Formalnosti i spoljašnje prakse mogu dati okvir, ali samo iskrena veza sa Bogom i moralna doslednost čine veru potpunom i stvarno živom.
U modernom životu mnogi vernici zapadaju u zamku površnog religioznog ponašanja. Liturgijska pravila, crkveni običaji i spoljašnje prakse često ostaju jedini pokazatelji vere, dok unutrašnji život i moralna doslednost bivaju zapostavljeni. Problem nije u samoj tradiciji, već u tome što ona postaje mehanička rutina, bez istinske povezanosti sa Bogom i sopstvenim duhom. Rešenje ovom izazovu nudi jedna misaona i snažna pouka blaženopočivšeg patrijarha Pavla:
- Razume se da su još i Adam i Eva zgrešili što su pomislili da mogu na lak način da budu kao Bog. Hristos od nas traži: "Budite savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski". Ali za to treba truda, uzrastanja u svemu dobru, a ne - pojedeš voćku i mehanički postaneš kao Bog. Dakle, naš odnos prema Bogu je u većini mehanički, a trebalo bi da naš odnos prema Bogu, prema našoj veri bude i moralan. Ovo spoljašnje, mehaničko, treba da bude samo projekcija onog unutrašnjeg, ali je de facto kod većine naših vernika prisutna samo formalnost. To vam je kao jedan ram koji je ostao bez slike. Svakako da ram ima svoj smisao, da daje slici čvrstinu i stabilnost, ali ipak je najvažnija slika. Imati ram, a sliku izgubiti ili je izdati, to je u svakom slučaju nesreća.
Patrijarh Pavle nas je podsećao da vera nije pitanje površnog pridržavanja pravila, već svakodnevnog truda da unutrašnji život postane odraz božanskog. Formalnosti su važne koliko i okvir slike, ali sama forma bez duhovne suštine ostaje prazna.
Pravoslavlje, kroz ovu pouku, uči vernike da traže ravnotežu između spoljašnjeg obeležja i unutrašnjeg preobražaja. Samo kroz iskreni unutrašnji rad i moralnu doslednost vera postaje živa, autentična i trajna, a spoljna praksa dobija pravi smisao i snagu.
Druga poslanica Svetog apostola Pavla Timoteju, začalo 296 (3,10-15)
10. A ti si sledovao mojoj nauci, življenju, nastrojenju, veri, dugotrpljenju, ljubavi, istrajnosti,11. gonjenjima, stradanjima koja mi se dogodiše u Antiohiji, u Ikoniji, u Listri. Kakva gonjenja pretrpeh i od svih izbavi me Gospod!12. A i svi koji hoće da žive pobožno u Hristu Isusu biće gonjeni.13. A zli ljudi i opsenari napredovaće od zla na gore, varajući i varajući se.14. No ti stoj u tome što si naučio i što si se uverio, znajući od koga si se naučio,15. i što iz detinjstva znaš sveštene spise koji te mogu umudriti za spasenje kroz veru u Hrista Isusa.
Jevanđelje po Luki, začalo 89. (18,10-14)
10. Dva čoveka uđoše u hram da se mole Bogu, jedan farisej a drugi carinik.11. Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: „Bože, hvala ti što nisam kao ostali ljudi: grabljivci, nepravednici, preljubnici ili kao ovaj carinik.12. Postim dvaput u sedmici; dajem desetak od svega što steknem.”13. A carinik izdaleka stajaše, i ne htede ni očiju uzdignuti nebu, nego se bijaše u prsa svoja govoreći: „Bože, milostiv budi meni grešnome!”14. Kažem vam, ovaj otide opravdan domu svome, a ne onaj. Jer svaki koji sebe uzvisuje poniziće se, a koji sebe ponizuje uzvisiće se.
Učenik i duhovno čedo Svetog Siluana Atonskog objasnio je da patnja nije kazna, već oganj koji čisti, oblikuje i vodi ka istinskoj unutrašnjoj snazi.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav.
Dok jurimo prečice, planove i "sigurne kombinacije", zaboravljamo ono što ne može da se zameni nijednim trikom: rumunski podvižnik objašnjava zašto se pred Bogom ne pregovara - i kako se stvarno prolazi kroz nevolje.
Svetac je u jednoj svojoj kratkoj pouci objasnio zašto nije svaki savet vredan poverenja i kako promišljeno biranje društva i reči može postati temelj unutrašnjeg mira.
Odluka opštine Lučani obradovala je meštane koji nisu zaboravili arhipastira koji je pomagao svoj kraj, gradio crkveni život u rasejanju i ostavio dubok trag među Srbima s obe strane okeana.
Zli ljudi najčešće ne podnose ono što ih razobličava.
Jednostavno jelo od krompira, luka i pirinča, obogaćeno kobasicom, koje se sprema bez mnogo muke, a donosi pun domaći ukus i miris nedeljnog ručka kakav se nekada podrazumevao.
Dešava se, priča otac Dimitrije, da Bog prima dete sebi, jer želi da izbavi njega i njegove bližnje od nekog težeg krsta.
Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U kratkim poukama blaženopočivšeg patrijarha srpskog sabrana je cela jevanđelska mera života, koja jasno razdvaja istinsko svedočenje od praznog izgovaranja i podseća šta će na kraju zaista biti važno.
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
Mitropolit limasolski objašnjava kako se kroz veru i molitvu možemo suočiti sa strahom, pobediti unutrašnji kukavičluk i pronaći mir jači od smrti.
Svakodnevni nemir i neispunjene želje često nas zbunjuju, ali pouka blaženopočivšeg patrijarha govori kako čekanje može biti put ka većim blagoslovima.
Odluka opštine Lučani obradovala je meštane koji nisu zaboravili arhipastira koji je pomagao svoj kraj, gradio crkveni život u rasejanju i ostavio dubok trag među Srbima s obe strane okeana.
Zli ljudi najčešće ne podnose ono što ih razobličava.
Dešava se, priča otac Dimitrije, da Bog prima dete sebi, jer želi da izbavi njega i njegove bližnje od nekog težeg krsta.
Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Januarija i druge s njim po starom i Svetu mučenicu Pelagiju Tarsijsku po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blaženog Julijana, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Nadbiskup Paolo Peci povlači se sa čela Moskovske nadbiskupije, dok upravljanje privremeno preuzima pomoćni biskup Nikolaj Dubinin.
Jedna pouka Svetog Nikodima Agiorita otkriva kako preobilje informacija može postati prepreka jasnom viđenju stvarnosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
