Ugodnik Božji koji je Svetoj i pravednoj Ani objavio rođenje Presvete Bogorodice, a svešteniku Zahariji najavio dolazak sina – Svetog Jovana Preteče, a potom došao i samoj Bogorodici Mariji da joj saopšti da će začeti i roditi Sina Božjeg.
Srpska pravoslavna crkva danas, 26. jula, svečano slavi Sabor Svetog arhangela Gavrila – jednog od najvažnijih Božjih glasnika i zagovornika pred Bogom. Ovaj praznik je prilika da se podsetimo koliko je Arhangel Gavrilo bio značajan u istoriji spasenja i koliko nam njegova zaštita i danas znači.
Arhangel Gavrilo nije samo nebeski glasnik, već i čuvar Božje volje i prvi koji je čoveku doneo poruke najvažnijeg značaja. U Svetom pismu pojavljuje se na mnogim mestima, javljajući se prorocima i pravednicima, ali i običnim ljudima, da bi ih obavestio o Božjim planovima.
Glasnik Božje mudrosti i spasenja
Prema predanju, arhangel Gavrilo je učio proroka Mojsija mnogim mudrostima — od pisanja knjiga do razumevanja nebeskih planeta i zakonitosti sveta. On je proroku Danilu protumačio tajne viđenja o budućim carevima i carstvima, najavio dolazak Spasitelja i oslobođenje Božjeg naroda. Njegova uloga u istoriji spasenja je neprocenjiva.
Printskrin
sveti arhangel Gavrilo
U Novom zavetu, arhangel Gavrilo je onaj koji je svetu i pravednoj Ani objavio rođenje Presvete Bogorodice, a svešteniku Zahariji najavio dolazak Svetog Jovana Preteče. Potom se javio i samoj Bogorodici Mariji u Nazaretu da joj saopšti da će začeti i roditi Sina Božjeg, Isusa Hrista, po delovanju Svetog Duha. Njegove reči donose najveću radost i nadu – da je Bog postao čovek radi spasenja sveta.
Blagovesnik i učesnik Hristovog spasenjskog dela
Kada se Hristos rodio u Vitlejemu, arhangel Gavrilo je pastirima javljeno: „Javljam vam veliku radost, danas nam se rodio Spasitelj!“ On prati Isusov život i poslanje, bio je uz Njega i pred Hristovim stradanjem, jačajući Ga u molitvi, kao i u času Vaskrsenja – javljajući se ženama mironosicama kao znak da je smrt pobedjena.
Zbog svih ovih nebeskih službi, Crkva sa velikom radošću i poštovanjem praznuje Sabor Svetog Arhangela Gavrila dva puta godišnje, kada se podsećamo njegovog stalnog zagovora i pomoći.
Srpska pravoslavna crkva slavi Sabor Svetog Arhangela Gavrila dva puta godišnje
8. april – dan nakon Blagovesti, poznat i kao „prolećni Aranđelovdan“.
26. jul – poznat kao „letnji Aranđelovdan“, ustanovljen na Svetoj Gori u 9. veku.
Iako ovi praznici nisu označeni crvenim slovom u crkvenom kalendaru, Srpska pravoslavna crkva im pridaje veliki značaj, naglašavajući ulogu arhangela Gavrila kao Božijeg glasnika i zaštitnika vernika.
Zašto je ovaj praznik važan za nas danas?
Sabor Svetog arhangela Gavrila nije samo istorijski podsetnik. On nas podseća da Bog ne ostavlja čoveka samog – da postoje nebeske sile koje nas čuvaju i pomažu. Arhangel Gavrilo je naš zagovornik i molitveni posrednik, kome se obraćamo za utehu i pomoć u životnim iskušenjima.
Zahvaljujući njegovim molitvama, vernici dobijaju oproštaj grehova i snagu za duhovni život. On je nebeski vojnik koji nas hrabri i vodi ka Bogu, otvarajući nam puteve vere, nade i ljubavi.
Zato danas, na ovaj veliki praznik, sa zahvalnošću uznosimo hvalu Svetom arhangelu Gavrilu – ne samo u molitvama, već i u svojim srcima, moleći ga da nam bude zaštitnik i vodič kroz sve životne izazove.
Mnogi supružnici svedoče da su, posle hodočašća u keliju ovog sveca na Egini i iskrenih molitava, dobili decu, a vernici veruju da ovaj svetitelj pomaže i u teškim životnim borbama, iskušenjima i molitvama za zaštitu porodice i naroda.
U fruškogorskoj svetinji proslavljen je praznik Svetog Atanasija Atonskog i imendan igumana ove svete obitelji, dok je episkop Nektarije nadahnutom pričom ganuo sve sabrane.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Krst nije samo simbol stradanja, već pre svega znak vaskrsenja i nade, pečat Hristove ljubavi prema rodu ljudskom i svedočanstvo njegove žrtve kojom je smrt pobeđena.
U trenucima kada pritisnu muke, ljudi se prirodno okreću veri, ali se neretko javi dilema – da li se obratiti određenom svecu ili je dovoljna molitva upućena Bogu.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Na dan Sabora arhangela Gavrila, sabralo se sve — i narod, i molitva, i nebeski mir. Manastir Kovilj, obnovljen u slavi i ljubavi, postao je svedok kako vera obnavlja i dušu i svetinju.
Iako ih ne vidimo, prisutni su u svakom važnom trenutku — od stvaranja sveta do naših ličnih borbi, a sveštenik na jednostavan način osvetljava njihovu pravu ulogu.
Zašto je praznik Blagovesti najveća blaga vest koju je Gospod doneo ljudima? Danas se otkriva najuzvišenija tajna Božijeg plana - kako Gospod, večni i besprekorni, postaje čovek i donosi večni život, pravdu i svetlost, otkrivajući sudbinu svakog ljudskog bića.
Na sveti dan Uspenija Presvete Bogorodice, vernici se okupljaju da na liturgijama proslave ovaj veliki trenutak, podsećajući se značaja pete Božje zapovesti i molitveno se sećajući njenog besprekornog života.
Pravoslavni vernici danas slave Svete mučenike Jermila i Stratonika po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava spomen na prepodobne Ksenofonta, Mariju i njihove sinove Arkadija i Jovana. Katolici danas slave Svete Timoteja i Tita, dok u judaizmu i islamu nema velikog verskog praznika
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Pravoslavni vernici danas slave Svete mučenike Jermila i Stratonika po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava spomen na prepodobne Ksenofonta, Mariju i njihove sinove Arkadija i Jovana. Katolici danas slave Svete Timoteja i Tita, dok u judaizmu i islamu nema velikog verskog praznika
Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.
Od prvih pokreta u utrobi do svakodnevnih odluka – ajeti iz sure Āli Imran (3:5 6) otkrivaju koliko je život pažljivo oblikovan, podsećajući nas da ništa na nebu ni na Zemlji nije skriveno od Alahovog znanja i moći.
