Od čišćenja kuće i posta prvorođenih do obredne večere koja pripoveda izlazak iz Egipta - običaji Pashe kriju slojeve značenja koje mnogi ne poznaju.
Pasha je jedan od najrasprostranjenijih jevrejskih praznika. Iako se običaji razlikuju od zajednice do zajednice, pa čak i od porodice do porodice, postoji niz praksi koje u nekom obliku poštuje veliki broj Jevreja.
Izbegavanje kvasnog hleba
Kada je reč o ishrani, Pasha važi za najstroži jevrejski praznik. Tokom osam dana (sedam u Izraelu), vernici tradicionalno ne jedu hranu pripremljenu od kvasnog testa. To pre svega znači da se izbegavaju hleb i svi proizvodi od hleba, dok se neki uzdržavaju i od svih žitarica, uključujući pivo, testeninu, ovsene pahuljice i većinu žestokih pića.
Osim što ne jedu hleb, pojedini Jevreji iz svojih domova u potpunosti uklanjaju proizvode od kvasnog testa, na hebrejskom poznate kao hametz. Oni koji se toga strogo pridržavaju detaljno čiste kuću kako bi uklonili i najsitnije mrvice, čak i one skrivene iza nameštaja. Namirnice od žitarica koje je teško ili skupo ukloniti ponekad ostaju u kući, ali se za vreme praznika formalno prodaju nejevreju.
U ovom periodu koji slavi slobodu pomozite da jevrejska tradicija i znanje budu dostupni svima. Vaša podrška omogućava svakome ko traga za jevrejskom mudrošću da je ovde pronađe, bez prepreka, bilo da je reč o Crvenom moru ili naplati pristupa.
Wikimedia/User:RadRafe~commonswiki
Trpeza na Pashu
Post prvorođenih
Postoji običaj da prvorođeno dete u porodici posti uoči Pashe, od izlaska do zalaska sunca. To je jedini post u jevrejskom kalendaru koji se odnosi samo na jedan deo zajednice i ustanovljen je kao sećanje na događaj kada je Bog poštedeo prvorođene sinove Izraela, dok su prvorođeni u Egiptu stradali. Neki ovaj post izbegavaju tako što ranije tokom dana priređuju svečani obrok kojim obeležavaju završetak određenog dela proučavanja Tore.
Seder
Središnji događaj Pashe jeste seder, obredna večera koja se održava u domu prve večeri praznika. Jevreji koji žive van Izraela često organizuju dva sedera, tokom prve dve večeri. Tokom ove večere na upečatljiv način se prepričava izlazak drevnih Izrailjaca iz egipatskog ropstva. Trpeza je ispunjena simbolikom: jede se gorko bilje koje podseća na težinu ropstva, a zeleno povrće se potapa u slanu vodu kao znak sećanja na proleće i obnovu. Kao i kod gotovo svih jevrejskih obreda, i ovde se najpre pale sveće i blagosilja vino.
Zašto se jede maca
Maca, poznata i kao „hleb nevolje“, tanak je beskvasni hleb, najčešće napravljen od pšeničnog brašna. Priprema se brzo, za manje od 18 minuta, kako testo ne bi stiglo da naraste. Jede se tokom sedera i čitavog praznika, u znak sećanja na žurbu u kojoj su Jevreji napustili Egipat, bez vremena da čekaju da im testo uskisne. Maca je jedan od najupečatljivijih simbola Pashe, koja se na hebrejskom naziva i Hag hamacot, odnosno praznik mace.
Bogosluženja u sinagogi
Kao i drugi jevrejski praznici, Pasha ima posebna bogosluženja u sinagogi. Tokom njih se čitaju odlomci iz Tore predviđeni za praznik, kao i Pesma nad pesmama, poetsko delo koje se pripisuje caru Solomonu. Poslednjeg dana praznika u sinagogi se služi i pomen Jizkor, koji se inače održava samo četiri puta godišnje.
Zabrana rada
Tokom prva dva i poslednja dva dana Pashe, mnogi vernici uzdržavaju se od aktivnosti koje se ne obavljaju ni subotom: ne voze, ne rade, ne koriste električne uređaje, ne pale vatru i ne troše novac. U međudnevima praznika, poznatim kao hol hamoed, ova pravila ne važe. Mnoge jevrejske škole tada su zatvorene tokom celog trajanja praznika.
Pesah je mnogo više od verskog praznika – on je temelj jevrejskog sećanja, duhovnosti i porodične tradicije. Otkrijte značenje simbola, običaja i poruka koje ovaj praznik nosi i danas, u vremenu kada sloboda dobija nova lica.
Obred Havdale se izvodi subotom uveče, po završetku Šabata, što je trenutak kada nastupi noć - odnosno kada na nebu postanu vidljive tri srednje zvezde.
Kako je nastala priča o navodnoj kontroli atlantske trgovine robljem, ko je godinama širi i zašto istoričari upozoravaju da ovakva tumačenja prošlosti vode pravo u ideološku zamku.
Sveti vladika Nikolaj Velimirović zabeležio je priču o ruskom izbeglici koji je u Beogradu postao monah i kasnije episkop, a čije se mošti danas čuvaju u beogradskom Sabornom hramu.
U besedi za četvrtak 5. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zbog čega osveta nikada ne donosi pobedu i kako se čuva mir čak i kada nas drugi povrede.
Probajte supu od pečuraka sa heljdinom kašom, recept iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte Molitvene uzdahe Gospodu Isusu Hristu i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Vasilija Velikog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Judu i Svetog Jovana Šangajskog po novom kalendaru, dok se po starom kalendaru obeležava Polaganje rize Presvete Bogorodice u crkvu Vlahernsku u Carigradu. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Otona iz Bamberga, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Od gematrije i mističnih tumačenja do svetih tekstova i običaja, brojevi u jevrejskoj tradiciji nisu samo oznake količine već nose duboku simboliku koja otkriva pogled judaizma na stvaranje, veru, čoveka i zajednicu.
Crkveno učenje podseća da vernici ne bi trebalo olako da pristupaju oltaru. Od naklona i odgovora „Amin“ do duhovne pripreme za primanje Svete evharistije, postoje pravila čije zanemarivanje može imati ozbiljan verski značaj.
Islamski društveni centar Ilinoisa želi da kupi zatvoreni katolički hram iz 1906. godine u Čikagu i pretvori ga u školu, što je izazvalo rasprave zbog istorijskog značaja objekta.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Vekovima ljudi odlaze na posebna mesta tražeći utehu, zdravlje i pomoć, ali Crkva jasno govori šta osvećena voda zaista jeste, zašto joj vernici prilaze sa poštovanjem i gde se nalazi granica između vere i praznoverja.
Svetogorski podvižnici i tokom najtoplijih dana biraju jednostavnu hranu iz prirode, a njihov vekovni način ishrane zasniva se na meri, postu i zahvalnosti za Božje darove.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
