Kako je susret Djeve Marije i arhangela Gavrila otkrio tajnu koja prevazilazi ljudski razum i označio početak ispunjenja davnog proročanstva o dolasku Spasitelja, uz događaje koji su zauvek oblikovali hrišćansku veru i predanje.
Na dan Blagovesti dogodilo se ono što je zauvek usmerilo istoriju čovečanstva. Približilo se vreme da se ispuni Božje obećanje o rođenju Spasitelja. Ipak, da bi se Mesija rodio, u Božjem promislu posebnu ulogu imala je skromna jevrejska devojka, Marija.
Po zavetu koji su dali njeni roditelji, pravedni Joakim i Ana, bila je posvećena Gospodu Bogu i od treće do petnaeste godine živela pri Jerusalimskom hramu. Kada je došlo vreme da ga napusti, po odluci sveštenika, Djeva Marija obručena je pravednom Josifu, drvodelji po zanimanju. Prečista Djeva živela je u njegovom domu u Nazaretu i vodila pobožan život: brinula je o domaćinstvu, prela lan i vunu, čitala svete knjige i molila se Bogu, dok je Josif radio svoj zanat.
Kao i ostali izabranici Božjeg naroda, Djeva Marija znala je da se približava vreme dolaska obećanog Mesije. Sećala se reči proroka Isaije: „Sam Gospod daće vam znak: evo, Djeva će začeti i roditi Sina i nadenuće mu ime Emanuil“ (Is 7, 14). Smirena kakva je bila, nije ni slutila da će se uskoro dogoditi nešto od presudnog značaja, ne samo za njen život nego i za sudbinu čitavog sveta.
Jednoga dana, dok je čitala Sveto pismo i molila se, javio joj se vesnik Božji, Sveti arhangel Gavrilo, i rekao: „Raduj se, Blagodatna! Gospod je s tobom; blagoslovena si ti među ženama“ (Lk 1, 28). Njegove reči zbunile su Prečistu Djevu, ali on nastavi: „Ne boj se, Marijo, jer si našla blagodat kod Boga; i evo, začećeš u utrobi i rodićeš Sina i nadenućeš mu ime Isus. On će biti velik i nazvaće se Sin Višnjega, i daće mu Gospod Bog presto Davida, oca njegova; i carovaće nad domom Jakovljevim doveka i Carstvu njegovom neće biti kraja“ (Lk 1, 30–33).
Marija je bila pobožna i neporočna, a Josif, suprotno čestim savremenim tumačenjima, nije bio njen muž u uobičajenom smislu. Bio je njen čuvar i zaštitnik. U starom Izrailju postojala je praksa da se žena obruči radi očuvanja devstva i ispunjenja zaveta datog Bogu. U takvom odnosu bili su i Marija i Josif. Zato je, čuvši reči arhangela Gavrila, upitala: „Kako će to biti kad ja ne znam za muža?“ (Lk 1, 34).
Na to joj je vesnik Božji otkrio jednu od najvećih tajni odnosa Boga i čoveka, obećao je devstveno začeće Spasitelja: „Duh Sveti doći će na tebe i sila Višnjega oseniće te; zato će i ono što će se roditi biti sveto i nazvaće se Sin Božji“ (Lk 1, 35). Kao potvrdu da je Bogu sve moguće, Gavrilo joj je rekao i za njenu rođaku, pravednu Jelisavetu: „I gle, Jelisaveta, rođaka tvoja, koju zovu nerotkinjom, i ona zače sina u starosti svojoj i već je u šestom mesecu; jer Bogu ništa nije nemoguće“ (Lk 1, 36–37).
Primivši sve što joj je rekao sveti arhangel, Prečista Djeva odgovori sa dubokom smirenošću i poslušnošću: „Evo sluškinje Gospodnje; neka mi bude po reči tvojoj“ (Lk 1, 38). Posle njenog pristanka, arhangel Gavrilo „otiđe od nje“. Kako uči Crkva, u tom trenutku, kada je Marija pristala da od nje bude rođen Mesija, izvršilo se tajanstveno, ljudskom umu nedokučivo devstveno začeće.
Kada je pravedni Josif saznao da Prečista Djeva nosi dete, nameravao je da je potajno otpusti. Čuvao ju je da bi mogla da nastavi svoje služenje Bogu, pa je smatrao da nije ispunio svoju dužnost. Da bi je zaštitio od osude i kamenovanja zbog navodne nečistote, jer niko nije znao ko je otac deteta, hteo je da je tiho udalji.
Međutim, u snu mu se javio anđeo Gospodnji i rekao: „Josife, sine Davidov, ne boj se uzeti Mariju, ženu svoju; jer ono što je u njoj začeto od Duha je Svetoga; pa će roditi Sina i nadeni mu ime Isus, jer će On spasti narod svoj od grehova njihovih“ (Mt 1, 20–21).
Posle toga Josif više nije pomišljao da se odvoji od Djeve Marije. Naprotiv, brinuo je o Prečistoj sa još većom pažnjom i strahopoštovanjem, jer je i sam znao za proročanstvo o rođenju Mesije od Djeve. Od tada je Majka Božja neprestano živela u njegovom domu, sve do njegove pravedne končine.
Sećamo se dolaska Arhanđela Gavrila, koji je Bogorodici javio blagu vest da će začeti Isusa Hrista. Pravoslavni vernici danas obeležavaju Blagovesti i Veliki utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Uskršnju sredu, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
wikipedia
Reč "da" koja je promenila istoriju čovečanstva
Praznici i sveci
00:00 | 07.04.2026
DANAS JE CRVENO SLOVO I JEDAN OD 12 NAJVEĆIH HRIŠĆANSKIH PRAZNIKA: Slavimo Blagovesti!
Praznici i sveci
06:00 | 07.04.2026
VERSKI KALENDAR ZA UTORAK 7. APRIL
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Veliki duhovnik našeg vremena objasnio je zašto ne treba ostajati zarobljen u teškim mislima i otkrio jednostavne korake koji čoveka mogu vratiti molitvi, miru i unutrašnjoj radosti.
Živeo je u strogom uzdržanju, neumorno se moleći i proučavajući Sveto pismo i žitija svetih, nastojeći da u svemu podražava njihove vrline, a naročito velike stolpnike.
Na manastirskim njivama održano je tradicionalno okupljanje tokom kojeg su, uz blagoslov mitropolita raško-prizrenskog Teodosija, uređivane njive i pripremana zemlja za nove plodove.
Opelo će biti služeno u metohu ostroške svetinje Jovan Do, gde će otac Jelisej biti i sahranjen.
Malo mesto kod Vlasenice okupilo je veliki broj vernika oko drevne svetinje, a povratak arhijerejske službe nakon više od 30 godina doživljen je kao snažan znak nade, zajedništva i očuvanja vere predaka.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U Vaznesenjskom hramu nemanjićkog manastira, gde su monahinje i vernici u duhovnoj slozi proslavili praznik Blagovesti, mitropolit Atanasije uputio je snažan poziv svima da se odazovu Božijem glasu i postanu učesnici spasenja.
U prisustvu više arhijereja, monaštva i vernog naroda, molitveno i dostojanstveno proslavljeni praznik Blagovesti i uspomena na Prepodobnog Justina Ćelijskog – blagovesnika srpskog roda, uz snažnu besedu mitropolita Ilariona.
Zašto je praznik Blagovesti najveća blaga vest koju je Gospod doneo ljudima? Danas se otkriva najuzvišenija tajna Božijeg plana - kako Gospod, večni i besprekorni, postaje čovek i donosi večni život, pravdu i svetlost, otkrivajući sudbinu svakog ljudskog bića.
Pod svetlošću kandila i uz drevne psalame, monasi uzdižu molitve povodom Blagovesti Presvete Bogorodice – jednog od najvećih hrišćanskih praznika koji vekovima okuplja vernike u tišini i sabranosti.
Živeo je u strogom uzdržanju, neumorno se moleći i proučavajući Sveto pismo i žitija svetih, nastojeći da u svemu podražava njihove vrline, a naročito velike stolpnike.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Fevroniju po starom i Svetog velikomučenika Prokopija po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih Priscile i Akvila, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Ne želeći da stupi u brak sa smrtnim čovekom, Fevronija je svoj život posvetila Hristu i zamonašila se u ženskom manastiru u Asiriji, kojim je upravljala njena tetka Vriena.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Crkva uči da telesni odnosi imaju svoje puno dostojanstvo jedino u Svetoj tajni braka.
Tajna ovog jela krije se u jednostavnim sastojcima i načinu pripreme koji je sačuvan u knjizi "Ko posti, dušu gosti".
U Svetom pismu i učenju Svetih otaca mnogo puta se upozorava na opasnost licemerja, dvoličnosti i laskanja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
