Dok jurimo prečice, planove i "sigurne kombinacije", zaboravljamo ono što ne može da se zameni nijednim trikom: rumunski podvižnik objašnjava zašto se pred Bogom ne pregovara - i kako se stvarno prolazi kroz nevolje.
Utišali su se zvonici u ljudima, a pojačala se buka u glavama. Retko ko danas zastane pre nego što zatraži, retko ko klekne pre nego što izračuna. Tražimo brza rešenja, kratke puteve, prečice koje ne ostavljaju trag. A onda se čudimo što se teret ne smanjuje i što se nevolje ne povlače pred našim planovima. U takvom rascepu između želje i stvarnosti, jedna rečenica starca Justina Parvua stoji kao kamen-međaš - ne da nas ukori, nego da nas vrati na početak.
- S Bogom se ne može cenjkati! Ko ne preklanja svoja kolena na molitvi, neće imati nikakvog uspeha. Ako se budemo usrdno molili, ako se potrudimo u molitvi, Bog će učiniti tako da za nas sve bude moguće. To treba da činimo svi: da se molimo Bogu kako bi nam pomogao da izdržimo sve nevolje i nesreće koje se budu obrušavale na nas. Ako želimo da izbegnemo nevolju, naš jedini put je da se naučimo strpljenju i neprestanoj molitvi. Svi ćemo steći Boga i one koji u večnosti žive u Duhu i u Istini. Reč koja treba da se čuje u Crkvi je sledeća: vratimo se učenju podvižnika-hristonosaca, vratimo se svetim Ocima Crkve… I neka vas Bog blagoslovi i neka obasja vaš put - govorio je rumunski podvižnik starac Justin Parvu.
U ovoj pouci nema utešne magle niti obećanja bez cene. Ima tačnih dijagnoza i jednostavne terapije: kolena koja se savijaju, jezik koji uči da ćuti pred Bogom, srce koje pristaje na strpljenje. Pravoslavlje ne nudi trikove, nego put; ne podstiče nagodbe, nego poverenje. Ko to razume, shvatiće da se pobede ne mere brzinom, već vernošću — i da se nevolje ne izbegavaju pregovorima, već se prelaze molitvom. Tu, gde se čovek odrekne trgovine i izabere odnos, počinje stvarna sloboda i tiha, ali postojana radost koja ne zavisi od okolnosti.
Prva aaborna poslanica Svetog apostola Petra, začalo 62 (4,12-19; 5,1-5)
12. Ljubljeni, ne čudite se ognju koji vam biva radi kušanja vašeg, kao da vam se nešto neobično događa,13. nego se radujte što učestvujete u stradanjima Hristovim, da biste se i u otkrivenju slave njegove radovali i veselili.14. Ako vas ruže za Ime Hristovo, blaženi ste, jer Duh Božiji, Duh slave i sile počiva na vama; oni, dakle, hule na njega, a vi ga proslavljate.
15. Samo da niko od vas ne postrada kao ubica ili lopov ili zločinac, ili kao onaj koji se meša u tuđe poslove.16. No ako li kao hrišćanin, neka se ne stidi, već neka slavi Boga zbog tog udela.17. Jer je vreme da počne sud od doma Božijeg; ako li prvo počne od nas, kakav li će tek biti kraj onima što se protive jevanđelju Božijem?18. I ako se pravednik jedva spasava, bezbožnik i grešnik gde će se javiti?19. Zato i oni koji stradaju po volji Božijoj, neka njemu kao vernome Sazdatelju, povere duše svoje u dobročinstvu.
1. Prezvitere koji su među vama molim, ja koji sam saprezviter i svedok Hristovih stradanja, i zajedničar u slavi koja će se otkriti:2. „Čuvajte stado Božije, koje vam je povereno, i nadgledajte ga, ne prinudno, nego dobrovoljno, i po Bogu, ne zbog nečasnog dobitka, nego od srca;3. Niti kao da gospodarite nasedstvom Božijim; nego budite ugled stadu;4. I kad se javi Arhipastir, primićete venac slave koji ne vene.5. Tako i vi mlađi pokoravajte se starešinama, a svi, pokoravajući se jedni drugima, prigrlite smirenoumlje, jer se Bog gordima protivi a smirenima daje blagodat.”
Jevanđelje po Marku, začalo 57. (12,38-44)
38. I govoraše im u nauci svojoj: „Čuvajte se književnika koji vole da idu u dugačkim haljinama, i da ih pozdravljaju na ulicama,39. i žele prva mesta po sinagogama, i začelja na gozbama.40. Ovi što jedu kuće udovičke, i lažno se mole dugo, biće još većma osuđeni.”41. I sede Isus prema hramovnoj blagajni i gledaše kako narod meće novce u nju. I mnogi bogati metahu mnogo.
42. I došavši jedna siromašna udovica metnu dve lepte, koje čine jedan kodrant.43. I dozvavši učenike svoje reče im: „Zaista vam kažem: 'Ova siromašna udovica metnu više od svih koji meću u hramovnu blagajnu.44. Jer svi metnuše od suviška svog; a ona od sirotinje svoje metnu sve što imaše, svu imovinu svoju.'"
U kratkoj, ali nemilosrdno preciznoj pouci, veliki duhovnik pokazuje kako čovek, bežeći od blagodarnosti, sam sebi zatvara vrata smisla – i zašto se Bogu najčešće vraćamo tek kada nas život pritisne do kraja.
Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.
U kratkoj poruci prvog srpskog arhiepiskopa krije se odgovor na nemir, svađe i sitne pobede koje nas troše - pouka koja ne traži da budemo jači od drugih, već da pobedimo sebe.
Svetogorski asketa objašnjava kako upornost u izgovaranju Hristovog imena u srcu i usnama može nadvladati i satanu i približiti nas veri, čak i kada ne razumemo svaku reč koju izgovaramo.
U besedi za četvrtak sedmice mitara i fariseja Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se iza spoljne moći često krije unutrašnja praznina, a iza spoljne nemoći snaga koja ne zavisi ni od okolnosti ni od položaja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Časne verige Svetog apostola Petra po starom kalendaru i Prenos moštiju Svetog Ignjatija Bogonosca po novom kalendaru. Katolici proslavljaju spomendan Svetog Valerija, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Dok jurimo prečice, planove i "sigurne kombinacije", zaboravljamo ono što ne može da se zameni nijednim trikom: rumunski podvižnik objašnjava zašto se pred Bogom ne pregovara - i kako se stvarno prolazi kroz nevolje.
Patrijarh jerusalimski, Sveti Juvenal, dao je te verige na dar carici Evdoksiji, prognanoj ženi cara Teodosija Mlađeg.
U otvorenom intervjuu patrijarh carigradski osudio, kako kaže, lažne optužbe i propagandu, optužio protivnike da uništavaju jedinstvo Pravoslavlja i stvorili "hibrid pod kontrolom Rusije".
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Starinski recept, korak-po-korak, za elegantno dekorisane rolate koji spajaju tradiciju i savremeni ukus, idealni za svaku krsnu slavu.
Veliki rumunski duhovnik otkriva kako samo iskrena molitva u srcu čuva veru, snagu i jasnoću uma u vremenu duhovne zbrke.
Jedan jednostavan trenutak i obična reč mogu pokazati da duge molitve same po sebi nisu dovoljne, pa čak mogu čoveka odvesti u sagrešenje.
U jednoj od svojih pouka veliki duhovnik 20. veka objasnio je kako anđeli čuvari vode dušu ka spasenju i kako njihova ljubav ostaje skrivena, ali moćna.
Pouka velikog podvižnika iz manastira Optinska Pustinja pokazuje kako svadljivost ne samo da narušava odnose s drugima, već i uništava mir i snagu u samom srcu čoveka.
U besedi za četvrtak sedmice mitara i fariseja Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se iza spoljne moći često krije unutrašnja praznina, a iza spoljne nemoći snaga koja ne zavisi ni od okolnosti ni od položaja.
U otvorenom intervjuu patrijarh carigradski osudio, kako kaže, lažne optužbe i propagandu, optužio protivnike da uništavaju jedinstvo Pravoslavlja i stvorili "hibrid pod kontrolom Rusije".
Život u skladu sa Bogom, prema učenju Svetih otaca, ne oslobađa čoveka od teškoća.
I najverniji hrišćani ponekad se nađu pred dilemom: gde prestaje poverenje, a gde počinje lična odgovornost, a veliki svetitelji pravoslavlja nude trezven, dubok i iznenađujuće savremen odgovor o odnosu prema svešteniku.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Od prvih zajednica iz vremena Habzburške monarhije do današnjih hramova i desetina hiljada vernika - priča o usponu Pravoslavne crkve u zemlji u kojoj skoro svaka porodica iz Srbije ima nekoga svog.
U pravoslavlju se naglašava da Bog ne stvara zlo niti uživa u ljudskoj patnji, ali dopušta iskušenja radi duhovne koristi.
Fil od vanile, orasi i šerbet čine desert koji se ne razlikuje od mrsnog, a recept monahinje Atanasije Rašić iz Manastira Rukumija već godinama kruži među domaćicama.
