Kako je susret Djeve Marije i arhangela Gavrila otkrio tajnu koja prevazilazi ljudski razum i označio početak ispunjenja davnog proročanstva o dolasku Spasitelja, uz događaje koji su zauvek oblikovali hrišćansku veru i predanje.
Na dan Blagovesti dogodilo se ono što je zauvek usmerilo istoriju čovečanstva. Približilo se vreme da se ispuni Božje obećanje o rođenju Spasitelja. Ipak, da bi se Mesija rodio, u Božjem promislu posebnu ulogu imala je skromna jevrejska devojka, Marija.
Po zavetu koji su dali njeni roditelji, pravedni Joakim i Ana, bila je posvećena Gospodu Bogu i od treće do petnaeste godine živela pri Jerusalimskom hramu. Kada je došlo vreme da ga napusti, po odluci sveštenika, Djeva Marija obručena je pravednom Josifu, drvodelji po zanimanju. Prečista Djeva živela je u njegovom domu u Nazaretu i vodila pobožan život: brinula je o domaćinstvu, prela lan i vunu, čitala svete knjige i molila se Bogu, dok je Josif radio svoj zanat.
Kao i ostali izabranici Božjeg naroda, Djeva Marija znala je da se približava vreme dolaska obećanog Mesije. Sećala se reči proroka Isaije: „Sam Gospod daće vam znak: evo, Djeva će začeti i roditi Sina i nadenuće mu ime Emanuil“ (Is 7, 14). Smirena kakva je bila, nije ni slutila da će se uskoro dogoditi nešto od presudnog značaja, ne samo za njen život nego i za sudbinu čitavog sveta.
Jednoga dana, dok je čitala Sveto pismo i molila se, javio joj se vesnik Božji, Sveti arhangel Gavrilo, i rekao: „Raduj se, Blagodatna! Gospod je s tobom; blagoslovena si ti među ženama“ (Lk 1, 28). Njegove reči zbunile su Prečistu Djevu, ali on nastavi: „Ne boj se, Marijo, jer si našla blagodat kod Boga; i evo, začećeš u utrobi i rodićeš Sina i nadenućeš mu ime Isus. On će biti velik i nazvaće se Sin Višnjega, i daće mu Gospod Bog presto Davida, oca njegova; i carovaće nad domom Jakovljevim doveka i Carstvu njegovom neće biti kraja“ (Lk 1, 30–33).
Marija je bila pobožna i neporočna, a Josif, suprotno čestim savremenim tumačenjima, nije bio njen muž u uobičajenom smislu. Bio je njen čuvar i zaštitnik. U starom Izrailju postojala je praksa da se žena obruči radi očuvanja devstva i ispunjenja zaveta datog Bogu. U takvom odnosu bili su i Marija i Josif. Zato je, čuvši reči arhangela Gavrila, upitala: „Kako će to biti kad ja ne znam za muža?“ (Lk 1, 34).
Na to joj je vesnik Božji otkrio jednu od najvećih tajni odnosa Boga i čoveka, obećao je devstveno začeće Spasitelja: „Duh Sveti doći će na tebe i sila Višnjega oseniće te; zato će i ono što će se roditi biti sveto i nazvaće se Sin Božji“ (Lk 1, 35). Kao potvrdu da je Bogu sve moguće, Gavrilo joj je rekao i za njenu rođaku, pravednu Jelisavetu: „I gle, Jelisaveta, rođaka tvoja, koju zovu nerotkinjom, i ona zače sina u starosti svojoj i već je u šestom mesecu; jer Bogu ništa nije nemoguće“ (Lk 1, 36–37).
Primivši sve što joj je rekao sveti arhangel, Prečista Djeva odgovori sa dubokom smirenošću i poslušnošću: „Evo sluškinje Gospodnje; neka mi bude po reči tvojoj“ (Lk 1, 38). Posle njenog pristanka, arhangel Gavrilo „otiđe od nje“. Kako uči Crkva, u tom trenutku, kada je Marija pristala da od nje bude rođen Mesija, izvršilo se tajanstveno, ljudskom umu nedokučivo devstveno začeće.
Kada je pravedni Josif saznao da Prečista Djeva nosi dete, nameravao je da je potajno otpusti. Čuvao ju je da bi mogla da nastavi svoje služenje Bogu, pa je smatrao da nije ispunio svoju dužnost. Da bi je zaštitio od osude i kamenovanja zbog navodne nečistote, jer niko nije znao ko je otac deteta, hteo je da je tiho udalji.
Međutim, u snu mu se javio anđeo Gospodnji i rekao: „Josife, sine Davidov, ne boj se uzeti Mariju, ženu svoju; jer ono što je u njoj začeto od Duha je Svetoga; pa će roditi Sina i nadeni mu ime Isus, jer će On spasti narod svoj od grehova njihovih“ (Mt 1, 20–21).
Posle toga Josif više nije pomišljao da se odvoji od Djeve Marije. Naprotiv, brinuo je o Prečistoj sa još većom pažnjom i strahopoštovanjem, jer je i sam znao za proročanstvo o rođenju Mesije od Djeve. Od tada je Majka Božja neprestano živela u njegovom domu, sve do njegove pravedne končine.
Sećamo se dolaska Arhanđela Gavrila, koji je Bogorodici javio blagu vest da će začeti Isusa Hrista. Pravoslavni vernici danas obeležavaju Blagovesti i Veliki utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Uskršnju sredu, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
wikipedia
Reč "da" koja je promenila istoriju čovečanstva
Praznici i sveci
00:00 | 07.04.2026
DANAS JE CRVENO SLOVO I JEDAN OD 12 NAJVEĆIH HRIŠĆANSKIH PRAZNIKA: Slavimo Blagovesti!
Praznici i sveci
06:00 | 07.04.2026
VERSKI KALENDAR ZA UTORAK 7. APRIL
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Na praznik Svetog kralja Vladislava, na ktitorskoj slavi u Mileševi okupili su se arhijereji, sveštenstvo, monaštvo, vernici i brojni ugledni gosti.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Mitropolit Siluan poručio je da dolazak poglavara Crkve okuplja duhovnu decu rasutu hiljadama kilometara od matice, dok su folkloraši u narodnim nošnjama uveličali svečani doček.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Ugodnik Božji koji je Svetoj i pravednoj Ani objavio rođenje Presvete Bogorodice, a svešteniku Zahariji najavio dolazak sina – Svetog Jovana Preteče, a potom došao i samoj Bogorodici Mariji da joj saopšti da će začeti i roditi Sina Božjeg.
Zašto je praznik Blagovesti najveća blaga vest koju je Gospod doneo ljudima? Danas se otkriva najuzvišenija tajna Božijeg plana - kako Gospod, večni i besprekorni, postaje čovek i donosi večni život, pravdu i svetlost, otkrivajući sudbinu svakog ljudskog bića.
Sećajući se svih svetih blaženih vesti, posredovanja i čuda ovog Božjeg ugodnika, vernici mu na današnji dan uzdižu svoje molitve, tražeći njegovu zaštitu i pomoć, dok je mnogima današnji praznik ujedno i krsna slava.
Jedan od najpotresnijih zapisa o Tajni Tela i Krvi Hristove i o ulozi Presvete Bogorodice u našem spasenju – reči ruskog svetitelja iz knjige Misli za svaki dan u godini podsećaju nas zašto je Veliki četvrtak jedan od stubova pravoslavnog života.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu prvomučenicu Teklu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Sergija i Vakha. Katolička crkva obeležava Blaženu Devicu Mariju od Krunice, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Tomu. Katolička crkva obeležava Svetog Bruna, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Liturgijskom sabranju u Himelstiru prisustvovali su brojni sveštenici, monaštvo i verni narod, kao i princ naslednik Filip Karađorđević sa princezom Danicom, dok je ktitor obnove Drago Vuković odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Oslovljavanje sveštenih lica mora da bude primereno okolnostima i prilici.
Bez rerne i komplikovanog postupka, mekano testo za tili čas postaje mirisno pecivo koje se na trpezu iznosi uz sir, kajmak ili jogurt.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
