U prisustvu više arhijereja, monaštva i vernog naroda, molitveno i dostojanstveno proslavljeni praznik Blagovesti i uspomena na Prepodobnog Justina Ćelijskog – blagovesnika srpskog roda, uz snažnu besedu mitropolita Ilariona.
U podnožju planinskih venaca, gde reka Gradac tiho šumi, donoseći spokoj molitvene tišine, manastir Ćelije još jednom je zasijao kao svetionik neugasive svetlosti Blagovesti – praznika prve radosti posle pada praroditelja, praznika koji je temelj domostroja spasenja i tiho javljanje neba zemlji. Tog svetlog dana, sabrani pod svodovima zavetnog hrama Prepodobnog Justina Ćelijskog, vernici iz mnogih krajeva poklonili su se Presvetoj Bogorodici, Devojci Mariji iz Nazareta, koja je poslušnošću i smirenjem postala Majka večnog Boga, šira od nebesa.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Porta manastira Ćelije
U liturgijskom sjaju, uz svetlost kandila i zlatne zvuke duhovne pesme, Arhijerejsku Liturgiju u hramu posvećenom Svetom Savi, Svetom Justinu Filosofu i Prepodobnoj Mariji Egipćanki, služio je mitropolit timočki Ilarion, zajedno sa episkopima budimljansko-nikšićkim Metodijem, šabačkim Jerotejem i domaćinom, episkopom valjevskim Isihijem. U zajedništvu sveštenstva i monaštva, u prisustvu sabranog naroda Božijeg, nebo i zemlja su se, makar na tren, još jednom sreli u svetlosti Blage vesti.
Blagovesti, kako nas Crkva uči, nisu samo istorijski događaj, već večna poruka – da je Bog došao među nas, da voli čoveka i da mu daruje spasenje. U svojoj blagoveštenjskoj besedi, mitropolit Ilarion podsetio je da je „naša vera počela jednom blagom vešću, radosnom vešću, vešću koja ukrepljuje, hrabri i donosi mir“. Blagovesti su, istakao je, praznik radosti, praznik poslušnosti i smirenja Presvete Bogorodice, koja u svakom veku ostaje uzor življenja u Crkvi i međuljudskih odnosa.
U takvom duhu proslava je i protekla – svečano, dostojanstveno i duboko produhovljeno, kao svedočanstvo vere koju su sačuvali i preneli naši svetitelji, među kojima osobito blista ava Justin, koji se i rodio i upokojio baš na ovaj dan. Njegovo nasleđe, kako je kazao mitropolit Ilarion, „odzvanja kroz prošlost i odzvanjaće u čitavoj večnosti, jer su njegove reči – reči samog Gospoda Isusa Hrista“.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Arhijereji Srpske pravoslavne crkve sa vernim narodom u porti manastira Ćelije
Mitropolit je dalje pozvao vernike da blagovesti ne traže samo u čudesnim javljanjima, već u svakodnevici života, jer – kako reče – „svakog jutra kada se probudimo živi i zdravi, eto nam blage vesti da je Bog milostiv prema nama“. U tom jednostavnom, a duboko duhovnom viđenju sveta, prepoznaje se istinska vera – vera koja ne traži dokaze, već živi iz ljubavi i zahvalnosti. Vera koja nije ideologija, nego odnos. Vera kao svetlost za duhovno zdrave. „Kao što sunce prija zdravim očima, a med zdravim zubima, tako je i Crkva radost i zdravlje duhovnima“, poručio je mitropolit Ilarion.
U temeljima te vere stoji pokajanje – prva vrlina kojom čovek otvara srce Bogu. I upravo to pokajanje, koje ne ponižava, već uznosi, jeste ono što i današnjeg čoveka čini sposobnim da primi blagovest – večno Jevanđelje ljubavi.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Mati Glikerija, igumanija Ćelija, sa sestrinstvom ovog manastira
- Gospod je došao da spase grešnike koji priznaju svoju grešnost i kaju se. Nije došao zbog umišljenih pravednika po merilima ovoga sveta, već da izgradi Crkvu – brod spasenja za svakog čoveka - naglasio je vladika timočki Ilarion, ukazujući na duboku simboliku slobodnog prihvatanja blage vesti, kao što ju je slobodno prihvatila Devojka Marija.
Po završetku Liturgije, u duhu drevne tradicije, prelomljen je slavski kolač, a sabrani su čuli reč i valjevskog episkopa Isihija, koji je uputio blagodarnost braći arhijerejima i svima koji su doprineli veličanstvenosti proslave. U svojoj pouci, vladika je istakao neizmernu smirenost i svetost Presvete Bogorodice, koju Crkva naziva Presvetom, jer je „uvek bila zaštitnica ove obitelji i svega vernog naroda“. Posebno je pomenuo vezu Presvete i oca Justina, koji ju je, kako reče, duboko razumeo i proslavljao, ostavivši i nama taj zavet – da je volimo i sledimo.
„Blagovesti slavimo svečano, jer su vezane za život i delo svetog Justina Ćelijskog, i trudimo se da budemo dobra čeda Presvete i Crkve, da Njenu toplu molitvu i materinski zagrljaj pokazujemo drugima i širimo ljubav Hristovu među nama“, rekao je vladika Isihije, prizivajući Pokrov Majke Božje na sve sabrane.
U molitvenoj tišini koja je sledila, u spoju kandila i zrakova prolećnog sunca što su se igrali u senci stoletnih stabala i monaških fresaka, duše prisutnih bile su obgrljene tišinom neba. I blagost Presvete, i mudrost oca Justina, i blagodat svetih tajni – sve se stopilo u jedno veliko: „Neka mi bude po reči Tvojoj.“
Blagovesti u Ćelijama nisu samo uspomena – one su živ trenutak večnosti. Taj dan, kada se Bog i čovek ponovo dodirnu u jednoj rečenici, u jednom devojačkom „da“ i u jednom verničkom „amin“, Ćelije su ponovo postale kapija večnosti – otvorena za sve koji žele da čuju blagovest i po njoj žive.
Uz liturgiju, besede episkopa i bogat duhovni program, vernici iz svih krajeva sabrali su se u manastiru Svetog Nikolaja Srpskog, osećajući snagu svetiteljeve ljubavi i blagoslova koji povezuje prošlost, sadašnjost i budućnost srpskog naroda.
Pod svetlošću kandila i uz drevne psalame, monasi uzdižu molitve povodom Blagovesti Presvete Bogorodice – jednog od najvećih hrišćanskih praznika koji vekovima okuplja vernike u tišini i sabranosti.
Ovaj čuveni posni prilog nezaobilazan je deo praznične trpeze za Blagovesti. Otkrivamo kako da vam skordalija uvek uspe – da bude vazdušasta, lagana i bogata ukusom, kao sa Svete Gore.
Zašto je praznik Blagovesti najveća blaga vest koju je Gospod doneo ljudima? Danas se otkriva najuzvišenija tajna Božijeg plana - kako Gospod, večni i besprekorni, postaje čovek i donosi večni život, pravdu i svetlost, otkrivajući sudbinu svakog ljudskog bića.
Verni narod okupio se u porti novobeogradskog hrama, gde je patrijarh Porfirije uputio snažne poruke o veri, smirenju, radosti, pokajanju i miru, a bogat program okupio je i brojne izvođače duhovne i etno muzike.
Kaže da danas oko nas kruže razne prefinjene jeresi i sablažnjavaju mnoge ljude, govoreći da su duše paisivne, da spavaju, da pored svoga tela čekaju i i svoje vaskrsnće i slične otrovne i zlobne bogoboračke reči, ali da to nije tačno.
U besedi za 13. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički govori o skrivenim okovima greha i o sili Hrista koja oslobađa i iz najdubljeg mraka – jačoj od smrti i ada.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Patrokla i Svetog mučenika Mirona po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti patrijarsi Aleksandar, Jovan i Pavle Carigradski. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Margarete Vard, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kako je susret Djeve Marije i arhangela Gavrila otkrio tajnu koja prevazilazi ljudski razum i označio početak ispunjenja davnog proročanstva o dolasku Spasitelja, uz događaje koji su zauvek oblikovali hrišćansku veru i predanje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Blagovesti i Veliki utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Uskršnju sredu, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Na praznik Prepodobnog Justina, njegov manastir postao je mesto molitvenog sabranja, tihe radosti i snažne poruke o tome kako se nosi krst u savremenom svetu.
U Vaznesenjskom hramu nemanjićkog manastira, gde su monahinje i vernici u duhovnoj slozi proslavili praznik Blagovesti, mitropolit Atanasije uputio je snažan poziv svima da se odazovu Božijem glasu i postanu učesnici spasenja.
Verni narod okupio se u porti novobeogradskog hrama, gde je patrijarh Porfirije uputio snažne poruke o veri, smirenju, radosti, pokajanju i miru, a bogat program okupio je i brojne izvođače duhovne i etno muzike.
Na Veliku Gospojinu u Pivskom manastiru služena Sveta arhijerejska liturgija, a mitropolit budimljansko-nikšićki u besedi govorio o životu, stradanju i veri generala Mladića.
Verni narod okupio se u porti novobeogradskog hrama, gde je patrijarh Porfirije uputio snažne poruke o veri, smirenju, radosti, pokajanju i miru, a bogat program okupio je i brojne izvođače duhovne i etno muzike.
Mnogi posle ovakvog sna počinju da traže skrivene poruke i znakove, ali Crkva savetuje drugačiji odnos prema snovima i upućuje nas na ono što zaista možemo učiniti za svoje preminule bližnje.
Recept iz domaće kuhinje donosi jednostavnu poslasticu od nekoliko sastojaka, sa vazdušastim slojevima i bogatim čokoladnim punjenjem koje će obradovati i najmlađe i odrasle.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
