Sveštenik objašnjava kako iskreno kajanje otvara put oproštaju i za najteže prestupe, dok ritual sam po sebi ne garantuje automatsko spasenje.
Za vernika, pitanje smrtnih grehova često je izvor duboke unutrašnje borbe: da li je moguće da Bog oprosti i ono najteže? Da li sveta tajna ispovesti uklanja teret krivice ili je potrebno nešto više od pukog navođenja svojih prestupa pred sveštenikom? Ova dilema muči i one koji veruju i one koji tragaju za istinom.
Odgovor na ovo pitanje daje protojerej Vladimir Dolgih:
- Da, opraštaju se. Ako se čovek iskreno kaje za svoj greh, Gospod će mu sigurno oprostiti, koliko god težak taj prestup bio. Sasvim druga stvar je odnos samog kajanja sa trenutkom ispovesti pred analogom u prisustvu sveštenika. Tu je sve individualno i ne može se regulisati nekim opštim pravilima.
Sveštenik podseća i na istorijski okvir pojma smrtnih grehova:
- Treba, takođe, imati na umu da je pojam sedam smrtnih grehova predložio sveti Grigorije Veliki krajem VI veka. Malo ranije, u IV veku, pod uticajem dela Jevagrija Pontijskog, u hrišćanskoj asketici pojavila se klasifikacija osam zlih misli. Obično ove podele označavaju celokupan skup grehova, čiji je koren određena strast.
Međutim, otac Vladimir naglašava da činjenje smrtnih grehova ne predodređuje čoveka za pakao:
- U svakom slučaju, važno je razumeti da sam čin činjenja greha koji se smatra smrtnim ne čini čoveka "automatski“ naslednikom pakla, bez mogućnosti promene svoje sudbine. Isto tako, ne postoji „automatsko“ ulazak u Carstvo Nebesko samo na osnovu bezumljenog navođenja svojih strasti tokom ispovesti. Ponoviću: grešnika koji se iskreno kaje Gospod nikada neće odbaciti.
Poruka je jasna: sveta tajna ispovesti otvara put oproštaju, ali iskrenost i dubina kajanja su ključni. I dok ritual sam po sebi ne garantuje spasenje, vera, pokajanje i lična odgovornost pred Bogom čine razliku između tereta krivice i olakšanja duše.
Bitka protiv greha nije naša - pobeda dolazi od Gospoda. Dugogodišnji čuvar kivota Svetog Vasilija Ostroškog govorio je bez zadrške o gordosti - o grehu koji čoveka sprečava da se spusti do istine o sebi i da u pokajanju pronađe mir duše. Jedan neizgovoren pozdrav, neznatna laž ili hladan stav mogu pokrenuti lanac događaja koji menja sudbine – otac Markel (Pabuk) objašnjava kako pokajanje i molitva štite dušu od nevidljivih zala. Samo iskreno pokajanje priprema dušu za svetu tajnu pričešća - bez njega pristupanje svetom putiru je prazan hod.
risu.ua
Katoličanstvo
13:29 | 07.09.2025
ZAŠTO SE NEKI GREHOVI UPORNO PONAVLJAJU I KAKO IH POBEDITI: Četiri saveta sveštenika zlata vredna!
Duhovna riznica
00:01 | 06.11.2025
OVI LJUDI IDU DIREKTNO U PAKAO, GREHOVI IM SE NE OPRAŠTAJU: Otac Joil otkriva čime ljudi zauvek sebi zatvaraju vrata raja
Duhovna riznica
23:12 | 17.11.2025
EVO KAKO SITNI GREHOVI IMAJU VELIKE POSLEDICE: Arhimandrit Markel otkriva kako svakodnevne nepažnje tiho uništavaju naš, ali i živote drugih
Duhovna riznica
00:01 | 28.11.2025
EVO KADA PRIČEŠĆE MOŽE BITI OPASNO: Starac Sampson upozorava da oprost greha zahteva više od ispovesti
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Iz Pres-službe Svete Stolice najavljeno je novo obaveštenje o oporavku poglavara Rimokatoličke crkve, koji se nalazi pod lekarskim nadzorom u rimskoj bolnici Đemeli.
Brojna pitanja prate veliki bogorodični praznik koji se obeležava 14. oktobra po gregorijanskom kalendaru.
U besedi za sredu 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava kako loša pomisao prerasta u greh, a loš primer može da odvede i druge na stranputicu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Pokrov Presvete Bogorodice po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Prepodobnu mati Paraskevu. Katolička crkva spominje Svetog Kalista Prvog, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Pravoslavni podvižnik objašnjava zašto je važno prepoznati sopstvene slabosti, osloboditi se potrebe da uvek budemo u pravu i kroz smirenje se otvoriti za Božju blagodat.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Čovek teži smirenju, a istovremeno teško priznaje da je pogrešio.
Povrediti drugog, to je teška rana, upozorava mitropolit.
Čovek često sreću poistovećuje sa ispunjenjem sopstvenih želja, ne razmišljajući da ono što želi možda nije u skladu sa Božijom voljom.
Svetitelj objašnjava zašto se čovek i nakon izgovorenog praštanja vraća u vrtlog samoprekora i kako se iz tog začaranog kruga izlazi ka miru koji ne traži novo suđenje sebi.
U besedi za sredu 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava kako loša pomisao prerasta u greh, a loš primer može da odvede i druge na stranputicu.
Pravoslavni podvižnik objašnjava zašto je važno prepoznati sopstvene slabosti, osloboditi se potrebe da uvek budemo u pravu i kroz smirenje se otvoriti za Božju blagodat.
Pravoslavna vera nije spojiva sa sujeverjem.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
U obraćanju vernicima u australijskoj prestonici, poglavar SPC istakao značaj svetosavskog nasleđa, zajedništva u Hristu i pomirenja među Srbima.
Zapis iz „Srbskog kuvara“, koji je jeromonah Jerotej Draganović iz manastira Krušedola objavio još u 19. veku, otkriva kako su se od jednostavnih namirnica pripremala zasitna jela za dane kada crkveni tipik ne propisuje post.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
