Pošto se brojanje smatra micvom, svako veče se, pre brojanja, izgovara posebni blagoslov.
Brojanje Omera je počelo uveče u nedelju, 13. aprila 2025. i traje do nedelje, 1. juna 2025.
Od druge večeri Pesaha pa sve do dana pred praznik Šavuot, jevrejski narod obavlja jedinstvenu micvu (zapovest) poznatu kao Sefirat HaOmer – brojanje Omera. Tora nalaže da se tokom ovog perioda svake godine broji sedam punih sedmica, što ukupno čini 49 dana. Na kraju tog sedmonedeljnog perioda slavi se praznik Šavuot, čije ime znači „Sedmice“.
Pošto se brojanje smatra micvom, svako veče se, pre brojanja, izgovara posebni blagoslov.
Međutim, blagoslov se može izgovoriti samo ukoliko nijedan dan nije propušten. Ako osoba propusti da izbroji makar jednu noć (i ne nadoknadi to tokom narednog dana), više ne sme samostalno izgovarati blagoslov, već treba da ga sasluša od drugog, a zatim nastavi sa brojanjem.
U vreme Svetog hrama u Jerusalimu, na početku brojanja Omera i na praznik Šavuot prinošene su posebne žrtve od žita. Te žrtve su bile mahanjem upućivane u raznim pravcima, slično kao što se na praznik Sukot maše da bi se pokazalo sveprisutno Božije prisustvo.
Postoji više razloga. Najvažniji među njima jeste što brojanje izražava radost i iščekivanje pred skori događaj primanja Tore, koji se obeležava na Šavuot. Kao što dete broji dane do kraja škole ili do željenog putovanja, tako i jevrejski narod broji dane kako bi pokazao svoje uzbuđenje pred ponovno primanje Tore.
Ovaj period ima i duboko duhovno značenje - vreme je duhovne pripreme i usavršavanja. Kada su pre skoro 3400 godina Jevreji bili u egipatskom ropstvu, prihvatili su mnoge nemoralne običaje tadašnjeg društva. Duhovno su bili na samom ivici propasti. U poslednjem trenutku, Božijom milošću, izbavljeni su i započeli duhovno preporođenje. Tokom 49 dana, uzdigli su se od najnižeg do najuzvišenijeg stanja, da bi na brdu Sinaj dostigli svetost anđela prilikom primanja Tore.
Tora uči da njene zapovesti nisu samo istorijski događaji, već stalna pouka za život svakog Jevrejina. Tora se svakog dana doživljava kao nanovo primljena, a micve se prihvataju sa svežom snagom i oduševljenjem.
Tako i lekcija brojanja Omera poziva svakoga da u ovom periodu radi na svom duhovnom rastu i ličnom usavršavanju.
"Nismo pozvani da budemo zadovoljni dostignutim, već da postavljamo visoke ciljeve i trudimo se da ih korak po korak postignemo".
Duhovni napredak tokom ovih dana sličan je maratonu: svakodnevnim trudom i usavršavanjem priprema se za dan kada se simbolično opet prima Tora. U tom procesu preispitujemo sebe i radimo na ispravljanju svojih negativnih osobina. Ako osećamo manjak dobrih dela i milosrđa, trudimo se da ih umnožimo; ako nam nedostaje osećaj pravednosti, postajemo stroži prema sopstvenom ponašanju. I tako radimo na svim aspektima svoje ličnosti.
Religiozni Jevreji se tokom ovog perioda ne brijaju, niti se šišaju.
BONUS VIDEO: Ovo je jedino kupatilo u Srbiji sa "živom vodom": Ljudi su zbog toga putovali u Mađarsku
Neki takođe veruju da su ovi tehnološki uređaji u njihovim životima "gubitak vremena."
Nauka i lična svedočenja ukazuju na snažan odgovor: dan odmora nije samo luksuz - to je neophodnost.
Pesah je mnogo više od verskog praznika – on je temelj jevrejskog sećanja, duhovnosti i porodične tradicije. Otkrijte značenje simbola, običaja i poruka koje ovaj praznik nosi i danas, u vremenu kada sloboda dobija nova lica.
U poruci povodom jevrejskog praznika slobode i nade, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao je značaj zajedničkog života, međusobnog poštovanja i univerzalnih vrednosti koje spajaju pripadnike različitih vera u savremenom društvu.
Jedan od najvećih svetitelja objasnio je zašto određeni postupak prema bližnjem može da ugrozi sve čemu pravoslavni hrišćanin teži na svom duhovnom putu i upozorio na grešku koju mnogi teško prepoznaju kod sebe.
Pred sudijom je jasno posvedočio da su idolopoklonički bogovi zapravo demoni i ispovedio veru u jedinoga živoga Boga, tvorca svega i Gospoda Isusa Hrista.
Nekadašnji učenik Bogoslovije Svetog Petra Cetinjskog proglašen je najboljim diplomiranim studentom teologije u Solunu, a njegov uspeh nadahnjuje mlade da istrajnošću i predanošću ostvare svoje ciljeve.
Episkop šabački osveštao je zvona hrama Svetog Kirijaka Otšelnika na tromeđi tri mačvanska sela.
Ako bi tokom pričešća ljudi, čije su duše oskvrnjene nepokajanim gresima videli njihov duhovni izgled, bili bi užasnuti, istakao je sveštenik.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Pesah se slavi osam dana u krugu porodice, sprema se Seder večere na kojoj se svi ukućani okupljaju oko trpeze na kojoj su postavljena jela koja simbolično podsećaju na robovanje Izraelaca u Egiptu i njihovo izbavljenje. Reč je o prazniku koji je jedan od tri hodočasničkih praznika kada svi Jevreji koji imaju mogućnost odlaze na hodočašće u Jerusalim. U vreme postojanja hrama svaki punoletni muškarac je bio obavezan da dođe u Svet grad.
Od čišćenja kuće i posta prvorođenih do obredne večere koja pripoveda izlazak iz Egipta - običaji Pashe kriju slojeve značenja koje mnogi ne poznaju.
Sve što treba da znate o pashalnom sederu, simboličnoj hrani i starim tradicijama.
Jevreji širom sveta obeležavaju Roš Ašanu – praznik duhovne obnove i početka nove godine, a vernicima je čestitku uputio i patrijarh Porfirije.
Izraz koji govori o Božjoj volji, ali i o tome koliko je čovek nemoćan da sa sigurnošću zna šta donosi budućnost.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Srpska svetinja stara više od jednog veka našla se u zemljišnim knjigama u Gradačcu pod spornim vlasništvom, što izaziva zabrinutost pravoslavnih vernika.
Rektor Niške bogoslovije objašnjava zašto su molitva, milostinja i vera u Vaskrsenje dragoceniji od skupih spomenika i bogatih trpeza i šta zaista možemo da učinimo za duše svojih upokojenih.
Poglavar SPC govorio je o veri koja povezuje generacije i čuva duhovne korene naroda, upozorio na razdor i mržnju, a Bojanu Pajiću uručeno je visoko crkveno odlikovanje za doprinos srpskom kulturnom nasleđu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
