emisiji „Jewish Matchmaking“.

Šiduhim je proces spajanja dvoje jevrejskih slobodnih ljudi radi sklapanja braka, najsličnije onim što se kod nas naziva provodadžisanje. U judaizmu se brak posmatra kao temelj ljudskog zajedništva i kao osnovna jedinica jevrejske zajednice. Kao okvir za ispunjenje biblijske zapovesti p’ru u’rvu, „rađajte se i množite“, jevrejski brak se istovremeno razume i kao uslov opstanka jevrejskog naroda.

Na hebrejskom, bračna veza koja se sklapa naziva se šiduh, dok se osoba koja posreduje u spajanju partnera naziva šadchan. Mladi ljudi koji u tom procesu traže partnera uz pomoć posrednika ponekad za sebe kažu da su „u šiduhim“.

Ugovaranje brakova prisutno je u pojedinim jevrejskim zajednicama, u drugim ga nema, dok u nekima poprima različite oblike. Te razlike najčešće proističu iz lokalnih običaja i različitih tumačenja jevrejskog zakona. Ipak, jedan element ostaje zajednički gotovo svima: oslanjanje na šadchana. Smatra se da je uloga uspešnog šadchana naročito zaslužna. Prema jevrejskoj usmenoj tradiciji, onaj ko spoji tri para koji na kraju stupe u brak stiče posebno mesto u svetu posle smrti.

Ugovaranje brakova u Bibliji

U biblijskim vremenima brakovi su najčešće bili dogovarani između porodica budućih supružnika. Prvi, simbolički primer posredovanja u braku može se, u širem smislu, videti u priči o stvaranju Eve, kada Bog stvara Evu kako Adam ne bi bio sam.

Foto: Pexels

 

Još jedan važan biblijski primer nalazi se u Postanju 24, gde stariji Avraam poverava svom sluzi Eliezeru zadatak da pronađe ženu za njegovog sina Isaka. Avraam izričito naglašava da žena ne sme biti Hananejka i upućuje Eliezera da je potraži među njegovim rođacima. Eliezer odlazi u Avraamovu postojbinu i moli se Bogu da mu pruži znak kada pronađe pravu ženu. Gotovo odmah potom susreće Rebeku kod bunara. Ona mu nesebično nudi da napoji njegove kamile, a ubrzo pristaje da se uda za Isaka, iako ga nikada ranije nije upoznala. Nakon razgovora sa njenom porodicom, Rebeka odlazi sa Eliezerom i postaje Isakova supruga.

U ovom biblijskom primeru jasno se vidi da ne postoji jedna centralna osoba koja sama organizuje brak, već u tome učestvuju Avraam, Eliezer i Rebeka. Takođe, nema prisile, jer Rebeka pristaje dobrovoljno, dok se Božija uloga smatra presudnom kroz znakove koje Eliezer dobija. Ovi elementi su kroz vekove oblikovali jevrejsko shvatanje bračnog posredovanja.

Da li su svi jevrejski brakovi ugovoreni?

Ne. Čak i u Hebrejskoj Bibliji postoje primeri u kojima pojedinci sami biraju supružnike, ponekad i uprkos protivljenju porodice. Jakov se zaljubljuje u svoju rođaku Rahelu i želi da se njome oženi, ali biva prevaren i prvo oženjen njenom starijom sestrom. Ipak, na kraju se ženi Rahelom, koja ostaje njegova voljena supruga.

Van biblijskog teksta, u jevrejskoj tradiciji postoje i priče o ljubavnim brakovima koje porodica nije odobravala. Jedan od poznatih primera je rabin Akiva, koji se oženio Rahelom uprkos protivljenju njenog bogatog oca, koji ga je kasnije prihvatio tek nakon što je Akiva postao uvaženi mudrac.

Bog je pravi šadchan

Iako je jidiš reč bashert, u svakodnevnom govoru korišćena za „srodnu dušu“, relativno novijeg porekla, ona počiva na starom jevrejskom uverenju da je Bog krajnji posrednik svakog braka. Prema Talmudu (Sotah 2a), četrdeset dana pre nego što se embrion formira, oglašava se božanski glas koji objavljuje: „Ćerka tog i tog biće supruga tog i tog“.

Jedan midraš ide još dalje i kaže da je Bog, nakon stvaranja sveta, preuzeo ulogu posrednika u brakovima. U Postanju Rabbah 68 prenosi se razgovor između rabina Josija ben Halafta i jedne rimske žene. Rabin objašnjava da je Bog stvorio svet za šest dana.

- A od tada, čime se Bog bavi? - pitala je žena.

- Bog sedi na nebeskom prestolu i sklapa brakove: ćerku ovog sa onim, udovicu ovog sa onim, imovinu ovog sa onim - odgovorio je rabin.

Žena je na to rekla:

- Ako je to sve, i ja mogu isto. Imam mnogo robova, i muških i ženskih. Mogu ih brzo spojiti u brak.

Ona je zatim spojila hiljadu muških i hiljadu ženskih robova. Međutim, već narednog dana neki parovi su se međusobno sukobili, dok su drugi dolazili sa žalbama na loš izbor partnera. Tada se vratila rabinu i priznala:

- Nema Boga kao što je vaš Bog, i vaša Tora je istinita i vredna poštovanja. Govorio si mudro.

Rabin joj je odgovorio:

- Zar ti nisam rekao, ako se tebi čini lako, za Svetog, Blagoslovenog, to je teško kao razdvajanje mora. Jer On ne spaja ljude protiv njihove volje, nego za njihovo dobro.

Šiduhim kroz vekove

Jevrejski pravni zapisi iz srednjeg veka pokazuju da je korišćenje šadchana bilo široko rasprostranjeno u nemačkim i francuskim jevrejskim zajednicama, dok je u sefardskim zajednicama bilo znatno ređe. U studiji „Entangled Histories: Knowledge, Authority, and Jewish Culture in the 13th Century“, Ephraim Kanarfogel objašnjava da su porodice imale ulogu posrednika u sklapanju brakova:

„Španske rabinske vlasti, još iz perioda muslimanske vladavine, kao i pojedini istočni geonimi, smatrali su da je božanska uloga u spajanju muža i žene ključni faktor braka. Zadatak roditelja i starijih bio je da brak urede u zemaljskom okviru, što je bilo u njihovoj moći. Ipak, konačno je božanska volja ta koja omogućava da se brak ostvari.“

Foto: Pexels

 

U aškenaskim zajednicama korišćenje šadchana ostalo je standard tokom vekova, bez obzira na nivo religioznosti. Prema Shaulu Stampferu, ovaj sistem su naročito koristile imućnije porodice koje su želele da očuvaju bogatstvo i društveni status. Uobičajen obrazac bio je spajanje mladog učenjaka Tore sa devojkom iz bogate porodice, čime se obezbeđivalo finansiranje učenja Tore.

Šiduhim danas

U haredi zajednicama, šiduhim je gotovo jedini način sklapanja braka, jer su kontakti između muškaraca i žena strogo ograničeni. Velika potražnja dovela je do toga da je uloga šadchana postala stalno zanimanje i za muškarce i za žene. Ipak, jevrejski zakon ne ograničava ko može biti šadchan.

Kada osoba odluči da započne potragu za partnerom, sastaje se sa šadchanom kako bi jasno definisala šta traži u pogledu hashkafe (verskog pogleda na svet), ličnosti i planiranja buduće porodice. Kandidati često sastavljaju biografiju u kojoj navode visinu i težinu, obrazovanje, poreklo porodice, pripadnost sinagogi i druge osnovne podatke. Šadchan može imati i stotine takvih biografija.

Pored toga, šadchan prikuplja preporuke od učitelja, cimera, prijatelja i drugih članova zajednice koji mogu potvrditi karakter i posvećenost kandidata stvaranju jevrejskog doma.

Uloga šadchana ne završava se na predlogu para. Među ultraortodoksnim Jevrejima budući parovi ne komuniciraju direktno, pa šadchan organizuje sastanke, dogovara mesta i prenosi zabrinutosti porodica, a može i prekinuti proces ako jedna strana izgubi interesovanje.

Izvan haredi sveta, profesionalno posredovanje je ređe, ali internet je otvorio nove mogućnosti. Sajt Saw You At Sinai, pokrenut 2003. godine, spaja parove nakon što korisnici popune detaljan profil. Za razliku od klasičnih platformi, ovde stvarni posrednici pregledaju profile i predlažu šiduhim. Slične platforme su i Yismach i FindYourBashert, namenjene ortodoksnim Jevrejima.

Pored toga, jevrejsko povezivanje organizuju i jevrejske federacije i zajednički centri kroz susrete slobodnih, speed-dating događaje i slične oblike druženja. U nekim zajednicama postoje i posrednici koji rade i sa neortodoksnim Jevrejima, poput organizacije "Tribe12" u Filadelfiji.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara