Od čišćenja kuće i posta prvorođenih do obredne večere koja pripoveda izlazak iz Egipta - običaji Pashe kriju slojeve značenja koje mnogi ne poznaju.
Pasha je jedan od najrasprostranjenijih jevrejskih praznika. Iako se običaji razlikuju od zajednice do zajednice, pa čak i od porodice do porodice, postoji niz praksi koje u nekom obliku poštuje veliki broj Jevreja.
Izbegavanje kvasnog hleba
Kada je reč o ishrani, Pasha važi za najstroži jevrejski praznik. Tokom osam dana (sedam u Izraelu), vernici tradicionalno ne jedu hranu pripremljenu od kvasnog testa. To pre svega znači da se izbegavaju hleb i svi proizvodi od hleba, dok se neki uzdržavaju i od svih žitarica, uključujući pivo, testeninu, ovsene pahuljice i većinu žestokih pića.
Osim što ne jedu hleb, pojedini Jevreji iz svojih domova u potpunosti uklanjaju proizvode od kvasnog testa, na hebrejskom poznate kao hametz. Oni koji se toga strogo pridržavaju detaljno čiste kuću kako bi uklonili i najsitnije mrvice, čak i one skrivene iza nameštaja. Namirnice od žitarica koje je teško ili skupo ukloniti ponekad ostaju u kući, ali se za vreme praznika formalno prodaju nejevreju.
U ovom periodu koji slavi slobodu pomozite da jevrejska tradicija i znanje budu dostupni svima. Vaša podrška omogućava svakome ko traga za jevrejskom mudrošću da je ovde pronađe, bez prepreka, bilo da je reč o Crvenom moru ili naplati pristupa.
Wikimedia/User:RadRafe~commonswiki
Trpeza na Pashu
Post prvorođenih
Postoji običaj da prvorođeno dete u porodici posti uoči Pashe, od izlaska do zalaska sunca. To je jedini post u jevrejskom kalendaru koji se odnosi samo na jedan deo zajednice i ustanovljen je kao sećanje na događaj kada je Bog poštedeo prvorođene sinove Izraela, dok su prvorođeni u Egiptu stradali. Neki ovaj post izbegavaju tako što ranije tokom dana priređuju svečani obrok kojim obeležavaju završetak određenog dela proučavanja Tore.
Seder
Središnji događaj Pashe jeste seder, obredna večera koja se održava u domu prve večeri praznika. Jevreji koji žive van Izraela često organizuju dva sedera, tokom prve dve večeri. Tokom ove večere na upečatljiv način se prepričava izlazak drevnih Izrailjaca iz egipatskog ropstva. Trpeza je ispunjena simbolikom: jede se gorko bilje koje podseća na težinu ropstva, a zeleno povrće se potapa u slanu vodu kao znak sećanja na proleće i obnovu. Kao i kod gotovo svih jevrejskih obreda, i ovde se najpre pale sveće i blagosilja vino.
Zašto se jede maca
Maca, poznata i kao „hleb nevolje“, tanak je beskvasni hleb, najčešće napravljen od pšeničnog brašna. Priprema se brzo, za manje od 18 minuta, kako testo ne bi stiglo da naraste. Jede se tokom sedera i čitavog praznika, u znak sećanja na žurbu u kojoj su Jevreji napustili Egipat, bez vremena da čekaju da im testo uskisne. Maca je jedan od najupečatljivijih simbola Pashe, koja se na hebrejskom naziva i Hag hamacot, odnosno praznik mace.
Bogosluženja u sinagogi
Kao i drugi jevrejski praznici, Pasha ima posebna bogosluženja u sinagogi. Tokom njih se čitaju odlomci iz Tore predviđeni za praznik, kao i Pesma nad pesmama, poetsko delo koje se pripisuje caru Solomonu. Poslednjeg dana praznika u sinagogi se služi i pomen Jizkor, koji se inače održava samo četiri puta godišnje.
Zabrana rada
Tokom prva dva i poslednja dva dana Pashe, mnogi vernici uzdržavaju se od aktivnosti koje se ne obavljaju ni subotom: ne voze, ne rade, ne koriste električne uređaje, ne pale vatru i ne troše novac. U međudnevima praznika, poznatim kao hol hamoed, ova pravila ne važe. Mnoge jevrejske škole tada su zatvorene tokom celog trajanja praznika.
Pesah je mnogo više od verskog praznika – on je temelj jevrejskog sećanja, duhovnosti i porodične tradicije. Otkrijte značenje simbola, običaja i poruka koje ovaj praznik nosi i danas, u vremenu kada sloboda dobija nova lica.
Obred Havdale se izvodi subotom uveče, po završetku Šabata, što je trenutak kada nastupi noć - odnosno kada na nebu postanu vidljive tri srednje zvezde.
Kako je nastala priča o navodnoj kontroli atlantske trgovine robljem, ko je godinama širi i zašto istoričari upozoravaju da ovakva tumačenja prošlosti vode pravo u ideološku zamku.
U besedi za 5. sedmicu po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se čovek od Boga ne odvaja naglo, već postepeno, kroz neprimetne zamene koje slabe unutrašnju vernost i vode u duhovnu prevaru.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Pelagiju Tarsijsku po starom i Svetog apostola Andronika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Paskala Bajlonskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna rečenica izgovorena u besu može godinama da ostavi trag, a čuveni ruski duhovnik otkriva zbog čega mnogi izgube spokoj upravo onda kada pomisle da su pobedili u raspravi.
Tokom incidenta u bazilici u Jablonneu čula su se dva pucnja, nakon čega je ukradena i oštećena relikvija Svete Zdislave, dok policija istražuje motive i okolnosti skrnavljenja.
Zašto Spasovdan i Trojice svake godine „šetaju“ kroz kalendar, dok su Božić i Bogojavljenje zauvek vezani za isti datum? Odgovor leži u pravilima Crkve i računanju datuma Vaskrsa.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Tokom incidenta u bazilici u Jablonneu čula su se dva pucnja, nakon čega je ukradena i oštećena relikvija Svete Zdislave, dok policija istražuje motive i okolnosti skrnavljenja.
Na izraelskim poljima počinje žetva pšenice za „šmura macu“, koja se mesecima čuva pod strogim nadzorom i kroz svaki korak priprema za Pesah, uz pravila u kojima nema mesta ni za najmanju grešku.
Od Jom kipura do ličnih zaveta i neobičnih običaja, u judaizmu post nije izuzetak, već složen sistem duhovnog života koji povezuje pokajanje, sećanje, zajednicu i ličnu odgovornost.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
U Crkvi Svetog Đorđa pod Goricom služeno je opelo monahinji Hristini (Rabrenović), koju su vernici pamtili po požrtvovanosti, molitvi i decenijama služenja bez želje za priznanjima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
