Zbog duge i teške bolesti i potrebe za negom, boravio јe poslednjih godina kod svog brata protoјereјa-stavrofora Trandafira Јankovića u Kobišnici.
Vest da se upokojio otac Justin Janković duboko je dirnula sve koji su ga poznavali – kao monaha, igumana, komšiju i duhovnika. Dana 19. februara preminuo je monah koji je decenijama tiho i predano služio Bogu i narodu, radeći bez želje da se ističe i bez očekivanja zahvalnosti.
Rođen je 27. avgusta 1953. godine u Velikoj Kamenici kod Kladova. Detinjstvo i školovanje vežu ga za Kladovo, gde je završio osnovnu školu, a vojsku je služio u Postojni u Sloveniji. Posle toga je odlučio da svoj život posveti manastiru. Kao iskušenik boravio je u Manastirici i Vratni, a od 1970. godine došao je u manastir Suvodol, kod jeromonaha Gerasima.
U Suvodolu ga 1974. godine je zamonašio emiskop marčanski Danilo, zamenika episkopa timočkog, i tada je dobio monaško ime Justin. Monašku školu završio je 1975. godine u manastiru Ostrog. Iste godine, 21. jula, Episkop timočki Metodije rukopoložio ga je u čin jeromonaha u Sabornom hramu u Zaječaru.
Od 1980. godine bio je pomoćnik starešine manastira Suvodol i nosilac prava na crveni pojas, kao znak poverenja i priznanja. Pet godina kasnije postavljen je za starešinu manastira. Kao iguman, redovno je služio, čitao molitve za zdravlje i utehu i primao vernike koji su dolazili po savet, razgovor ili jednostavno mir.
Brinuo je o manastiru u svakom smislu. Sa sestrinstvom je tokom osamdesetih i devedesetih godina razvijao manastirsku ekonomiju. Proširio je imanje u Dobrovici i unapredio stočarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo, pčelarstvo i zemljoradnju, uvodeći savremenu mehanizaciju. Za njega monaštvo nije značilo udaljavanje od rada, već odgovornost – i za dušu i za zemlju.
U vreme njegovog upravljanja izgrađeni su novi konaci (1978–1979. i 1986–1990), podignuta je kapela Svetog kralja Milutina 1979. godine, uređena fasada manastirske crkve 1990, a živopis obnovljen 2002. godine. Ipak, više od zdanja ostaje ono što se ne može izmeriti – poverenje i poštovanje koje je stekao.
Bio je vedar, jednostavan i blizak ljudima. Voleo je šalu i znao je da sasluša. U svom kraju pamti se ne samo kao iguman, već kao dobar komšija i iskren prijatelj. Govorio je mirno, bez velikih reči, ali su njegove reči imale snagu jer su dolazile iz iskustva i vere.
Godine 2018. premešten je za nastojatelja manastira Manastirica kod Kladova. Poslednje godine života proveo je boreći se sa teškom bolešću. Zbog potrebe za negom boravio je kod svog brata, protojereja-stavrofora Trandafira Jankovića u Kobišnici. Bolest je podnosio strpljivo i dostojanstveno, bez žalbi.
Zaupokojena liturgija biće služena na Teodorovu subotu, 28. februara 2026. godine, u hramu Rođenja Presvete Bogorodice manastira Suvodol, sa početkom u 9 časova.
Odlazak oca Justina ostavlja prazninu, ali i zahvalnost. Iza njega su ostali obnovljeni manastir, uređeno imanje i mnogi ljudi koji pamte njegov savet i osmeh. Njegov život se završio, ali trag koji je ostavio i dalje odjekuje – tih, postojan i dubok.
Pravoslavnih hrišćana u svetu ima između 200 i 260 miliona, a najviše ih je u zemljama Balkana, Rusiji i Grčkoj, gde vera i tradicija i dalje žive punim plućima.
Veoma nas raduje što je došao trenutak da možemo javnosti predstaviti ovo prelepo filmsko ostvarenje, na kome smo vredno radili skoro tri godine, istakao je Zoran Ćirić.
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
Sveštenik Borislav Petrić kaže da je naša dužnost da decu spremamo i učimo ih da je smrt deo života.
Teodor Stratilat bio je rimski vojvoda, u vojsci cara Likinija, i gradonačelnik grada Iraklije.
Šetnja, bašta, muzika, molitva i Sveto pismo - kombinacija koja deluje kao tajno oružje protiv unutrašnje praznine i obeshrabrenja.
Zbog duge i teške bolesti i potrebe za negom, boravio јe poslednjih godina kod svog brata protoјereјa-stavrofora Trandafira Јankovića u Kobišnici.
Mark Volberg i Džonatan Rumi poslali snažnu poruku pred početak priprema za Vaskrs.
Crkva uči da čovek ne može istinski živeti u zajednici sa Bogom ako u srcu nosi zlopamćenje.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Tokom noći odnet novac od priloga vernika, dok nadležni upozoravaju na stotine nerešenih etnički motivisanih incidenata i izostanak konkretne reakcije međunarodne zajednice.
Građani, zvaničnici i potomci mučenika okupili su se kod spomenika „17. februar“, podsećajući na 84. godišnjicu jednog od najvećih stradanja srpskog naroda u Drugom svetskom ratu.
Na liturgiji u kragujevačkom naselju Aerodrom mitropolit šumadijski Jovan govorio je da se odgovori na muke, patnje i radosti nalaze u veri, ali samo ako se Sveto pismo razumeva kroz iskustvo Crkve i zajednice.
Od zvona u Saborni hram Svetog arhangela Mihaila do jasnog stava da Liturgija, a ne politika, ostaje središte - šta je obeležilo prvih pet godina vođstva 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve i zašto se o toj poruci i danas govori.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
Otkrijte kako se priprema jednostavan, slojevit, ukusan starinski ručak iz 19. veka prema zapisima jeromonaha Jeroteja Draganovića.
Građani, zvaničnici i potomci mučenika okupili su se kod spomenika „17. februar“, podsećajući na 84. godišnjicu jednog od najvećih stradanja srpskog naroda u Drugom svetskom ratu.
