Postoje važne razlike između zimskog i letnjeg Aranđelovdana, kako po datumu, tako i po povodu i karakteru praznika.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Sabor svetog arhangela Mihaila i ostalih nebeskih sila, u narodu poznat kao zimski Aranđelovdan.
Međutim, narod poznaje i poslavu "letnjeg Aranđelovdana", koji se obeležava 26. jula i vreme je da se ukaže na bitne crkvene razlike ova dva praznika koji vezuje ime Aranđelovdan.
Postoje važne razlike između zimskog i letnjeg Aranđelovdana, kako po datumu, tako i po povodu i karakteru praznika. Zimski Aranđelovdan obeležava se 21. novembra, dok se letnji slavi 26. jula.
"Zimski Aranđelovdan" posvećen je Svetom arhangelu Mihailu, i mada mnogi za njegovo ime vezuju i "letnji Aranđelovdan", treba naglasiti da je to sasvim pogrešno.
SPC, naime, na dan "letnjeg Aranđelovdana" proslavlja Sabor svetog arhangela Gavrila, a taj dan se naziva i "letnjim Aranđelovdanom" jer mu je to ime narod tako nadenuo.
Na ovu bitnu razliku ukazao je sveštenik Ivan Cvetković za naš portal.
- I Sveti arhangel Mihailo i Sveti arhangel Gavrilo spadaju u vrhunske arhangele, kao bića najbliža Bogu i treba proslavljati i jednog i drugog. Gavrilo je prvi uz arhangela Mihaila koji je predvodnik anđela. Međutim, ne mogu se mešati ova dva praznika i zbog naziva koji im je narod dao, vezivati ga za ime samo jednog od njih. Sveti arhangel Gavrilo, koga obeležavamo 26. jula je blagovesnik koji je Bogorodici doneo vest o Hristovom rođenju, ali se više puta pominje kao i vesnik drugih dobrih vesti. Sveti arhangel Mihailo je prvi arhangel. Dakle, 26. jula i 21. novembra SPC proslavlja dva različita arhangela i ne treba ih mešati, ali oba treba slaviti - zaključuje otac Ivan.
Više o Saboru svetog arhangela Gavrila koga slavimo 26. juna, pročitajte ovde, a o Saboru svetog arhangela Mihaila na sledećem linku.
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
Ugodnik Božji koji je Svetoj i pravednoj Ani objavio rođenje Presvete Bogorodice, a svešteniku Zahariji najavio dolazak sina – Svetog Jovana Preteče, a potom došao i samoj Bogorodici Mariji da joj saopšti da će začeti i roditi Sina Božjeg.
Na dan Sabora arhangela Gavrila, sabralo se sve — i narod, i molitva, i nebeski mir. Manastir Kovilj, obnovljen u slavi i ljubavi, postao je svedok kako vera obnavlja i dušu i svetinju.
Liturgija, osvećenje slavskih darova i prisustvo brojnih uglednih gostiju obeležili su krsnu slavu Đurđic mitropolita šumadijskog.
Onoga trenutka kada sin zasnuje svoju porodicu, oženi se i započne samostalan život u drugom domu, dužan je da odmah počne da slavi svoju krsnu slavu.
U pravoslavlju se bol sagledava kroz perspektivu slobode, ljubavi i posledica naših dela, ali i kao mogućnost preobražaja, put ka očišćenju i povratku istinskom životu.
Crkva naglašava da se vaspitanje ne svodi samo na savete, zabrane i pravila – ono je mnogo više način života koji roditelji svakodnevno pokazuju sopstvenim primerom.
U nekim srpskim domovima se 9. decembra slavi Sveti Alimpije Stolpnik, ali stariji etnografski zapisi i hibridni nazivi poput „Sveti Đorđe Alimpije“ otkrivaju fascinantan spoj istorije, narodnog pamćenja i crkvenih običaja.
U besedi za 27. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako različiti darovi i zvanja povezuju vernike u savršenu harmoniju i svetost.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
U nekim srpskim domovima se 9. decembra slavi Sveti Alimpije Stolpnik, ali stariji etnografski zapisi i hibridni nazivi poput „Sveti Đorđe Alimpije“ otkrivaju fascinantan spoj istorije, narodnog pamćenja i crkvenih običaja.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnog Alimpija Stolpnika po starom kalendaru, Začeće Svete Ane po novom, a katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Pokraj hrama koji je sazidao, podigao je visok stolp (stub), popeo se na njega i proveo na njemu, u postu i molitvi, pune 53 godine.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom kalendaru i Prepodobnog Patapija Tebanskog po novom, katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Pouka velikog asketa pokazuje da vera ne sme da bude oružje, već svetlo koje delima preobražava i spaja ljude različitih uverenja.
Svetejši u Al-Magtasu prima dar koji će zlatnim slovima ostati upisan u istoriji SPC, istovremeno jačajući međureligijski dijalog i očuvanje svetih hrišćanskih tragova.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
