Od čišćenja kuće i posta prvorođenih do obredne večere koja pripoveda izlazak iz Egipta - običaji Pashe kriju slojeve značenja koje mnogi ne poznaju.
Pasha je jedan od najrasprostranjenijih jevrejskih praznika. Iako se običaji razlikuju od zajednice do zajednice, pa čak i od porodice do porodice, postoji niz praksi koje u nekom obliku poštuje veliki broj Jevreja.
Izbegavanje kvasnog hleba
Kada je reč o ishrani, Pasha važi za najstroži jevrejski praznik. Tokom osam dana (sedam u Izraelu), vernici tradicionalno ne jedu hranu pripremljenu od kvasnog testa. To pre svega znači da se izbegavaju hleb i svi proizvodi od hleba, dok se neki uzdržavaju i od svih žitarica, uključujući pivo, testeninu, ovsene pahuljice i većinu žestokih pića.
Osim što ne jedu hleb, pojedini Jevreji iz svojih domova u potpunosti uklanjaju proizvode od kvasnog testa, na hebrejskom poznate kao hametz. Oni koji se toga strogo pridržavaju detaljno čiste kuću kako bi uklonili i najsitnije mrvice, čak i one skrivene iza nameštaja. Namirnice od žitarica koje je teško ili skupo ukloniti ponekad ostaju u kući, ali se za vreme praznika formalno prodaju nejevreju.
U ovom periodu koji slavi slobodu pomozite da jevrejska tradicija i znanje budu dostupni svima. Vaša podrška omogućava svakome ko traga za jevrejskom mudrošću da je ovde pronađe, bez prepreka, bilo da je reč o Crvenom moru ili naplati pristupa.
Wikimedia/User:RadRafe~commonswiki
Trpeza na Pashu
Post prvorođenih
Postoji običaj da prvorođeno dete u porodici posti uoči Pashe, od izlaska do zalaska sunca. To je jedini post u jevrejskom kalendaru koji se odnosi samo na jedan deo zajednice i ustanovljen je kao sećanje na događaj kada je Bog poštedeo prvorođene sinove Izraela, dok su prvorođeni u Egiptu stradali. Neki ovaj post izbegavaju tako što ranije tokom dana priređuju svečani obrok kojim obeležavaju završetak određenog dela proučavanja Tore.
Seder
Središnji događaj Pashe jeste seder, obredna večera koja se održava u domu prve večeri praznika. Jevreji koji žive van Izraela često organizuju dva sedera, tokom prve dve večeri. Tokom ove večere na upečatljiv način se prepričava izlazak drevnih Izrailjaca iz egipatskog ropstva. Trpeza je ispunjena simbolikom: jede se gorko bilje koje podseća na težinu ropstva, a zeleno povrće se potapa u slanu vodu kao znak sećanja na proleće i obnovu. Kao i kod gotovo svih jevrejskih obreda, i ovde se najpre pale sveće i blagosilja vino.
Zašto se jede maca
Maca, poznata i kao „hleb nevolje“, tanak je beskvasni hleb, najčešće napravljen od pšeničnog brašna. Priprema se brzo, za manje od 18 minuta, kako testo ne bi stiglo da naraste. Jede se tokom sedera i čitavog praznika, u znak sećanja na žurbu u kojoj su Jevreji napustili Egipat, bez vremena da čekaju da im testo uskisne. Maca je jedan od najupečatljivijih simbola Pashe, koja se na hebrejskom naziva i Hag hamacot, odnosno praznik mace.
Bogosluženja u sinagogi
Kao i drugi jevrejski praznici, Pasha ima posebna bogosluženja u sinagogi. Tokom njih se čitaju odlomci iz Tore predviđeni za praznik, kao i Pesma nad pesmama, poetsko delo koje se pripisuje caru Solomonu. Poslednjeg dana praznika u sinagogi se služi i pomen Jizkor, koji se inače održava samo četiri puta godišnje.
Zabrana rada
Tokom prva dva i poslednja dva dana Pashe, mnogi vernici uzdržavaju se od aktivnosti koje se ne obavljaju ni subotom: ne voze, ne rade, ne koriste električne uređaje, ne pale vatru i ne troše novac. U međudnevima praznika, poznatim kao hol hamoed, ova pravila ne važe. Mnoge jevrejske škole tada su zatvorene tokom celog trajanja praznika.
Pesah je mnogo više od verskog praznika – on je temelj jevrejskog sećanja, duhovnosti i porodične tradicije. Otkrijte značenje simbola, običaja i poruka koje ovaj praznik nosi i danas, u vremenu kada sloboda dobija nova lica.
Obred Havdale se izvodi subotom uveče, po završetku Šabata, što je trenutak kada nastupi noć - odnosno kada na nebu postanu vidljive tri srednje zvezde.
Kako je nastala priča o navodnoj kontroli atlantske trgovine robljem, ko je godinama širi i zašto istoričari upozoravaju da ovakva tumačenja prošlosti vode pravo u ideološku zamku.
Nekadašnji rimski vojskovođa Plakida posle krštenja izgubio je ženu i sinove i 15 godina živeo kao najamnik, a kada ih je ponovo pronašao, zajedno sa njima stradao je za Hrista.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Ne kuva se na šporetu, već se svaki plod puni četvrtinom jezgra oraha i peče u šećeru i cimetu. Iz rerne izlazi sočan, mirisan i gust zalogaj, a u tegli može da sačeka hladnije dane.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Četvorodnevni boravak Svetog Oca doneće susrete sa stotinama hiljada vernika, mladima, preživelima seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi i evropskim liderima, uz molitve u Notr Damu i Lurdu.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
U besedi za petak 18. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se u tim rečima otkriva istinita ljudska priroda Gospoda Isusa Hrista i zašto je, uprkos strahu od smrti, prihvatio put Golgote.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Trofima, Savatija i Dorimedonta po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kiprijana. Katolička crkva proslavlja Svete anđele čuvare. Jevreji obeležavaju Hošana Raba, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
