Kako je susret Djeve Marije i arhangela Gavrila otkrio tajnu koja prevazilazi ljudski razum i označio početak ispunjenja davnog proročanstva o dolasku Spasitelja, uz događaje koji su zauvek oblikovali hrišćansku veru i predanje.
Na dan Blagovesti dogodilo se ono što je zauvek usmerilo istoriju čovečanstva. Približilo se vreme da se ispuni Božje obećanje o rođenju Spasitelja. Ipak, da bi se Mesija rodio, u Božjem promislu posebnu ulogu imala je skromna jevrejska devojka, Marija.
Po zavetu koji su dali njeni roditelji, pravedni Joakim i Ana, bila je posvećena Gospodu Bogu i od treće do petnaeste godine živela pri Jerusalimskom hramu. Kada je došlo vreme da ga napusti, po odluci sveštenika, Djeva Marija obručena je pravednom Josifu, drvodelji po zanimanju. Prečista Djeva živela je u njegovom domu u Nazaretu i vodila pobožan život: brinula je o domaćinstvu, prela lan i vunu, čitala svete knjige i molila se Bogu, dok je Josif radio svoj zanat.
Kao i ostali izabranici Božjeg naroda, Djeva Marija znala je da se približava vreme dolaska obećanog Mesije. Sećala se reči proroka Isaije: „Sam Gospod daće vam znak: evo, Djeva će začeti i roditi Sina i nadenuće mu ime Emanuil“ (Is 7, 14). Smirena kakva je bila, nije ni slutila da će se uskoro dogoditi nešto od presudnog značaja, ne samo za njen život nego i za sudbinu čitavog sveta.
Jednoga dana, dok je čitala Sveto pismo i molila se, javio joj se vesnik Božji, Sveti arhangel Gavrilo, i rekao: „Raduj se, Blagodatna! Gospod je s tobom; blagoslovena si ti među ženama“ (Lk 1, 28). Njegove reči zbunile su Prečistu Djevu, ali on nastavi: „Ne boj se, Marijo, jer si našla blagodat kod Boga; i evo, začećeš u utrobi i rodićeš Sina i nadenućeš mu ime Isus. On će biti velik i nazvaće se Sin Višnjega, i daće mu Gospod Bog presto Davida, oca njegova; i carovaće nad domom Jakovljevim doveka i Carstvu njegovom neće biti kraja“ (Lk 1, 30–33).
Marija je bila pobožna i neporočna, a Josif, suprotno čestim savremenim tumačenjima, nije bio njen muž u uobičajenom smislu. Bio je njen čuvar i zaštitnik. U starom Izrailju postojala je praksa da se žena obruči radi očuvanja devstva i ispunjenja zaveta datog Bogu. U takvom odnosu bili su i Marija i Josif. Zato je, čuvši reči arhangela Gavrila, upitala: „Kako će to biti kad ja ne znam za muža?“ (Lk 1, 34).
Na to joj je vesnik Božji otkrio jednu od najvećih tajni odnosa Boga i čoveka, obećao je devstveno začeće Spasitelja: „Duh Sveti doći će na tebe i sila Višnjega oseniće te; zato će i ono što će se roditi biti sveto i nazvaće se Sin Božji“ (Lk 1, 35). Kao potvrdu da je Bogu sve moguće, Gavrilo joj je rekao i za njenu rođaku, pravednu Jelisavetu: „I gle, Jelisaveta, rođaka tvoja, koju zovu nerotkinjom, i ona zače sina u starosti svojoj i već je u šestom mesecu; jer Bogu ništa nije nemoguće“ (Lk 1, 36–37).
Primivši sve što joj je rekao sveti arhangel, Prečista Djeva odgovori sa dubokom smirenošću i poslušnošću: „Evo sluškinje Gospodnje; neka mi bude po reči tvojoj“ (Lk 1, 38). Posle njenog pristanka, arhangel Gavrilo „otiđe od nje“. Kako uči Crkva, u tom trenutku, kada je Marija pristala da od nje bude rođen Mesija, izvršilo se tajanstveno, ljudskom umu nedokučivo devstveno začeće.
Kada je pravedni Josif saznao da Prečista Djeva nosi dete, nameravao je da je potajno otpusti. Čuvao ju je da bi mogla da nastavi svoje služenje Bogu, pa je smatrao da nije ispunio svoju dužnost. Da bi je zaštitio od osude i kamenovanja zbog navodne nečistote, jer niko nije znao ko je otac deteta, hteo je da je tiho udalji.
Međutim, u snu mu se javio anđeo Gospodnji i rekao: „Josife, sine Davidov, ne boj se uzeti Mariju, ženu svoju; jer ono što je u njoj začeto od Duha je Svetoga; pa će roditi Sina i nadeni mu ime Isus, jer će On spasti narod svoj od grehova njihovih“ (Mt 1, 20–21).
Posle toga Josif više nije pomišljao da se odvoji od Djeve Marije. Naprotiv, brinuo je o Prečistoj sa još većom pažnjom i strahopoštovanjem, jer je i sam znao za proročanstvo o rođenju Mesije od Djeve. Od tada je Majka Božja neprestano živela u njegovom domu, sve do njegove pravedne končine.
Sećamo se dolaska Arhanđela Gavrila, koji je Bogorodici javio blagu vest da će začeti Isusa Hrista. Pravoslavni vernici danas obeležavaju Blagovesti i Veliki utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Uskršnju sredu, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
wikipedia
Reč "da" koja je promenila istoriju čovečanstva
Praznici i sveci
00:00 | 07.04.2026
DANAS JE CRVENO SLOVO I JEDAN OD 12 NAJVEĆIH HRIŠĆANSKIH PRAZNIKA: Slavimo Blagovesti!
Praznici i sveci
06:00 | 07.04.2026
VERSKI KALENDAR ZA UTORAK 7. APRIL
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dok Crkva slavi Svetog Kirila i Metodija, patrijarhu moskovskom i cele Rusije upućene su čestitke koje su otvorile pitanje uloge vere u očuvanju društvenog jedinstva i kulturnog kontinuiteta u Rusiji.
Mnogi duhovnici govorili su da nijedna molitva ne ostavlja takav trag na čovekovu dušu kao iskreno čitanje psalama.
Crkva Hrista Kralja u Morzmahejmu sada menja svoju namenu, dok prodaja ovog objekta otvara pitanje šta se dešava sa građevinama koje gube svoju prvobitnu ulogu i sve teže nalaze novu funkciju u lokalnim zajednicama.
Najveće muslimansko hodočašće ove godine odvija se uz ratne tenzije, upozorenja zapadnih vlada i pojačane bezbednosne mere u Saudijskoj Arabiji.
Patrijarh moskovski i sve Rusije poručio je da sveta braća Slovenima nisu donela samo pismo, već dostojanstvo, kulturu i mogućnost da Hrista čuju na svom jeziku u vreme kada su ih mnogi smatrali ljudima drugog reda.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
U Vaznesenjskom hramu nemanjićkog manastira, gde su monahinje i vernici u duhovnoj slozi proslavili praznik Blagovesti, mitropolit Atanasije uputio je snažan poziv svima da se odazovu Božijem glasu i postanu učesnici spasenja.
U prisustvu više arhijereja, monaštva i vernog naroda, molitveno i dostojanstveno proslavljeni praznik Blagovesti i uspomena na Prepodobnog Justina Ćelijskog – blagovesnika srpskog roda, uz snažnu besedu mitropolita Ilariona.
Zašto je praznik Blagovesti najveća blaga vest koju je Gospod doneo ljudima? Danas se otkriva najuzvišenija tajna Božijeg plana - kako Gospod, večni i besprekorni, postaje čovek i donosi večni život, pravdu i svetlost, otkrivajući sudbinu svakog ljudskog bića.
Pod svetlošću kandila i uz drevne psalame, monasi uzdižu molitve povodom Blagovesti Presvete Bogorodice – jednog od najvećih hrišćanskih praznika koji vekovima okuplja vernike u tišini i sabranosti.
Patrijarh moskovski i sve Rusije poručio je da sveta braća Slovenima nisu donela samo pismo, već dostojanstvo, kulturu i mogućnost da Hrista čuju na svom jeziku u vreme kada su ih mnogi smatrali ljudima drugog reda.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Ćirila i Metodija po starom i Svetog Simeona Divnogorca po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Duhove i spomendan Presvete Bogorodice Pomoćnice, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Oni su postavili temelje slovenske književnosti, kulture i pismenosti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Simona Zilota po starom i Svetog Mihaila Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Deziderija, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Od ubistva i hule na Boga do kršenja Šabata i neposlušnosti prema roditeljima, drevni jevrejski zakoni predviđali su najstrože kazne.
Pouka svetogorskog monaha razbija uverenje da su sveta mesta ključ duhovne promene i jasno pokazuje zašto se i pad i uzdizanje dešavaju tamo gde već jesmo — u svakodnevnim odlukama i načinu života.
Prvi put je kročio u selo svojih predaka i služio u hramu u kojem je njegov deda pre stradanja propovedao veru Hristovu, a emotivno svedočenje sveštenika iz Milvokija ganulo je vernike u Drvaru i Trubaru.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
