Postoje važne razlike između zimskog i letnjeg Aranđelovdana, kako po datumu, tako i po povodu i karakteru praznika.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Sabor svetog arhangela Mihaila i ostalih nebeskih sila, u narodu poznat kao zimski Aranđelovdan.
Međutim, narod poznaje i poslavu "letnjeg Aranđelovdana", koji se obeležava 26. jula i vreme je da se ukaže na bitne crkvene razlike ova dva praznika koji vezuje ime Aranđelovdan.
Postoje važne razlike između zimskog i letnjeg Aranđelovdana, kako po datumu, tako i po povodu i karakteru praznika. Zimski Aranđelovdan obeležava se 21. novembra, dok se letnji slavi 26. jula.
"Zimski Aranđelovdan" posvećen je Svetom arhangelu Mihailu, i mada mnogi za njegovo ime vezuju i "letnji Aranđelovdan", treba naglasiti da je to sasvim pogrešno.
SPC, naime, na dan "letnjeg Aranđelovdana" proslavlja Sabor svetog arhangela Gavrila, a taj dan se naziva i "letnjim Aranđelovdanom" jer mu je to ime narod tako nadenuo.
Na ovu bitnu razliku ukazao je sveštenik Ivan Cvetković za naš portal.
- I Sveti arhangel Mihailo i Sveti arhangel Gavrilo spadaju u vrhunske arhangele, kao bića najbliža Bogu i treba proslavljati i jednog i drugog. Gavrilo je prvi uz arhangela Mihaila koji je predvodnik anđela. Međutim, ne mogu se mešati ova dva praznika i zbog naziva koji im je narod dao, vezivati ga za ime samo jednog od njih. Sveti arhangel Gavrilo, koga obeležavamo 26. jula je blagovesnik koji je Bogorodici doneo vest o Hristovom rođenju, ali se više puta pominje kao i vesnik drugih dobrih vesti. Sveti arhangel Mihailo je prvi arhangel. Dakle, 26. jula i 21. novembra SPC proslavlja dva različita arhangela i ne treba ih mešati, ali oba treba slaviti - zaključuje otac Ivan.
Više o Saboru svetog arhangela Gavrila koga slavimo 26. juna, pročitajte ovde, a o Saboru svetog arhangela Mihaila na sledećem linku.
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
Ugodnik Božji koji je Svetoj i pravednoj Ani objavio rođenje Presvete Bogorodice, a svešteniku Zahariji najavio dolazak sina – Svetog Jovana Preteče, a potom došao i samoj Bogorodici Mariji da joj saopšti da će začeti i roditi Sina Božjeg.
Na dan Sabora arhangela Gavrila, sabralo se sve — i narod, i molitva, i nebeski mir. Manastir Kovilj, obnovljen u slavi i ljubavi, postao je svedok kako vera obnavlja i dušu i svetinju.
Liturgija, osvećenje slavskih darova i prisustvo brojnih uglednih gostiju obeležili su krsnu slavu Đurđic mitropolita šumadijskog.
Kutja je prvo jelo koje se iznosi na sto za Badnje veče kod Istočnih Slovena - skromno i puno simbolike.
Praznik Rođenja Hristovog, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava 7. januara, ne govori o sili i sjaju, već o tišini, smirenju i nadi koja već dva milenijuma iznova ispituje čoveka i njegov odnos prema Bogu i drugima.
Osvrćući se na Pravednog Josifa, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas u svojoj besedi za 31. utorak po Duhovima podseća kako vera i poslušnost Bogu oblikuju život i donose proslavu onima koji ga slede, čak i u najmračnijim trenucima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Badnji dan po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Bogojavljenje. I katolici danas proslavljaju Bogojavljenje – praznik Tri kralja, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Bog dolazi i s čim češ pred njega da staneš, šta ćeš da mu kažeš - da je lepo što dolazi, ali da je tebi bitnije prase..., pitao je iguman Georgije one koji robuju formi, a ne suštini praznika.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Praznik Rođenja Hristovog, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava 7. januara, ne govori o sili i sjaju, već o tišini, smirenju i nadi koja već dva milenijuma iznova ispituje čoveka i njegov odnos prema Bogu i drugima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Badnji dan po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Bogojavljenje. I katolici danas proslavljaju Bogojavljenje – praznik Tri kralja, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Bog dolazi i s čim češ pred njega da staneš, šta ćeš da mu kažeš - da je lepo što dolazi, ali da je tebi bitnije prase..., pitao je iguman Georgije one koji robuju formi, a ne suštini praznika.
Sa svoja dva evnuha pobegla je od kuće, krstila se i prerušena u muško odelo otišla u muški manastir, gde je primila monaški čin.
Pred praznik Rođenja Hristovog, poglavar Srpske pravoslavne crkve nas podseća da mir ne dolazi silom, nego iz srca spremnog da oprosti, primi bližnjeg i obnovi zajedništvo, otvarajući prostor za ljubav i jedinstvo u porodici, Crkvi i društvu.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Badnji dan po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Bogojavljenje. I katolici danas proslavljaju Bogojavljenje – praznik Tri kralja, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Svetogorski podvižnik objašnjava kako savladati strah i osećaj nedostojnosti pred Svetom Čašom i pristupiti Hristu sa smirenjem i poverenjem.
Ključ je da praznik provodimo u molitvi, u ljubavi i blagodarnosti Bogu, istakao je otac Dejan.
