Pred praznik Sabora Svetog arhangela Mihaila ponovo izbija rasprava o slavskom žitu: narodna predanja tvrde jedno, crkveni kanoni drugo — a mnogi domaćini ni ne slute da izostavljaju obavezan deo slave.
Svakog novembra, pred Aranđelovdan, u domovima širom srpskih zemalja otvara se isto pitanje — da li se za ovaj praznik priprema slavsko žito. Iako bi odgovor trebalo da se podrazumeva, rasprave iz godine u godinu postaju sve bučnije. Razlog je jednostavan: pojedini običaji i narodna verovanja, kada se jednom ukorene u narodu, toliko narastu da ni Crkva ne uspeva da ih ispravi decenijama, ponekad ni vekovima.
Tako se i za Aranđelovdan već generacijama ponavlja isto narodno predanje — da se žito „ne kuva, jer je Aranđeo Mihailo živi svetac“. Ta rečenica postala je deo porodičnih predanja, prenosi se šapatom sa kolena na koleno i često se uzima kao neupitna istina, bez obzira na to što nas crkveni kanoni upućuju na nešto sasvim drugo. U tom raskoraku između narodnog predanja i crkvenog učenja mnogi domaćini naprave grešku, nesvesni da upravo time izostavljaju jedan od ključnih elemenata slave.
Dok se u mnogim domovima pripremalo za večernje osveštavanje slavskog kolača i žita, uoči praznika Sabora Svetog arhangela Mihaila oglasio se sveštenik Marko Jeftić. Njegove reči, izgovorene posredstvom društvenih mreža, odjeknule su kao jasna poruka upućena svima koji još kolebaju:
— Da razjasnimo jednom za svagda. Žito se ne sprema za svetitelja. Nikada i nije. Svaki Svetitelj je živ kod Boga, nema življih i manje živih. Žito je obavezan bogoslužbeni element proslave svake krsne slave. Ako su preci radili pogrešno, naša dužnost je da ispravimo — poručio je otac Marko, poželevši svim svečarima srećnu krsnu slavu.
Njegova napomena ne donosi ništa novo u teološkom smislu — ali donosi važan podsetnik. Slava nije tek običaj, niti skup lepih porodičnih navika. Ona je molitveno sećanje na pretke, čin zahvalnosti Bogu i slavljenom Svetitelju, i duhovno sabranje doma. Upravo zato, žito ima posebno mesto: priprema se kao simbol vaskrsenja i večnog života, za pokoj duša svih krštenih pre nas, a ne za samog svetitelja.
Da li će narodni običaj, koliko god dubok, popustiti pred jasnim učenjem Crkve — ostaje da se vidi. Ali svake godine, pred Aranđelovdan, ista dilema vraća se u naše domove kao podsetnik da tradicija nije isto što i crkvena istina. A između ta dva pojma, ma koliko slična delovala, ume da stoji iznenađujuće širok jaz.
Na svakoj slavskoj trpezi ono zauzima sveto mesto — simbol je vaskrsenja, zajedništva i zahvalnosti Bogu. Evo zašto se njegovo posluženje smatra molitvom, a ne običajem. Prema crkvenom poretku, proslavljanje sveca zaštitnika doma ne započinje trpezom, već molitvom na večernjoj službi, kada vernik sabira srce i misli u zahvalnosti Bogu i svom svetitelju. Dok se po društvenim mrežama šire brojni „recepti“ za slavu, protojerej Srećko Zečević objašnjava šta je zaista potrebno pripremiti i zašto je to važnije od bogate trpeze. Iako su naši stari znali prigodne zdravice, mnogi danas nisu sigurni kako da pozdrave domaćina, izgovore čestitku i učestvuju u prvom obredu koji sledi čim pređu prag slavske kuće. Ukrasi, boje i obilje nisu ono što čini slavu - već simboli koji moraju da stoje na svom mestu i duh koji se prenosi tišinom, molitvom i merom. Dvadeset pet godina vežbe i dar za ukrašavanje učinili su da jedan kolač postane simbol čuvanja tradicije.
Republika
Poruka sveštenika pred Aranđelovdan
Zašto je žito obavezan deo slave
Duhovna riznica
15:30 | 04.11.2025
KAKO SE PRAVILNO SLUŽI SLAVSKO ŽITO: Običaj koji treba da se poštuje u svakom pravoslavnom domu
Duhovna riznica
15:59 | 11.11.2025
MNOGI NE ZNAJU KADA TAČNO POČINJE KRSNA SLAVA: Evo šta kaže Crkva i zbog čega je važno navečerje slave
Duhovna riznica
18:18 | 12.11.2025
OVO JE VAŽNIJE OD SLAVSKE TRPEZE I SVIH OBIČAJA: Otac Srećko otkriva koje četiri stvari svaki pravoslavni vernik mora da pripremi pred krsnu slavu
Duhovna riznica
10:49 | 15.11.2025
EVO KAKO SE PRAVILNO ČESTITA SLAVA: Reči koje domaćin očekuje, a većina gostiju ne zna da izgovori
Duhovna riznica
11:46 | 16.11.2025
KAKO PRAVILNO DEKORISATI SLAVSKI STO: Ovo su najveće greške koje domaćice nesvesno prave, a narušavaju smisao praznika
Duhovna riznica
10:03 | 18.11.2025
KAKO SE PRAVI NAJBOLJI SLAVSKI KOLAČ: Vesna iz Čačka je veštinu učila u manastiru i otkriva kako jedan tajni sastojak daje poseban ukus
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sećamo se dolaska Arhanđela Gavrila, koji je Bogorodici javio blagu vest da će začeti Isusa Hrista.
U hramu u kojem je godinama služio, sabrano sveštenstvo i mnoštvo vernika oprostili su se od oca Nenada i njegove supruge, dok se zajednica, u molitvi, suočava sa velikim gubitkom.
Na atinskom trgu Sintagma aktivisti poručili da slavlje ne sme da podrazumeva stradanje životinja, dok se pravoslavni vernici pripremaju za prazničnu trpezu koja označava kraj posta i povratak mrsnoj hrani.
Statistika pokazuje da brak kao zajednica prolazi kroz ozbiljna iskušenja, dok se porodični odnosi sve češće lome pod pritiskom savremenih izazova.
Ovaj recept bez mleka, jaja i ulja pokazuje da jednostavnost ne znači odricanje - naučite kako pripremiti mekane kore i bogat fil koji će uneti toplinu u svaki postni trenutak.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
Dobrija Radović, pesnik i potomak znamenite moračke porodice, upokojio se na praznik Svetog Arhangela Mihaila, ostavljajući za sobom sećanje koje ostaje među zavičajnim stazama njegovog roda.
Liturgijskim sabranjem vladika, sveštenstva i vernika obeleženo je 180 godina od osvećenja hrama, a bratstvo predvođeno starešinom protojerejem Bogoljubom Ostojićem saopštilo je odluku koja će se dugo pamtiti.
Postoje važne razlike između zimskog i letnjeg Aranđelovdana, kako po datumu, tako i po povodu i karakteru praznika.
Na atinskom trgu Sintagma aktivisti poručili da slavlje ne sme da podrazumeva stradanje životinja, dok se pravoslavni vernici pripremaju za prazničnu trpezu koja označava kraj posta i povratak mrsnoj hrani.
Statistika pokazuje da brak kao zajednica prolazi kroz ozbiljna iskušenja, dok se porodični odnosi sve češće lome pod pritiskom savremenih izazova.
U besedi za ponedeljak Strasne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako prihvatanje stradanja donosi nagradu večnog života i kako Hristovo stradanje daje snagu u svakodnevnim iskušenjima.
Prirodni lekovi, molitve i zdrave navike – saveti koji povezuju telo i veru za pravu zaštitu od negativnosti
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki ponedeljak, po starom i po novom kalendaru. Katolici slave Uskršnji ponedeljak, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju veći opšti praznik.
Prirodni lekovi, molitve i zdrave navike – saveti koji povezuju telo i veru za pravu zaštitu od negativnosti
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
