Pošto se brojanje smatra micvom, svako veče se, pre brojanja, izgovara posebni blagoslov.
Brojanje Omera je počelo uveče u nedelju, 13. aprila 2025. i traje do nedelje, 1. juna 2025.
Od druge večeri Pesaha pa sve do dana pred praznik Šavuot, jevrejski narod obavlja jedinstvenu micvu (zapovest) poznatu kao Sefirat HaOmer – brojanje Omera. Tora nalaže da se tokom ovog perioda svake godine broji sedam punih sedmica, što ukupno čini 49 dana. Na kraju tog sedmonedeljnog perioda slavi se praznik Šavuot, čije ime znači „Sedmice“.
Pošto se brojanje smatra micvom, svako veče se, pre brojanja, izgovara posebni blagoslov.
Međutim, blagoslov se može izgovoriti samo ukoliko nijedan dan nije propušten. Ako osoba propusti da izbroji makar jednu noć (i ne nadoknadi to tokom narednog dana), više ne sme samostalno izgovarati blagoslov, već treba da ga sasluša od drugog, a zatim nastavi sa brojanjem.
U vreme Svetog hrama u Jerusalimu, na početku brojanja Omera i na praznik Šavuot prinošene su posebne žrtve od žita. Te žrtve su bile mahanjem upućivane u raznim pravcima, slično kao što se na praznik Sukot maše da bi se pokazalo sveprisutno Božije prisustvo.
Postoji više razloga. Najvažniji među njima jeste što brojanje izražava radost i iščekivanje pred skori događaj primanja Tore, koji se obeležava na Šavuot. Kao što dete broji dane do kraja škole ili do željenog putovanja, tako i jevrejski narod broji dane kako bi pokazao svoje uzbuđenje pred ponovno primanje Tore.
Ovaj period ima i duboko duhovno značenje - vreme je duhovne pripreme i usavršavanja. Kada su pre skoro 3400 godina Jevreji bili u egipatskom ropstvu, prihvatili su mnoge nemoralne običaje tadašnjeg društva. Duhovno su bili na samom ivici propasti. U poslednjem trenutku, Božijom milošću, izbavljeni su i započeli duhovno preporođenje. Tokom 49 dana, uzdigli su se od najnižeg do najuzvišenijeg stanja, da bi na brdu Sinaj dostigli svetost anđela prilikom primanja Tore.
Tora uči da njene zapovesti nisu samo istorijski događaji, već stalna pouka za život svakog Jevrejina. Tora se svakog dana doživljava kao nanovo primljena, a micve se prihvataju sa svežom snagom i oduševljenjem.
Tako i lekcija brojanja Omera poziva svakoga da u ovom periodu radi na svom duhovnom rastu i ličnom usavršavanju.
"Nismo pozvani da budemo zadovoljni dostignutim, već da postavljamo visoke ciljeve i trudimo se da ih korak po korak postignemo".
Duhovni napredak tokom ovih dana sličan je maratonu: svakodnevnim trudom i usavršavanjem priprema se za dan kada se simbolično opet prima Tora. U tom procesu preispitujemo sebe i radimo na ispravljanju svojih negativnih osobina. Ako osećamo manjak dobrih dela i milosrđa, trudimo se da ih umnožimo; ako nam nedostaje osećaj pravednosti, postajemo stroži prema sopstvenom ponašanju. I tako radimo na svim aspektima svoje ličnosti.
Religiozni Jevreji se tokom ovog perioda ne brijaju, niti se šišaju.
BONUS VIDEO: Ovo je jedino kupatilo u Srbiji sa "živom vodom": Ljudi su zbog toga putovali u Mađarsku
Neki takođe veruju da su ovi tehnološki uređaji u njihovim životima "gubitak vremena."
Nauka i lična svedočenja ukazuju na snažan odgovor: dan odmora nije samo luksuz - to je neophodnost.
Pesah je mnogo više od verskog praznika – on je temelj jevrejskog sećanja, duhovnosti i porodične tradicije. Otkrijte značenje simbola, običaja i poruka koje ovaj praznik nosi i danas, u vremenu kada sloboda dobija nova lica.
U poruci povodom jevrejskog praznika slobode i nade, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao je značaj zajedničkog života, međusobnog poštovanja i univerzalnih vrednosti koje spajaju pripadnike različitih vera u savremenom društvu.
Veliki pravoslavni duhovnik sa Svete gore pokazuje kako očuvati unutrašnji mir i zaštititi dušu dok iskušenja svakodnevno preplavljuju život oko nas.
Otac s bolesnim detetom, Albanac, prišao je tadašnjem vladici raško-prizrenskog, potonjem patrijarhu srpskom, da zatraži blagoslov.
Vernici i sveštenstvo okupili su se oko oltara Crkve Svetog kneza Lazara, evocirajući život i duhovnu snagu blaženopočivšeg patrijarha, čije se sećanje i danas oseća u svakom kutku Srpske pravoslavne crkve.
Među anđelima vlada savršeno jednomislije, jednodušnost i ljubav, a uz to još i potpuna poslušnost nižih činova višim činovima, i svih ukupno svetoj volji Božjoj.
Pred praznik Sabora Svetog arhangela Mihaila ponovo izbija rasprava o slavskom žitu: narodna predanja tvrde jedno, crkveni kanoni drugo — a mnogi domaćini ni ne slute da izostavljaju obavezan deo slave.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Obred Havdale se izvodi subotom uveče, po završetku Šabata, što je trenutak kada nastupi noć - odnosno kada na nebu postanu vidljive tri srednje zvezde.
Naravno, neki elementi judaizma - poput svešteničkog porekla - prate očevu liniju. Ali što se tiče samog pripadanja narodu Izraela - sve polazi od majke, ili konverzije.
Zanimljivo je da je svrha ove zapovesti, prema poznatom delu Sefer HaHinuh, upravo da Jevreji izgledom budu različiti od svojih suseda.
"Vezaćeš ih kao znak na svojoj ruci, i oni će biti podsetnik između tvojih očiju".
Objavljivanjem radne biografije na platformama za zapošljavanje, katolički sveštenik skrenuo je pažnju na pad priloga i finansijsku borbu svoje parohijske zajednice, o kojoj se već godinama gotovo i ne govori.
Stihovi sure Ar-Rahman 55:1–13 povezuju Božiju blizinu, ljudsko poreklo i kosmički poredak, podsećajući da najvažnije često primetimo tek kada se um utiša.
Džej Di Vens otvoreno o odgajanju dece u hrišćanskoj tradiciji i granicama duhovnog uticaja u međuverskim brakovima, što je izazvalo žestoke reakcije i debatu u javnosti.
Ajeti 54:49–55 sure Al-Kamar otkrivaju kako svaka odluka i svaki dah podsećaju na neizbežnu pravdu i mudrost Stvoritelja
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Duhovni oci podsećaju da molitva traži trud, sabranost i istrajnost, jer tek kad je srce uključeno, molitva postaje istinska veza sa Bogom.
Kroz biblijske priče o Marti i Mariji otkrijte kako Hronos i Kairos oblikuju naš život, zašto stalno jurimo i propuštamo ono što nosi smisao, i kako svaka sekunda može postati dodir večnosti.
Jednostavan stari, provereni recept za penaste kore, bogat aromatični fil i nežnu glazuru koji vraćaju porodične uspomene.
