Ugodnik Božji koji je Svetoj i pravednoj Ani objavio rođenje Presvete Bogorodice, a svešteniku Zahariji najavio dolazak sina – Svetog Jovana Preteče, a potom došao i samoj Bogorodici Mariji da joj saopšti da će začeti i roditi Sina Božjeg.
Srpska pravoslavna crkva danas, 26. jula, svečano slavi Sabor Svetog arhangela Gavrila – jednog od najvažnijih Božjih glasnika i zagovornika pred Bogom. Ovaj praznik je prilika da se podsetimo koliko je Arhangel Gavrilo bio značajan u istoriji spasenja i koliko nam njegova zaštita i danas znači.
Arhangel Gavrilo nije samo nebeski glasnik, već i čuvar Božje volje i prvi koji je čoveku doneo poruke najvažnijeg značaja. U Svetom pismu pojavljuje se na mnogim mestima, javljajući se prorocima i pravednicima, ali i običnim ljudima, da bi ih obavestio o Božjim planovima.
Glasnik Božje mudrosti i spasenja
Prema predanju, arhangel Gavrilo je učio proroka Mojsija mnogim mudrostima — od pisanja knjiga do razumevanja nebeskih planeta i zakonitosti sveta. On je proroku Danilu protumačio tajne viđenja o budućim carevima i carstvima, najavio dolazak Spasitelja i oslobođenje Božjeg naroda. Njegova uloga u istoriji spasenja je neprocenjiva.
Printskrin
sveti arhangel Gavrilo
U Novom zavetu, arhangel Gavrilo je onaj koji je svetu i pravednoj Ani objavio rođenje Presvete Bogorodice, a svešteniku Zahariji najavio dolazak Svetog Jovana Preteče. Potom se javio i samoj Bogorodici Mariji u Nazaretu da joj saopšti da će začeti i roditi Sina Božjeg, Isusa Hrista, po delovanju Svetog Duha. Njegove reči donose najveću radost i nadu – da je Bog postao čovek radi spasenja sveta.
Blagovesnik i učesnik Hristovog spasenjskog dela
Kada se Hristos rodio u Vitlejemu, arhangel Gavrilo je pastirima javljeno: „Javljam vam veliku radost, danas nam se rodio Spasitelj!“ On prati Isusov život i poslanje, bio je uz Njega i pred Hristovim stradanjem, jačajući Ga u molitvi, kao i u času Vaskrsenja – javljajući se ženama mironosicama kao znak da je smrt pobedjena.
Zbog svih ovih nebeskih službi, Crkva sa velikom radošću i poštovanjem praznuje Sabor Svetog Arhangela Gavrila dva puta godišnje, kada se podsećamo njegovog stalnog zagovora i pomoći.
Srpska pravoslavna crkva slavi Sabor Svetog Arhangela Gavrila dva puta godišnje
8. april – dan nakon Blagovesti, poznat i kao „prolećni Aranđelovdan“.
26. jul – poznat kao „letnji Aranđelovdan“, ustanovljen na Svetoj Gori u 9. veku.
Iako ovi praznici nisu označeni crvenim slovom u crkvenom kalendaru, Srpska pravoslavna crkva im pridaje veliki značaj, naglašavajući ulogu arhangela Gavrila kao Božijeg glasnika i zaštitnika vernika.
Zašto je ovaj praznik važan za nas danas?
Sabor Svetog arhangela Gavrila nije samo istorijski podsetnik. On nas podseća da Bog ne ostavlja čoveka samog – da postoje nebeske sile koje nas čuvaju i pomažu. Arhangel Gavrilo je naš zagovornik i molitveni posrednik, kome se obraćamo za utehu i pomoć u životnim iskušenjima.
Zahvaljujući njegovim molitvama, vernici dobijaju oproštaj grehova i snagu za duhovni život. On je nebeski vojnik koji nas hrabri i vodi ka Bogu, otvarajući nam puteve vere, nade i ljubavi.
Zato danas, na ovaj veliki praznik, sa zahvalnošću uznosimo hvalu Svetom arhangelu Gavrilu – ne samo u molitvama, već i u svojim srcima, moleći ga da nam bude zaštitnik i vodič kroz sve životne izazove.
Mnogi supružnici svedoče da su, posle hodočašća u keliju ovog sveca na Egini i iskrenih molitava, dobili decu, a vernici veruju da ovaj svetitelj pomaže i u teškim životnim borbama, iskušenjima i molitvama za zaštitu porodice i naroda.
U fruškogorskoj svetinji proslavljen je praznik Svetog Atanasija Atonskog i imendan igumana ove svete obitelji, dok je episkop Nektarije nadahnutom pričom ganuo sve sabrane.
Na praznik Prenosa moštiju Svetog kneza Lazara okupili su se mitropoliti, sveštenstvo, monahinje, monasi i gosti iz više eparhija, a jubilej je obeležen svetom liturgijom, predstavljanjem životopisa znamenitih igumanija i dragocenog zapisa srpskog crkvenog pojanja.
Govoreći o duhovnim uzrocima ovakvog stanja, arhimandrit Jovan Jelenkov ističe da tuga može biti povezana sa odsustvom vere, kada čovek u svojoj nemoći prestaje da vidi svetlost i izlaz.
U besedi za četvrtak 15. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o iskušenju da čovek odbaci Hrista zbog težine Njegovog puta i prihvati onoga koji nudi prividno lakši život, ugađa strastima i vodi u propast.
Kako je susret Djeve Marije i arhangela Gavrila otkrio tajnu koja prevazilazi ljudski razum i označio početak ispunjenja davnog proročanstva o dolasku Spasitelja, uz događaje koji su zauvek oblikovali hrišćansku veru i predanje.
Na dan Sabora arhangela Gavrila, sabralo se sve — i narod, i molitva, i nebeski mir. Manastir Kovilj, obnovljen u slavi i ljubavi, postao je svedok kako vera obnavlja i dušu i svetinju.
Njegovo ime povezano je sa najvažnijim događajima iz biblijske istorije, a posebno sa blagovešću koju je doneo Presvetoj Bogorodici o rođenju Gospoda Isusa Hrista.
Iako ih ne vidimo, prisutni su u svakom važnom trenutku — od stvaranja sveta do naših ličnih borbi, a sveštenik na jednostavan način osvetljava njihovu pravu ulogu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Mojseja Murina po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležavaju Svete mučenice Minodora, Mitrodora i Nimfodora. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Nikole Tolentinskog, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Pimena Velikog i Sabor srpskih svetitelja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti i pravedni Joakim i Ana i drugi svetitelji. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Petra Klavera, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Pimen Veliki podvizavao se u 5. veku i svojim životom ostao upamćen kao primer monaha koji je sve podredio molitvi, poslušanju, radu i unutrašnjem miru.
Posle ocene odlazećeg poglavara Islamske zajednice u BiH da je beseda patrijarha Porfirija „ponovo otvorila“ ratne rane, episkop bihaćko-petrovački odgovorio je autorskim tekstom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
