Jedan neizgovoren pozdrav, neznatna laž ili hladan stav mogu pokrenuti lanac događaja koji menja sudbine – otac Markel (Pabuk) objašnjava kako pokajanje i molitva štite dušu od nevidljivih zala.
Koliko puta u danu previdimo neku sitnicu – ne pozdravimo komšiju, ne zahvalimo se na pomoći, kažemo nešto što nije ljubazno ili se prepustimo pohotnim mislima – i pomislimo da to nema značaja? U pravoslavnom shvatanju, upravo te sitne greške, ako ih ne prepoznamo i ne pokajemo se, postaju tihe sile koje oblikuju naš život i živote drugih oko nas.
Arhimandrit Markel (Pavuk) upozorava:
Slagali ste nekoga, zaboravili da se pozdravite sa nekim, niste se zahvalili na pomoći, prekorili ili osudili nekoga, niste pružili lepu reč podrške, upotrebili ružan jezik u razgovoru sa nekim ili se negde prepustili pohotnim mislima. To su mali gresi zbog kojih se malo ljudi pokaje, ali upravo oni određuju mnogo toga u našim životima.
On dalje objašnjava konkretne posledice takvih grehova:
- Zamislite ovo: nečije laži i neiskrenost dovele su do toga da nekome poraste krvni pritisak i odvedu ga u bolnicu. Nečije odbijanje da ih pozdravi pogoršalo je njihovo već depresivno raspoloženje. Starija žena je bila primorana da pozove vodoinstalatera i izdvoji deo svoje oskudne penzije za rad jer je njena komšinica bila previše lenja da svrati posle posla da joj popravi slavinu.
Na prvi pogled, ovi primeri deluju banalno. Ali arhimandrit Markel upozorava:
- Neki bi mogli pomisliti da nema potrebe toliko dramatizovati situaciju zbog sitnih grehova. Ali ako uzmemo u obzir da postoji mnogo ljudi koji se u svakom trenutku prepuštaju takvoj nepažnji, onda se akumulira velika kritična masa grehova, tiho počinjući da nas sve duhovno i fizički uništava. Zar upravo ti mali gresi prezira i hladnog stava prema drugima nisu uzrok svih naših životnih nevolja?
Prema njegovim rečima, ravnodušnost prema malim grehovima otvara vrata i većim:
- Kada pokazujemo ravnodušnost i tražimo izgovore za manje grehe, postajemo nesposobni da se odupremo velikim gresima. Zloupotreba moći, krađa, preljuba, pijanstvo, pljačka, silovanje, ubistvo i, konačno, ratovanje su rezultat malih grehova, za koje se većina ljudi nikada nije pokajala i nema nameru da se pokaje. Ne kaže bez razloga Gospod: Veran u najmanjem i u mnogom je veran, a neveran u najmanjem i u mnogom je neveran (Luka 16:10).
Arhimandrit Markel takođe naglašava značaj crkvenog života u očuvanju duhovnog zdravlja:
- Iako se stare crkve aktivno obnavljaju i grade mnoge nove, ne mogu svi da pronađu svoj put ovde. Neki crkve vide jednostavno kao prelepe arhitektonske spomenike, mesta okupljanja onih sa nesrećnim ličnim životom ili starijih baka. Mnogi veruju da treba verovati u sebe i ne nužno učestvovati u crkvenom životu. Međutim, upravo u crkvi, kroz molitvu i pokajanje, možemo crpiti blagodatnu snagu koja će nam omogućiti da ređe padamo u manje grehe i time se zaštitimo od velikih grehova - kaže arhimandrit markel, prenosi portal pravoslavie.ru.
I za kraj, on podseća da se istinski mir i spokoj duši nalaze kroz stalnu duhovnu borbu:
- Samo tamo gde postoji stalna, nevidljiva duhovna borba protiv duhova zla na nebesima, kao i protiv sopstvenih grehova, velikih i malih, uspostavlja se istinski mir i vraća se spokoj duši. Nije slučajno što upravo u crkvama, a posebno u manastirima, svaka osoba doživljava ličnu blagodat, svoje srce ispunjava radošću koja daleko prevazilazi udobnost svih zemaljskih zadovoljstava i zabava.
Mali grehovi možda deluju bezazleno, ali pravoslavlje nas uči da oni oblikuju našu sudbinu. Samo kroz pažnju, pokajanje i molitvu možemo zaštititi svoju dušu od velikih zala i izgraditi život u kojem blagodat nadmašuje sve prolazne užitke.
Najbrži greh često nije delo ruku, već ono što izgovorimo - današnja beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog pokazuje kako kontrola jezika i mudro ćutanje mogu doneti snagu, mir i unutrašnju slobodu. Dugogodišnji čuvar kivota Svetog Vasilija Ostroškog govorio je bez zadrške o gordosti - o grehu koji čoveka sprečava da se spusti do istine o sebi i da u pokajanju pronađe mir duše. Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir. U pouci otac Nektarije (Morozov) govori o greškama koje izranjaju iz brzopletosti i objašnjava zašto je jedna duhovna navika ključna za svaki budući izbor.
Ruska pravoslavna crkva
Od sitnih grehova do velikih zala
Duhovna borba kao put ka miru
Duhovna riznica
07:30 | 31.10.2025
EVO KAKO REČ MOŽE DA UBIJE, A ĆUTANJE DA SPASAVA: Vladika Nikolaj otkriva kako jezik oblikuje sudbinu duše
Duhovna riznica
00:01 | 06.11.2025
OVI LJUDI IDU DIREKTNO U PAKAO, GREHOVI IM SE NE OPRAŠTAJU: Otac Joil otkriva čime ljudi zauvek sebi zatvaraju vrata raja
Duhovna riznica
00:01 | 15.11.2025
OVE TRI SILE NAS TERAJU NA GREH: Sveti Jefrem Sirin otkriva lek za svaku od njih
Duhovna riznica
21:29 | 17.11.2025
OVO JE SIGURAN NAČIN DA NE PRAVIMO GREŠKE: Iguman Nektarije otkriva kako da na vreme zaustavimo pogrešan korak
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu – pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Jedan neizgovoren pozdrav, neznatna laž ili hladan stav mogu pokrenuti lanac događaja koji menja sudbine – otac Markel (Pabuk) objašnjava kako pokajanje i molitva štite dušu od nevidljivih zala.
U pouci otac Nektarije (Morozov) govori o greškama koje izranjaju iz brzopletosti i objašnjava zašto je jedna duhovna navika ključna za svaki budući izbor.
Galaktion nikako nije želeo da se ženi, te je najpre posavetovao Epistimu da se krsti, a potom i da se zamonaši istovremeno sa njim.
U duhovnoj svetlosti i molitvi, među vernicima i sestrinstvom manastira koji je zadužbina kralja Stefana Dečanskog i cara Dušana iz 14. veka.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Veliki duhovnik 20. veka upozorava da osuda sputava dušu, dok sažaljenje vraća život – poruka koja pogađa svakog čoveka.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 21. četvrtak po Duhovima prikazuje kako greh gnoji dušu i zašto je čišćenje uma prvi korak ka miru i Božjoj svetlosti.
U besedi za 20. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako čovek svojim padom sabira protiv sebe sile tame, ali kroz iskreno pokajanje otkriva put ka slobodi, radosti i neizrecivoj svetlosti Božjeg oproštaja.
Ruski jeromonah sa prelaza XIX i XX veka podseća da galama i povišen ton otvaraju vrata duhovnim iskušenjima, dok tišina i smirenje jačaju unutrašnju snagu i približavaju nas Božijoj milosti.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu – pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
U pouci otac Nektarije (Morozov) govori o greškama koje izranjaju iz brzopletosti i objašnjava zašto je jedna duhovna navika ključna za svaki budući izbor.
Pravoslavlje ne osuđuju upotrebu kafe ili alkohola, već zloupotrebu, odnosno trenutak kada čovek dopusti da ga navika ili poriv nadvladaju.
Mnogi duhovnici podsećaju da ljubav i dobrota nisu samo reči, već dela koja nose težinu večnosti.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Mnogi duhovnici podsećaju da ljubav i dobrota nisu samo reči, već dela koja nose težinu večnosti.
Sa kapacitetom od oko 1.300 mesta, prostranom kupolom visokom gotovo 50 metara i zadivljujućim unutrašnjošću, ostavlja snažan utisak već pri prvom koraku u njenu unutrašnjost.
Naučite kako da jednostavnim koracima pripremite čorbu koja čuva porodičnu tradiciju i unosi svečanost u svaki slavski dan.
