Pošto se brojanje smatra micvom, svako veče se, pre brojanja, izgovara posebni blagoslov.
Brojanje Omera je počelo uveče u nedelju, 13. aprila 2025. i traje do nedelje, 1. juna 2025.
Od druge večeri Pesaha pa sve do dana pred praznik Šavuot, jevrejski narod obavlja jedinstvenu micvu (zapovest) poznatu kao Sefirat HaOmer – brojanje Omera. Tora nalaže da se tokom ovog perioda svake godine broji sedam punih sedmica, što ukupno čini 49 dana. Na kraju tog sedmonedeljnog perioda slavi se praznik Šavuot, čije ime znači „Sedmice“.
Pošto se brojanje smatra micvom, svako veče se, pre brojanja, izgovara posebni blagoslov.
Međutim, blagoslov se može izgovoriti samo ukoliko nijedan dan nije propušten. Ako osoba propusti da izbroji makar jednu noć (i ne nadoknadi to tokom narednog dana), više ne sme samostalno izgovarati blagoslov, već treba da ga sasluša od drugog, a zatim nastavi sa brojanjem.
U vreme Svetog hrama u Jerusalimu, na početku brojanja Omera i na praznik Šavuot prinošene su posebne žrtve od žita. Te žrtve su bile mahanjem upućivane u raznim pravcima, slično kao što se na praznik Sukot maše da bi se pokazalo sveprisutno Božije prisustvo.
Postoji više razloga. Najvažniji među njima jeste što brojanje izražava radost i iščekivanje pred skori događaj primanja Tore, koji se obeležava na Šavuot. Kao što dete broji dane do kraja škole ili do željenog putovanja, tako i jevrejski narod broji dane kako bi pokazao svoje uzbuđenje pred ponovno primanje Tore.
Ovaj period ima i duboko duhovno značenje - vreme je duhovne pripreme i usavršavanja. Kada su pre skoro 3400 godina Jevreji bili u egipatskom ropstvu, prihvatili su mnoge nemoralne običaje tadašnjeg društva. Duhovno su bili na samom ivici propasti. U poslednjem trenutku, Božijom milošću, izbavljeni su i započeli duhovno preporođenje. Tokom 49 dana, uzdigli su se od najnižeg do najuzvišenijeg stanja, da bi na brdu Sinaj dostigli svetost anđela prilikom primanja Tore.
Tora uči da njene zapovesti nisu samo istorijski događaji, već stalna pouka za život svakog Jevrejina. Tora se svakog dana doživljava kao nanovo primljena, a micve se prihvataju sa svežom snagom i oduševljenjem.
Tako i lekcija brojanja Omera poziva svakoga da u ovom periodu radi na svom duhovnom rastu i ličnom usavršavanju.
"Nismo pozvani da budemo zadovoljni dostignutim, već da postavljamo visoke ciljeve i trudimo se da ih korak po korak postignemo".
Duhovni napredak tokom ovih dana sličan je maratonu: svakodnevnim trudom i usavršavanjem priprema se za dan kada se simbolično opet prima Tora. U tom procesu preispitujemo sebe i radimo na ispravljanju svojih negativnih osobina. Ako osećamo manjak dobrih dela i milosrđa, trudimo se da ih umnožimo; ako nam nedostaje osećaj pravednosti, postajemo stroži prema sopstvenom ponašanju. I tako radimo na svim aspektima svoje ličnosti.
Religiozni Jevreji se tokom ovog perioda ne brijaju, niti se šišaju.
BONUS VIDEO: Ovo je jedino kupatilo u Srbiji sa "živom vodom": Ljudi su zbog toga putovali u Mađarsku
Neki takođe veruju da su ovi tehnološki uređaji u njihovim životima "gubitak vremena."
Nauka i lična svedočenja ukazuju na snažan odgovor: dan odmora nije samo luksuz - to je neophodnost.
Pesah je mnogo više od verskog praznika – on je temelj jevrejskog sećanja, duhovnosti i porodične tradicije. Otkrijte značenje simbola, običaja i poruka koje ovaj praznik nosi i danas, u vremenu kada sloboda dobija nova lica.
U poruci povodom jevrejskog praznika slobode i nade, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao je značaj zajedničkog života, međusobnog poštovanja i univerzalnih vrednosti koje spajaju pripadnike različitih vera u savremenom društvu.
Hiljade vernika iz Srbije i regiona u tišini i molitvi čekale su ispred Hrama Svetog Save da se poklone velikoj svetinji, dok je patrijarh Porfirije tokom noći obilazio redove, razgovarao sa okupljenima i blagosiljao narod.
U tumačenju proročanstva proroka Jeremije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje zbog čega se zlo ne može pobediti silom i šta je potrebno da bi se čovek zaista promenio.
Nakon prvog dana najvećeg islamskog praznika sledi mirniji dan ispunjen posetama, porodičnim okupljanjima i sećanjem na bližnje, u kojem se bajramska poruka živi kroz svakodnevne odnose.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Pahomija Velikog po starom i Prepodobnog Nikite Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Germana Pariskog, dok muslimani obeležavaju drugi dan Kurban-bajrama, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U trenucima kada reč lako preraste u svađu, jedno monaško pravilo nudi jednostavan izlaz: ćutanje, molitva i pogled na sebe umesto na tuđe greške, kao put ka unutrašnjem miru i razrešenju konflikta.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Obred Havdale se izvodi subotom uveče, po završetku Šabata, što je trenutak kada nastupi noć - odnosno kada na nebu postanu vidljive tri srednje zvezde.
Naravno, neki elementi judaizma - poput svešteničkog porekla - prate očevu liniju. Ali što se tiče samog pripadanja narodu Izraela - sve polazi od majke, ili konverzije.
Zanimljivo je da je svrha ove zapovesti, prema poznatom delu Sefer HaHinuh, upravo da Jevreji izgledom budu različiti od svojih suseda.
"Vezaćeš ih kao znak na svojoj ruci, i oni će biti podsetnik između tvojih očiju".
Nakon prvog dana najvećeg islamskog praznika sledi mirniji dan ispunjen posetama, porodičnim okupljanjima i sećanjem na bližnje, u kojem se bajramska poruka živi kroz svakodnevne odnose.
Jedan od najvažnijih praznika u islamu donosi dane molitve, darivanja i porodičnog okupljanja, a posebnu pažnju privlače tradicionalne čestitke i običaji koji se vekovima prenose među muslimanima.
Od čišćenja doma i odlaska na mezarja do kurbana i porodičnih okupljanja: objašnjenja koja otkrivaju kako se kroz svakodnevne običaje čuva duh praznika i prenosi kroz generacije.
Dok se muslimanski vernici pripremaju za četiri dana molitve, okupljanja i pomaganja siromašnima, verske vođe Islamske zajednice Srbije pozvale su na međusobno poštovanje, razumevanje i slogu muslimana i hrišćana u Srbiji.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Miris topline doma i pažljivo slaganje sastojaka vraćaju atmosferu pravih porodičnih okupljanja.
Jedan od najvažnijih praznika u islamu donosi dane molitve, darivanja i porodičnog okupljanja, a posebnu pažnju privlače tradicionalne čestitke i običaji koji se vekovima prenose među muslimanima.
Dok jedni neprestano preživljavaju juče, a drugi strepe od sutra, jedna pouka arhimandrita Save Majuka razbija tu unutrašnju tišinu i vraća fokus na jedini trenutak koji čovek zaista ima - sada.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
