Ugodnik Božji koji je Svetoj i pravednoj Ani objavio rođenje Presvete Bogorodice, a svešteniku Zahariji najavio dolazak sina – Svetog Jovana Preteče, a potom došao i samoj Bogorodici Mariji da joj saopšti da će začeti i roditi Sina Božjeg.
Srpska pravoslavna crkva danas, 26. jula, svečano slavi Sabor Svetog arhangela Gavrila – jednog od najvažnijih Božjih glasnika i zagovornika pred Bogom. Ovaj praznik je prilika da se podsetimo koliko je Arhangel Gavrilo bio značajan u istoriji spasenja i koliko nam njegova zaštita i danas znači.
Arhangel Gavrilo nije samo nebeski glasnik, već i čuvar Božje volje i prvi koji je čoveku doneo poruke najvažnijeg značaja. U Svetom pismu pojavljuje se na mnogim mestima, javljajući se prorocima i pravednicima, ali i običnim ljudima, da bi ih obavestio o Božjim planovima.
Glasnik Božje mudrosti i spasenja
Prema predanju, arhangel Gavrilo je učio proroka Mojsija mnogim mudrostima — od pisanja knjiga do razumevanja nebeskih planeta i zakonitosti sveta. On je proroku Danilu protumačio tajne viđenja o budućim carevima i carstvima, najavio dolazak Spasitelja i oslobođenje Božjeg naroda. Njegova uloga u istoriji spasenja je neprocenjiva.
Printskrin
sveti arhangel Gavrilo
U Novom zavetu, arhangel Gavrilo je onaj koji je svetu i pravednoj Ani objavio rođenje Presvete Bogorodice, a svešteniku Zahariji najavio dolazak Svetog Jovana Preteče. Potom se javio i samoj Bogorodici Mariji u Nazaretu da joj saopšti da će začeti i roditi Sina Božjeg, Isusa Hrista, po delovanju Svetog Duha. Njegove reči donose najveću radost i nadu – da je Bog postao čovek radi spasenja sveta.
Blagovesnik i učesnik Hristovog spasenjskog dela
Kada se Hristos rodio u Vitlejemu, arhangel Gavrilo je pastirima javljeno: „Javljam vam veliku radost, danas nam se rodio Spasitelj!“ On prati Isusov život i poslanje, bio je uz Njega i pred Hristovim stradanjem, jačajući Ga u molitvi, kao i u času Vaskrsenja – javljajući se ženama mironosicama kao znak da je smrt pobedjena.
Zbog svih ovih nebeskih službi, Crkva sa velikom radošću i poštovanjem praznuje Sabor Svetog Arhangela Gavrila dva puta godišnje, kada se podsećamo njegovog stalnog zagovora i pomoći.
Srpska pravoslavna crkva slavi Sabor Svetog Arhangela Gavrila dva puta godišnje
8. april – dan nakon Blagovesti, poznat i kao „prolećni Aranđelovdan“.
26. jul – poznat kao „letnji Aranđelovdan“, ustanovljen na Svetoj Gori u 9. veku.
Iako ovi praznici nisu označeni crvenim slovom u crkvenom kalendaru, Srpska pravoslavna crkva im pridaje veliki značaj, naglašavajući ulogu arhangela Gavrila kao Božijeg glasnika i zaštitnika vernika.
Zašto je ovaj praznik važan za nas danas?
Sabor Svetog arhangela Gavrila nije samo istorijski podsetnik. On nas podseća da Bog ne ostavlja čoveka samog – da postoje nebeske sile koje nas čuvaju i pomažu. Arhangel Gavrilo je naš zagovornik i molitveni posrednik, kome se obraćamo za utehu i pomoć u životnim iskušenjima.
Zahvaljujući njegovim molitvama, vernici dobijaju oproštaj grehova i snagu za duhovni život. On je nebeski vojnik koji nas hrabri i vodi ka Bogu, otvarajući nam puteve vere, nade i ljubavi.
Zato danas, na ovaj veliki praznik, sa zahvalnošću uznosimo hvalu Svetom arhangelu Gavrilu – ne samo u molitvama, već i u svojim srcima, moleći ga da nam bude zaštitnik i vodič kroz sve životne izazove.
Mnogi supružnici svedoče da su, posle hodočašća u keliju ovog sveca na Egini i iskrenih molitava, dobili decu, a vernici veruju da ovaj svetitelj pomaže i u teškim životnim borbama, iskušenjima i molitvama za zaštitu porodice i naroda.
U fruškogorskoj svetinji proslavljen je praznik Svetog Atanasija Atonskog i imendan igumana ove svete obitelji, dok je episkop Nektarije nadahnutom pričom ganuo sve sabrane.
Ovaj spomenik čuva sećanje na Markovdansku litiju i susrete ispred kuće Đečevića, koji godinama povezuju vernike i potvrđuju tradiciju međusobnog poštovanja u gradu.
U Mioču i Sjeverinu grade se novi hramovi posvećeni Svetom Nikoli i Svetim mironosicama, a poseta mitropolita Atanasija pokazala je da su ovi projekti mnogo više od gradnje - znak zajedništva i duhovne obnove
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Kako je susret Djeve Marije i arhangela Gavrila otkrio tajnu koja prevazilazi ljudski razum i označio početak ispunjenja davnog proročanstva o dolasku Spasitelja, uz događaje koji su zauvek oblikovali hrišćansku veru i predanje.
Na dan Sabora arhangela Gavrila, sabralo se sve — i narod, i molitva, i nebeski mir. Manastir Kovilj, obnovljen u slavi i ljubavi, postao je svedok kako vera obnavlja i dušu i svetinju.
Iako ih ne vidimo, prisutni su u svakom važnom trenutku — od stvaranja sveta do naših ličnih borbi, a sveštenik na jednostavan način osvetljava njihovu pravu ulogu.
Zašto je praznik Blagovesti najveća blaga vest koju je Gospod doneo ljudima? Danas se otkriva najuzvišenija tajna Božijeg plana - kako Gospod, večni i besprekorni, postaje čovek i donosi večni život, pravdu i svetlost, otkrivajući sudbinu svakog ljudskog bića.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Simeona, episkopa persijskog, po starom i Svetog mučenika Terentija i druge s njim po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blažene Ozane Kotorske i Blaženog Jakova Zadranina, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od Marije Magdalene do gotovo zaboravljenih imena – otkrivamo ko su bile žene koje su ponele miro, šta su zatekle na mestu Hristovog pogrebenja i zbog čega se njihova uloga i danas tumači na različite načine.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Dok vernici obeležavaju njen dan molitvama i procesijama, istorijski izvori otkrivaju složen životni put, ali i neslaganja o poreklu, identitetu i načinu na koji je vekovima predstavljana u različitim sredinama.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 3. sedmice po Vaskrsu osvetljava se trenutak kada apostoli ne dolaze do istine putem razmišljanja, već kroz susret koji ih postavlja pred činjenicu kojoj se više ne traži objašnjenje.
