U prisustvu više arhijereja, monaštva i vernog naroda, molitveno i dostojanstveno proslavljeni praznik Blagovesti i uspomena na Prepodobnog Justina Ćelijskog – blagovesnika srpskog roda, uz snažnu besedu mitropolita Ilariona.
U podnožju planinskih venaca, gde reka Gradac tiho šumi, donoseći spokoj molitvene tišine, manastir Ćelije još jednom je zasijao kao svetionik neugasive svetlosti Blagovesti – praznika prve radosti posle pada praroditelja, praznika koji je temelj domostroja spasenja i tiho javljanje neba zemlji. Tog svetlog dana, sabrani pod svodovima zavetnog hrama Prepodobnog Justina Ćelijskog, vernici iz mnogih krajeva poklonili su se Presvetoj Bogorodici, Devojci Mariji iz Nazareta, koja je poslušnošću i smirenjem postala Majka večnog Boga, šira od nebesa.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Porta manastira Ćelije
U liturgijskom sjaju, uz svetlost kandila i zlatne zvuke duhovne pesme, Arhijerejsku Liturgiju u hramu posvećenom Svetom Savi, Svetom Justinu Filosofu i Prepodobnoj Mariji Egipćanki, služio je mitropolit timočki Ilarion, zajedno sa episkopima budimljansko-nikšićkim Metodijem, šabačkim Jerotejem i domaćinom, episkopom valjevskim Isihijem. U zajedništvu sveštenstva i monaštva, u prisustvu sabranog naroda Božijeg, nebo i zemlja su se, makar na tren, još jednom sreli u svetlosti Blage vesti.
Blagovesti, kako nas Crkva uči, nisu samo istorijski događaj, već večna poruka – da je Bog došao među nas, da voli čoveka i da mu daruje spasenje. U svojoj blagoveštenjskoj besedi, mitropolit Ilarion podsetio je da je „naša vera počela jednom blagom vešću, radosnom vešću, vešću koja ukrepljuje, hrabri i donosi mir“. Blagovesti su, istakao je, praznik radosti, praznik poslušnosti i smirenja Presvete Bogorodice, koja u svakom veku ostaje uzor življenja u Crkvi i međuljudskih odnosa.
U takvom duhu proslava je i protekla – svečano, dostojanstveno i duboko produhovljeno, kao svedočanstvo vere koju su sačuvali i preneli naši svetitelji, među kojima osobito blista ava Justin, koji se i rodio i upokojio baš na ovaj dan. Njegovo nasleđe, kako je kazao mitropolit Ilarion, „odzvanja kroz prošlost i odzvanjaće u čitavoj večnosti, jer su njegove reči – reči samog Gospoda Isusa Hrista“.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Arhijereji Srpske pravoslavne crkve sa vernim narodom u porti manastira Ćelije
Mitropolit je dalje pozvao vernike da blagovesti ne traže samo u čudesnim javljanjima, već u svakodnevici života, jer – kako reče – „svakog jutra kada se probudimo živi i zdravi, eto nam blage vesti da je Bog milostiv prema nama“. U tom jednostavnom, a duboko duhovnom viđenju sveta, prepoznaje se istinska vera – vera koja ne traži dokaze, već živi iz ljubavi i zahvalnosti. Vera koja nije ideologija, nego odnos. Vera kao svetlost za duhovno zdrave. „Kao što sunce prija zdravim očima, a med zdravim zubima, tako je i Crkva radost i zdravlje duhovnima“, poručio je mitropolit Ilarion.
U temeljima te vere stoji pokajanje – prva vrlina kojom čovek otvara srce Bogu. I upravo to pokajanje, koje ne ponižava, već uznosi, jeste ono što i današnjeg čoveka čini sposobnim da primi blagovest – večno Jevanđelje ljubavi.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Mati Glikerija, igumanija Ćelija, sa sestrinstvom ovog manastira
- Gospod je došao da spase grešnike koji priznaju svoju grešnost i kaju se. Nije došao zbog umišljenih pravednika po merilima ovoga sveta, već da izgradi Crkvu – brod spasenja za svakog čoveka - naglasio je vladika timočki Ilarion, ukazujući na duboku simboliku slobodnog prihvatanja blage vesti, kao što ju je slobodno prihvatila Devojka Marija.
Po završetku Liturgije, u duhu drevne tradicije, prelomljen je slavski kolač, a sabrani su čuli reč i valjevskog episkopa Isihija, koji je uputio blagodarnost braći arhijerejima i svima koji su doprineli veličanstvenosti proslave. U svojoj pouci, vladika je istakao neizmernu smirenost i svetost Presvete Bogorodice, koju Crkva naziva Presvetom, jer je „uvek bila zaštitnica ove obitelji i svega vernog naroda“. Posebno je pomenuo vezu Presvete i oca Justina, koji ju je, kako reče, duboko razumeo i proslavljao, ostavivši i nama taj zavet – da je volimo i sledimo.
„Blagovesti slavimo svečano, jer su vezane za život i delo svetog Justina Ćelijskog, i trudimo se da budemo dobra čeda Presvete i Crkve, da Njenu toplu molitvu i materinski zagrljaj pokazujemo drugima i širimo ljubav Hristovu među nama“, rekao je vladika Isihije, prizivajući Pokrov Majke Božje na sve sabrane.
U molitvenoj tišini koja je sledila, u spoju kandila i zrakova prolećnog sunca što su se igrali u senci stoletnih stabala i monaških fresaka, duše prisutnih bile su obgrljene tišinom neba. I blagost Presvete, i mudrost oca Justina, i blagodat svetih tajni – sve se stopilo u jedno veliko: „Neka mi bude po reči Tvojoj.“
Blagovesti u Ćelijama nisu samo uspomena – one su živ trenutak večnosti. Taj dan, kada se Bog i čovek ponovo dodirnu u jednoj rečenici, u jednom devojačkom „da“ i u jednom verničkom „amin“, Ćelije su ponovo postale kapija večnosti – otvorena za sve koji žele da čuju blagovest i po njoj žive.
Uz liturgiju, besede episkopa i bogat duhovni program, vernici iz svih krajeva sabrali su se u manastiru Svetog Nikolaja Srpskog, osećajući snagu svetiteljeve ljubavi i blagoslova koji povezuje prošlost, sadašnjost i budućnost srpskog naroda.
Pod svetlošću kandila i uz drevne psalame, monasi uzdižu molitve povodom Blagovesti Presvete Bogorodice – jednog od najvećih hrišćanskih praznika koji vekovima okuplja vernike u tišini i sabranosti.
Ovaj čuveni posni prilog nezaobilazan je deo praznične trpeze za Blagovesti. Otkrivamo kako da vam skordalija uvek uspe – da bude vazdušasta, lagana i bogata ukusom, kao sa Svete Gore.
Zašto je praznik Blagovesti najveća blaga vest koju je Gospod doneo ljudima? Danas se otkriva najuzvišenija tajna Božijeg plana - kako Gospod, večni i besprekorni, postaje čovek i donosi večni život, pravdu i svetlost, otkrivajući sudbinu svakog ljudskog bića.
Sarajevo, Zagreb i Podgorica pojavljuju se kao tačke istog pritiska, dok profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči, protojerej-stavrofor Darko Đogo, objašnjava da iza naizgled nepovezanih inicijativa stoji dugoročna strategija razbijanja identiteta.
Kada bolest i nemoć nadvladaju svakodnevicu, ova molitva postaje most između vere, nade i nevidljive Božje milosti, podsećajući vernika da pažnja i molitva imaju moć da osvetle i najtamnije dane.
Nekadašnji direktor Zavoda za zaštitu spomenika otkriva šokantnu devastaciju Jadranske straže i upozorava da svaka nepromišljena odluka može zauvek obezvrediti vekove vere i istorije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Na praznik Prepodobnog Justina, njegov manastir postao je mesto molitvenog sabranja, tihe radosti i snažne poruke o tome kako se nosi krst u savremenom svetu.
U Vaznesenjskom hramu nemanjićkog manastira, gde su monahinje i vernici u duhovnoj slozi proslavili praznik Blagovesti, mitropolit Atanasije uputio je snažan poziv svima da se odazovu Božijem glasu i postanu učesnici spasenja.
Sarajevo, Zagreb i Podgorica pojavljuju se kao tačke istog pritiska, dok profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči, protojerej-stavrofor Darko Đogo, objašnjava da iza naizgled nepovezanih inicijativa stoji dugoročna strategija razbijanja identiteta.
Posle poruka bivšeg reisu-l-uleme i ideje o takozvanoj „Bosanskoj pravoslavnoj crkvi“, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski bez uvijanja govori o manipulacijama, prećutanim stratištima i opasnom prekrajanju istorije.
Na praznik Obrezanja Gospodnjeg i u dan posvećen Svetom Vasiliju Velikom, liturgija u Beogradu donela je poruku o „obrezanju srca“, unutrašnjoj promeni i hrišćanskom životu koji ne počinje u običaju, već u čoveku samom.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Serafima Sarovskog po starom kalendaru i Svetog Gerasima po novom. Katolici proslavljaju Svetog Pavla pustinjaka, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Dok svi traže brze rešenja, jedan od najuglednijih staraca Ruske crkve 20. veka otkriva jednostavan, ali moćan put: zaboravite sebe, plačite zbog grehova, otvorite srce Božjoj volji – i otkrijte unutrašnji mir koji menja sve.
Posle poruka bivšeg reisu-l-uleme i ideje o takozvanoj „Bosanskoj pravoslavnoj crkvi“, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski bez uvijanja govori o manipulacijama, prećutanim stratištima i opasnom prekrajanju istorije.
