U pouci otac Nektarije (Morozov) govori o greškama koje izranjaju iz brzopletosti i objašnjava zašto je jedna duhovna navika ključna za svaki budući izbor.
Ponekad je dovoljan samo jedan trenutak nepažnje da nas udalji od puta kojim želimo da idemo. Upravo na toj tankoj liniji između namere i stvarnosti iguman Nektarije (Morozov) prepoznaje najskriveniji uzrok čovekovih padova, ne veliku dramu zle volje, već sitan, gotovo nevidljiv prelom: delanje bez razmišljanja. Starešina Arhijerejskog kompleksa – crkve Svetih apostola Petra i Pavla u Saratovu, iguman Nektarije primećuje da se čovek često brani mišlju da greh nije uvek čin loše namere, već „greška“. Kako kaže:
- Ne želimo da grešimo, umorili smo se od toga da grešimo… Ali okolnosti se stiču tako, nastaje situacija koja za nas predstavlja iskušenje i padamo…
Njegove reči otvaraju pitanje koje nas tiho prati kroz život: zašto, uprkos dobroj volji, ponavljamo isto?
On nabraja čitav splet unutrašnjih slabosti — navike koje se lako lepe za čoveka, volju koja posustane u trenutku kada je najpotrebnija, kao i maloverje koje preseče put Božijoj pomoći. Ali, kako dodaje:
– Postoji još jedan razlog koji se pomalo izdvaja i koji je "najodgovorniji" za greh kao za grešku… Razlog je odsustvo navike: prvo treba razmisliti, pa tek onda delati.
Ta rečenica postaje osovina njegove pouke: greh vrlo često počinje bržim korakom od misli.
U jednoj ispovesti koju je skoro čuo, čovek mu je opisao kako je drugarica umalo propala kroz led. U tom trenutku pomešalo se sve - želja da pomogne, strah da zajedno potonu. Kada ga je čuo, iguman Nektarije mu je uzvratio pitanjem koje zadire u koren svake takozvane "slučajnosti":
- Zašto ste uopšte išli da šetate po ledu, kakva je bila potreba za tim - postavlja retoričko pitanje iguman Nektarije, prenosi portal pravoslavie.ru.
Tim jednostavnim pitanjem pomera fokus: greška često počinje mnogo pre odluke koju vidimo.
Zatim nastavlja da navodi svakodnevne primere: čovek koji skače u vodu gde ne zna šta je ispod površine; drugi koji se upušta u padobranstvo iako godine to ne praštaju; treći koji u brzini automobila zaboravi da život ne trpi nadmetanje.
Svi oni kasnije, kako sam kaže, ponavljaju istu rečenicu: "Zašto sam to učinio? Da sam samo razmislio!"
Ni jednostavnije, svakodnevne situacije nisu drugačije.
- Vidiš da je neko van sebe od besa, ali ipak ulaziš u razgovor koji vodi u sukob…
Ishod je očekivan: reči koje su mogle biti prećutane pretvore se u uvredu koju je teško povući. A zatim dođe ono što zvuči kao refren našeg života: "Kad bih…"
Ista logika važi i za namerne grehove. Kada srce već krene da pristaje na nešto što ne valja, Nektarije savetuje makar jedan trenutak zastanka:
- Seti se kako si se mučio ranije, koliko si se dugo vraćao sebi, koliko je bilo teško tražiti mir od Boga i ljudi. Da li je vredelo? Odgovor je uvek isti, ali ga se retko setimo pre nego što pogrešimo.
U završnici svoje pouke, iguman Nektarije jasno kaže da je pravilo jednostavno, ali ne i lako:
- Ne čini, a da nisi razmislio.
I dodaje upozorenje koje zvuči kao duhovni alarm:
- Nisi razmislio, sigurno si zgrešio. Ne razmišljati već samo po sebi jeste greh.
Prema njegovim rečima, postoji samo jedan izlaz: sticanje navike koja deluje jednostavno, gotovo banalno - ali upravo zato i najređa. Navike da se čovek zaustavi pre dela i promisli.
Pouka igumana Nektarija vraća nas osnovi hrišćanskog podviga: čovek ne pada zato što je osuđen na pad, već zato što prečesto žuri ispred vlastite savesti. Pravoslavlje nas uči da je promišljenost duhovna budnost, a budnost jedini način da srce ostane slobodno. U vremenu brzine, njegov poziv da zastanemo ostaje putokaz koji ne gubi svetlost.
Veliki duhovnik 20. veka upozorava da osuda sputava dušu, dok sažaljenje vraća život – poruka koja pogađa svakog čoveka.
Dugogodišnji čuvar kivota Svetog Vasilija Ostroškog govorio je bez zadrške o gordosti - o grehu koji čoveka sprečava da se spusti do istine o sebi i da u pokajanju pronađe mir duše.
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Pravoslavlje ne osuđuju upotrebu kafe ili alkohola, već zloupotrebu, odnosno trenutak kada čovek dopusti da ga navika ili poriv nadvladaju.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu – pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Jedan neizgovoren pozdrav, neznatna laž ili hladan stav mogu pokrenuti lanac događaja koji menja sudbine – otac Markel (Pabuk) objašnjava kako pokajanje i molitva štite dušu od nevidljivih zala.
U pouci otac Nektarije (Morozov) govori o greškama koje izranjaju iz brzopletosti i objašnjava zašto je jedna duhovna navika ključna za svaki budući izbor.
Galaktion nikako nije želeo da se ženi, te je najpre posavetovao Epistimu da se krsti, a potom i da se zamonaši istovremeno sa njim.
U duhovnoj svetlosti i molitvi, među vernicima i sestrinstvom manastira koji je zadužbina kralja Stefana Dečanskog i cara Dušana iz 14. veka.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Jedan neizgovoren pozdrav, neznatna laž ili hladan stav mogu pokrenuti lanac događaja koji menja sudbine – otac Markel (Pabuk) objašnjava kako pokajanje i molitva štite dušu od nevidljivih zala.
Najbrži greh često nije delo ruku, već ono što izgovorimo - današnja beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog pokazuje kako kontrola jezika i mudro ćutanje mogu doneti snagu, mir i unutrašnju slobodu.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 21. četvrtak po Duhovima prikazuje kako greh gnoji dušu i zašto je čišćenje uma prvi korak ka miru i Božjoj svetlosti.
U besedi za 20. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako čovek svojim padom sabira protiv sebe sile tame, ali kroz iskreno pokajanje otkriva put ka slobodi, radosti i neizrecivoj svetlosti Božjeg oproštaja.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu – pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Jedan neizgovoren pozdrav, neznatna laž ili hladan stav mogu pokrenuti lanac događaja koji menja sudbine – otac Markel (Pabuk) objašnjava kako pokajanje i molitva štite dušu od nevidljivih zala.
Pravoslavlje ne osuđuju upotrebu kafe ili alkohola, već zloupotrebu, odnosno trenutak kada čovek dopusti da ga navika ili poriv nadvladaju.
Mnogi duhovnici podsećaju da ljubav i dobrota nisu samo reči, već dela koja nose težinu večnosti.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Mnogi duhovnici podsećaju da ljubav i dobrota nisu samo reči, već dela koja nose težinu večnosti.
Sa kapacitetom od oko 1.300 mesta, prostranom kupolom visokom gotovo 50 metara i zadivljujućim unutrašnjošću, ostavlja snažan utisak već pri prvom koraku u njenu unutrašnjost.
Naučite kako da jednostavnim koracima pripremite čorbu koja čuva porodičnu tradiciju i unosi svečanost u svaki slavski dan.
