Dugogodišnji čuvar kivota Svetog Vasilija Ostroškog govorio je bez zadrške o gordosti - o grehu koji čoveka sprečava da se spusti do istine o sebi i da u pokajanju pronađe mir duše.
Postoje reči koje ne traže da ih tumačimo, nego da ih primenimo. Reči koje ne miluju sluh, već razgolićuju savest. Takve su i pouke shi-arhimandrita Joila (Bulatovića) — monaha čije su besede bile kratke, ali teške poput kamena na kojem je urezana istina. Govorio je o onome o čemu mnogi ćute: o gordosti koja ne dozvoljava čoveku da se iskreno pokaje.
— Na ispovesti se tačno mora kazati koji je greh. Ako to ne definiše, ide u pakao, ne opraštaju mu se gresi zbog gordosti ili neznanja, on nije ispovedio taj greh. A Sveti Jovan Kronštatski samo pogleda onoga koga treba da ispoveda, pa kaže: "Ti si gord, u tebi je zloba, zavist, imaš zluradost. Briši! Nemaš pokajanje." Neće da ga pita ništa, jer je prozreo da nema pokajanja. Znači, gordi se nikad neće ispovediti. Neću da se ispovedim da vidiš kakvo sam đubre. E, hoćeš da se spustiš, prijatelju, kad si ga učinio — opiši tačno kakav je bio greh.“
— govorio je shi-arhimandrit Joil (Bulatović), veliki duhovnik koji je živeo na raskršću 20. i 21. veka.
Dugogodišnji čuvar kivota Svetog Vasilija Ostroškog, otac Joil, ovim rečima ne poziva nas da se plašimo ispovesti, već da je razumemo kao put oslobođenja od sopstvene laži. Gordost ne priznaje slabost, a pokajanje upravo tu počinje — u trenutku kada se čovek više ne brani od istine o sebi.
U hramu, pred ikonom i sveštenikom, ne meri se dostojanstvo čoveka, već njegova spremnost da sruši zid koji je sam podigao. Tek kada se ponizimo pred Bogom, prestajemo da živimo u laži o sopstvenoj čistoti. Tada se pokajanje pretvara u novo rođenje, ne iz stida, nego iz istine.
A ona, kako nas je učio otac Joil, ne nalazi se u lepim rečima, već u smelosti da priznamo koliko smo daleko od svetlosti.
Poslanica Svetog apostola Pavla Kološanima, začalo 260 (4,2-9)
2. U molitvi budite istrajni; bdite u njoj sa zahvaljivanjem, 3. Moleći se ujedno i za nas, da nam Bog otvori vrata reči, da kazujemo tajnu Hristovu, zbog koje sam i svezan, 4. da je objavim kao što treba da govorim. 5. Mudro se vladajte prema onima koji su izvan, koristeći vreme. 6. Reč vaša da biva svagda u blagodati, solju začinjena, da znate kako treba svakome odgovoriti.
7. Za mene kazaće vam sve Tihik, ljubljeni brat i verni služitelj i saradnik u Gospodu, 8. kojega poslah k vama za to isto, da sazna kako ste vi, i da uteši srca vaša, 9. s Onisimom, vernim i ljubljenim bratom, koji je od vas. Oni će vam kazati sve kako je ovde.
Jevanđelje po Luki, začalo 48. (9,49-56)
49. A Jovan odgovarajući reče: „Nastavniče, videsmo jednoga gde imenom tvojim izgoni demone, i zabranismo mu, jer ne ide s nama za tobom.” 50. I reče mu Isus: „Ne zabranjujte, jer nije protiv vas; a ko nije protiv vas, s vama je.” 51. I kada se navršavahu dani njegovog uzlaženja (na nebo), on čvrsto odluči da ide u Jerusalim. 52. I posla glasnike pred sobom; i oni otidoše i dođoše u selo samarjansko da pripreme za njega. 53. I ne primiše ga, zato što on iđaše u Jerusalim.
54. A kad videše učenici njegovi Jakov i Jovan, rekoše: "Gospode, hoćeš li da rečemo da oganj siđe s neba i da ih istrebi, kao i Ilija što učini? 55. A on okrenuvši se zapreti im i reče: "Ne znate kakvoga ste vi duha. 56. Jer Sin Čovečiji ne dođe da pogubi duše ljudske nego da spase." I otidoše u drugo selo.
Ruski jeromonah sa prelaza XIX i XX veka podseća da galama i povišen ton otvaraju vrata duhovnim iskušenjima, dok tišina i smirenje jačaju unutrašnju snagu i približavaju nas Božijoj milosti.
Podvižnik iz skita Svetog Andreja kaže kako 33 jedinstvena sastojka u miru moštiju Svetog Dimitrija i ikona Bogorodice Malevske potvrđuju prisustvo Duha Svetoga i vekovima čudesno isceljuju vernike.
Veliki duhovnik 20. veka upozorava da osuda sputava dušu, dok sažaljenje vraća život – poruka koja pogađa svakog čoveka.
Pouke omiljenog patrijarha srpskog nisu bile uputstva, već životni primer – tiha istina koja nas i danas podseća da vera ne živi u propovedi, već u svakodnevnom hodu i ličnom svedočanstvu.
Shi-iguman manastira Sanaksar učio je da najdublji mir dolazi onda kada se čovek probudi sa molitvom na usnama.
Svetitelj i pisac iz 19. veka uči nas da bol koji nanosimo drugima ne ostaje samo kod njih, već se vraća u našu dušu – i da samo pažljivo življenje donosi istinski mir.
Ajeti iz sure Al Jāthiyah 45:2-6 pozivaju vernike da kroz smenu dana i noći, životinje, kišu i vetrove prepoznaju očigledne dokaze Božje prisutnosti i mudrosti, nudeći put ka dubljem razumevanju.
Dugogodišnji čuvar kivota Svetog Vasilija Ostroškog govorio je bez zadrške o gordosti - o grehu koji čoveka sprečava da se spusti do istine o sebi i da u pokajanju pronađe mir duše.
U Sabornom hramu Svete Trojice služena je svečana liturgija, prikazan film o istoriji Eparhije, predstavljeno kapitalno izdanje „Šematizam“, a ceo grad disao je u znaku molitve i zahvalnosti.
Bogosluženje u čast Svetog Huberta, zaštitnika lovaca, u Letoniji pretvorilo se u globalnu raspravu o granici između vere i običaja, nakon što su se na društvenim mrežama pojavile slike jelena okruženog cvećem u crkvi.
Dolazak zamenika državnog sekretara SAD Mihaila Rigasa na sveto tlo Atosa tumači se kao poruka da se dijalog Istoka i Zapada sve češće vodi i kroz tišinu manastira.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Dok svet juri za uspehom, ruski svetitelj podseća da se prava borba vodi u tišini duše — tamo gde se rađa trpljenje, praštanje i nada u vaskrsenje.
Reči svetogorskog starca nas podsećaju da prava molitva i ljubav prema bližnjem počinju oslobađanjem srca od osuđivanja jer samo tada u nama može zasijati toplina Božje prisutnosti.
Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
Veliki duhovnik sa Svete gore iz 20. veka nas podseća da svaka tuga nosi svoju svrhu; kroz molitvu i predanje, pravoslavlje pretvara teške trenutke u put ka istinskoj slobodi i miru.
Bogosluženje u čast Svetog Huberta, zaštitnika lovaca, u Letoniji pretvorilo se u globalnu raspravu o granici između vere i običaja, nakon što su se na društvenim mrežama pojavile slike jelena okruženog cvećem u crkvi.
Dolazak zamenika državnog sekretara SAD Mihaila Rigasa na sveto tlo Atosa tumači se kao poruka da se dijalog Istoka i Zapada sve češće vodi i kroz tišinu manastira.
U pravoslavnom pogledu, domaćinstvo nije samo mesto fizičkog boravka, već hram u kojem se oblikuje duhovni život cele porodice u čemu žena ima ogromnu ulogu.
Nije bitno samo kako se majka u trudnoći hrani, vrlo je važno i kako se oseća jer ona svoja osećanja prenosi fetusu, tvrdio je profesor Jerotić.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Na praznik Svetog Prohora Pčinjskog vernici su se sabrali na svetoj liturgiji koju je služio episkop šabački Jerotej.
Jednostavna, hranljiva i blaga, ova supa iz manastira Rukumija spaja zdravlje, smirenje i molitveni duh. Monahinja Atanasija otkriva kako i najskromniji sastojci mogu postati izvor unutrašnjeg mira i snage.
U besedi za 22. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da lepota Crkve i verne duše ne dolazi spolja, već iz mesta gde Hristos prebiva — iz unutrašnje svetlosti koja ne prolazi i koja dušu čini carevim detetom.
