Ugodnik Božji koji je Svetoj i pravednoj Ani objavio rođenje Presvete Bogorodice, a svešteniku Zahariji najavio dolazak sina – Svetog Jovana Preteče, a potom došao i samoj Bogorodici Mariji da joj saopšti da će začeti i roditi Sina Božjeg.
Srpska pravoslavna crkva danas, 26. jula, svečano slavi Sabor Svetog arhangela Gavrila – jednog od najvažnijih Božjih glasnika i zagovornika pred Bogom. Ovaj praznik je prilika da se podsetimo koliko je Arhangel Gavrilo bio značajan u istoriji spasenja i koliko nam njegova zaštita i danas znači.
Arhangel Gavrilo nije samo nebeski glasnik, već i čuvar Božje volje i prvi koji je čoveku doneo poruke najvažnijeg značaja. U Svetom pismu pojavljuje se na mnogim mestima, javljajući se prorocima i pravednicima, ali i običnim ljudima, da bi ih obavestio o Božjim planovima.
Glasnik Božje mudrosti i spasenja
Prema predanju, arhangel Gavrilo je učio proroka Mojsija mnogim mudrostima — od pisanja knjiga do razumevanja nebeskih planeta i zakonitosti sveta. On je proroku Danilu protumačio tajne viđenja o budućim carevima i carstvima, najavio dolazak Spasitelja i oslobođenje Božjeg naroda. Njegova uloga u istoriji spasenja je neprocenjiva.
Printskrin
sveti arhangel Gavrilo
U Novom zavetu, arhangel Gavrilo je onaj koji je svetu i pravednoj Ani objavio rođenje Presvete Bogorodice, a svešteniku Zahariji najavio dolazak Svetog Jovana Preteče. Potom se javio i samoj Bogorodici Mariji u Nazaretu da joj saopšti da će začeti i roditi Sina Božjeg, Isusa Hrista, po delovanju Svetog Duha. Njegove reči donose najveću radost i nadu – da je Bog postao čovek radi spasenja sveta.
Blagovesnik i učesnik Hristovog spasenjskog dela
Kada se Hristos rodio u Vitlejemu, arhangel Gavrilo je pastirima javljeno: „Javljam vam veliku radost, danas nam se rodio Spasitelj!“ On prati Isusov život i poslanje, bio je uz Njega i pred Hristovim stradanjem, jačajući Ga u molitvi, kao i u času Vaskrsenja – javljajući se ženama mironosicama kao znak da je smrt pobedjena.
Zbog svih ovih nebeskih službi, Crkva sa velikom radošću i poštovanjem praznuje Sabor Svetog Arhangela Gavrila dva puta godišnje, kada se podsećamo njegovog stalnog zagovora i pomoći.
Srpska pravoslavna crkva slavi Sabor Svetog Arhangela Gavrila dva puta godišnje
8. april – dan nakon Blagovesti, poznat i kao „prolećni Aranđelovdan“.
26. jul – poznat kao „letnji Aranđelovdan“, ustanovljen na Svetoj Gori u 9. veku.
Iako ovi praznici nisu označeni crvenim slovom u crkvenom kalendaru, Srpska pravoslavna crkva im pridaje veliki značaj, naglašavajući ulogu arhangela Gavrila kao Božijeg glasnika i zaštitnika vernika.
Zašto je ovaj praznik važan za nas danas?
Sabor Svetog arhangela Gavrila nije samo istorijski podsetnik. On nas podseća da Bog ne ostavlja čoveka samog – da postoje nebeske sile koje nas čuvaju i pomažu. Arhangel Gavrilo je naš zagovornik i molitveni posrednik, kome se obraćamo za utehu i pomoć u životnim iskušenjima.
Zahvaljujući njegovim molitvama, vernici dobijaju oproštaj grehova i snagu za duhovni život. On je nebeski vojnik koji nas hrabri i vodi ka Bogu, otvarajući nam puteve vere, nade i ljubavi.
Zato danas, na ovaj veliki praznik, sa zahvalnošću uznosimo hvalu Svetom arhangelu Gavrilu – ne samo u molitvama, već i u svojim srcima, moleći ga da nam bude zaštitnik i vodič kroz sve životne izazove.
Mnogi supružnici svedoče da su, posle hodočašća u keliju ovog sveca na Egini i iskrenih molitava, dobili decu, a vernici veruju da ovaj svetitelj pomaže i u teškim životnim borbama, iskušenjima i molitvama za zaštitu porodice i naroda.
U fruškogorskoj svetinji proslavljen je praznik Svetog Atanasija Atonskog i imendan igumana ove svete obitelji, dok je episkop Nektarije nadahnutom pričom ganuo sve sabrane.
Ovaj rukopis nastao je samo nekoliko decenija nakon originalnog pisanja Jevanđelja, što ga čini jednim od najznačajnijih novozavetnih otkrića do danas.
Otac Onufrije Hilandarac u svojoj knjizi „Svetogorski kuvar s pričama“ otkrio je kako nastaje ovaj skroman hleb s prazilukom koji je vekovima hranio bratstvo.
U iskrenom i nenametljivom promišljanju, otac Hrizostom Filipesku razotkriva kako se iz gomile protivrečnih sudova rađa i pritisak koji svaki sveštenik nosi, pokazujući koliko su brzopleti utisci često daleko od istine o njegovom pozivu.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 27. četvrtak po Duhovima pokazuje kako istina i ljubav oslobađaju od lažnih uticaja i vode ka unutrašnjem miru i duhovnom rastu.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Na dan Sabora arhangela Gavrila, sabralo se sve — i narod, i molitva, i nebeski mir. Manastir Kovilj, obnovljen u slavi i ljubavi, postao je svedok kako vera obnavlja i dušu i svetinju.
Iako ih ne vidimo, prisutni su u svakom važnom trenutku — od stvaranja sveta do naših ličnih borbi, a sveštenik na jednostavan način osvetljava njihovu pravu ulogu.
Zašto je praznik Blagovesti najveća blaga vest koju je Gospod doneo ljudima? Danas se otkriva najuzvišenija tajna Božijeg plana - kako Gospod, večni i besprekorni, postaje čovek i donosi večni život, pravdu i svetlost, otkrivajući sudbinu svakog ljudskog bića.
Na sveti dan Uspenija Presvete Bogorodice, vernici se okupljaju da na liturgijama proslave ovaj veliki trenutak, podsećajući se značaja pete Božje zapovesti i molitveno se sećajući njenog besprekornog života.
Pravoslavci danas proslavljaju Prepodobnomučenika Stefana Novog po starom kalendaru, a po novom kalendaru Prepodobnog Danila Stolpnika. Katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi.
Pravoslavci danas proslavljaju Svetog mučenika Jakova Persijanca po starom kalendaru, a po novom Sveti mučenici Mina, Hermogen i Eugraf. Katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
U vremenima kad tuga i haos vladaju svakodnevnicom, pouka velikog duhovnika 20. veka pokazuje kako umna molitva postaje nevidljivi štit duše i vodi ka unutrašnjoj slobodi.
Duhovna deca i poklonici govore o susretima sa Svetim Jakovom Kalikisom, koji su ostavljali trag u savesti, telu i životu – o molitvi pred kojom su padali strahovi, a ustajale duše.
Razgovori sa poglavarom Rimokatoličke crkve o zamrzavanju fronta, razmenama zarobljenika i povratku ukrajinske dece otvorili su novu fazu međunarodnih pritisaka.
