U kratkoj poruci prvog srpskog arhiepiskopa krije se odgovor na nemir, svađe i sitne pobede koje nas troše - pouka koja ne traži da budemo jači od drugih, već da pobedimo sebe.
Savindan Srbima svake godine dođe kao ogledalo: u njemu se ne vidi samo lik prvog arhiepiskopa, već i naša sopstvena, često zamorna svakodnevica. Mnogo je nemira, previše lakih uvreda, premalo spremnosti da se čovek povuče korak unazad. Kao da smo zaboravili jednostavnu veštinu življenja jednih sa drugima. A Sveti Sava je, još pre osam vekova, znao tačno koje osobine Srbima nedostaju da bi živeli u miru, ljubavi i radosti — i ostavio nam je to u amanet, u jednoj kratkoj, ali teškoj kao zlatnik pouci.
„Volimo da vi svagda imate mir i ljubav jedan prema drugome, i umesto gneva naučite se: ‘Blagoslovi i oprosti, brate’”, kazao je Sveti Sava u jednoj od svega nekoliko pouka koje imaju sačuvan pisani trag. Iza njega nije ostalo mnogo zabeleženih i sačuvanih pouka, ali one koje su ostale — kratke su, jasne i zlata su vredne.
U toj jednoj rečenici stalo je čitavo jedno duhovno vaspitanje. Nema u njoj ni visoke retorike ni zamršenih misli, ali ima nečega mnogo težeg: zahteva da čovek pobedi sebe. Sveti Sava ne traži da budemo u pravu, nego da budemo blagi. Ne uči nas kako da odgovorimo, već kako da se uzdržimo i kako da kažemo „blagoslovi” i „oprosti”. Ne „izvini”, nego - „oprosti”.
Umesto da gnev uzmemo kao opravdanje, on ga zamenjuje blagoslovom; umesto da uvredu vraćamo uvredom, nudi oproštaj kao jedini izlaz koji ne ostavlja rane. To nije slabost, već najviši oblik unutrašnje snage - onaj koji ne mora da dokazuje sebe drugima.
Danas, kada slavimo praznik posvećen upravo njemu, ta rečenica zvuči kao tiho, ali uporno kucanje na vrata naše savesti. Ne nudi spektakl, ne obećava brza rešenja. Nudi put - uzak, ali prohodan. Ako bismo ga makar malo češće birali, možda bi među nama bilo manje buke, a više smisla. I možda bi se pokazalo da je amanet Svetog Save još uvek živ: ne kao citat na papiru, već kao navika srca.
Priče Solomonove (10,6-7; 3,13-16; 8,6; 8,34-35; 4,12-14; 17, 5-9; 1,23; 15,4)
6. Blagoslovi su nad glavom pravedniku, a usta bezbožnička pokriva nasilje. 7. Spomen pravednikov ostaje blagosloven, a ime bezbožničko truhne.
13. Blago čoveku koji nađe mudrost, i čoveku koji dobije razum. 14. Jer je bolje njom trgovati nego trgovati srebrom, i dobitak na njoj bolji je od zlata. 15. Skuplja je od dragoga kamenja, i što je god najmilijih stvari tvojih ne mogu se izjednačiti s njom. 16. Dug život u desnici joj je, a u levici bogatstvo i slava.
6. Slušajte, jer ću govoriti velike stvari, i usne moje otvorajući se kazivaće što je pravo.
34. Blago čoveku koji me sluša stražeći na vratima mojim svaki dan i čuvajući pragove vrata mojih. 35. Jer ko mene nalazi, nalazi život i dobija ljubav od Gospoda.
12. Kad ushodiš, neće se stezati koraci tvoji, i ako potrčiš nećeš se spotaknuti. 13. Drži se nastave i ne puštaj, čuvaj je, jer ti je život. 14. Ne idi na stazu bezbožničku i putem nevaljalih ljudi ne stupaj.
5. Ko se ruga siromahu, sramoti stvoritelja njegova; ko se raduje nesreći, neće ostati bez kara. 6. Venac su starcima unuci, a slava sinovima oci njihovi. 7. Ne priliči bezumnom visoka beseda, a kamoli knezu lažljiva beseda. 8. Poklon je dragi kamen onome koji ga prima, kuda se god okrene napreduje. 9. Ko pokriva prestup, traži ljubav; a ko ponavlja stvar, rastavlja glavne prijatelje.
23. Obratite se na karanje moje; evo, izasuću vam duh svoj, kazaću vam reči svoje.
4. Zdrav je jezik drvo životno, a opačina s njega kršenje od vetra.
Priče Solomonove (10,31-32; 11,2; 10,2; 11,7; 19; 13,2; 9; 15,2; 14,33; 22,12)
31. Usta pravednikova iznose mudrost, a jezik opaki istrebiće se. 32. Usne pravednikove znaju što je milo, a bezbožnička su usta opačina.
2. Kad dođe oholost, dođe i sramota; a u smernih je mudrost.
2. Ne pomaže nepravedno blago, nego pravda izbavlja od smrti.
7. Kad umire bezbožnik, propada nadanje, i najjače uzdanje propada.
19. Ko se drži pravde, na život mu je; a ko ide za zlom, na smrt mu je.
2. Od ploda usta svojih svaki će jesti dobro, a duša nevaljalih ljudi nasilje.
9. Videlo pravedničko svetli se, a žižak bezbožnički ugasiće se.
2. Jezik mudrih ljudi ukrašava znanje, a usta bezumneh prosipaju bezumlje.
33. Mudrost počiva u srcu razumnog čoveka, a što je u bezumnima poznaje se.
12. Oči Gospodnje čuvaju znanje, a poslove bezakonikove obara.
Jevanđelje po Mateju, začalo 11 (5,14-19)
14. Vi ste svetlost svetu; ne može se grad sakriti kad na gori stoji. 15. Niti se užiže svetiljka i meće pod sud nego na svećnjak, te svetli svima koji su u kući. 16. Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašega koji je na nebesima. 17. Ne mislite da sam došao da ukinem Zakon ili Proroke; nisam došao da ukinem nego da ispunim. 18. Jer zaista vam kažem: Dok ne prođe nebo i zemlja, neće nestati ni najmanjega slovca ili jedne crte iz Zakona dok se sve ne zbude. 19. Ako, dakle, ko ukine jednu od ovih najmanjih zapovesti i nauči tako ljude, nazvaće se najmanji u Carstvu nebeskome; a ko izvrši i nauči, taj će se veliki nazvati u Carstvu nebeskome.
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 318 (7,26-28; 8,1-2)
26. Jer takav nam Prvosveštenik trebaše: svet, nezlobiv, čist, odvojen od grešnika i viši od nebesa; 27. koji nema potrebe, kao oni prvosveštenici, da svaki dan prinosi žrtve, najpre za svoje grehe, a potom i za narodne, jer On ovo učini jednom zauvek prinevši samoga sebe. 28. Jer Zakon postavlja za prvosveštenike ljude koji imaju slabosti, a reč zakletve posle Zakona, postavlja Sina vavek savršenoga.
1. A od ovoga što govorismo glavno je: Mi imamo takvoga Prvosveštenika, koji sede s desne strane prestola Veličanstva na nebesima, 2. sveštenoslužitelj Svetinje i istinske Skinije, koju postavi Gospod, a ne čovek.
Jevanđelje po Jovanu, začalo 36 (10,9-16)
9. Ja sam vrata; ako ko uđe kroz mene spašće se, i ući će i izaći će, i pašu će naći. 10. Lopov ne dolazi za drugo nego da ukrade i zakolje i upropasti. Ja dođoh da život imaju i da ga imaju u izobilju. 11. Ja sam pastir dobri. Pastir dobri život svoj polaže za ovce. 12. A najamnik, koji nije pastir, kome ovce nisu svoje, vidi vuka gde dolazi, i ostavlja ovce, i beži; i vuk razgrabi ovce i raspudi ih. 13. A najamnik beži, jer je najamnik i ne mari za ovce. 14. Ja sam pastir dobri i poznajem svoje, i moje mene poznaju. 15. Kao što Otac poznaje mene i ja Oca; i život svoj polažem za ovce. 16. I druge ovce imam koje nisu iz ovoga tora, i te mi valja privesti, i čuće glas moj, i biće jedno stado i jedan pastir.
Jevanđelje Jovanu, začalo 65 (20,19-31)
19. A kad bi uveče onoga prvoga dana sedmice, i dok su vrata bila zatvorena, gde se bejahu učenici njegovi sakupili zbog straha od Judejaca, dođe Isus, i stade na sredinu i reče im: „Mir vam!" 20. I ovo rekavši, pokaza im ruke i rebra svoja. Tada se učenici obradovaše videvši Gospoda. 21. A Isus im reče opet: „Mir vam! Kao što je Otac poslao mene, i ja šaljem vas."
22. I ovo rekavši, dunu i reče im: „Primite Duh Sveti! 23. Kojima oprostite grehe, opraštaju im se; i kojima zadržite, zadržani su." 24. A Toma, zvani Blizanac, jedan od Dvanaestorice, ne beše sa njima kada dođe Isus. 25. A drugi mu učenici govorahu: „Videli smo Gospoda." A on im reče: „Ako ne vidim na rukama njegovim rane od klinova, i ne metnem prst svoj u rane od klinova, i ne metnem ruku svoju u rebra njegova, neću verovati." 26. I posle osam dana opet bejahu unutra učenici njegovi i Toma s njima. Dođe Isus kad bejahu vrata zatvorena, i stade na sredinu i reče: „Mir vam!"
27. Zatim reče Tomi: „Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi neveran nego veran." 28. I odgovori Toma i reče mu: „Gospod moj i Bog moj!" 29. Reče mu Isus: „Zato što si me video, poverovao si; blaženi koji ne videše a verovaše." 30. A i mnoga druga znamenja učini Isus pred učenicima svojim, koja nisu zapisana u knjizi ovoj. 31. A ova su zapisana da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Božiji, i da verujući imate život u ime njegovo.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Timoteju, začalo 280 (1,15-17)
15. Istinita je reč i svakoga primanja dostojna da Hristos Isus dođe u svet da spase grešnike od kojih sam prvi ja. 16. Ali zbog toga bih pomilovan da bi Isus Hristos pokazao na meni prvome sve dugotrpljenje, za primer onima koji će verovati u njega za život večni. 17. A Caru vekova, neprolaznome, nevidljivome, jedinome premudrome Bogu, čast i slava u vekove vekova. Amin.
Jevanđelje po Luki, začalo 93 (18,35-43)
35. A kada se približavaše Jerihonu, slepac neki seđaše kraj puta proseći. 36. Pa kada ču kako narod prolazi, raspitivaše: „Šta je to?” 37. I kazaše mu da Isus Nazarećanin prolazi. 38. I povika govoreći: „Isuse, sine Davidov, pomiluj me!” 39. A oni što iđahu napred korahu ga da ućuti, a on još jače vikaše: „Sine Davidov, pomiluj me!” 40. A Isus stade i zapovedi da mu ga dovedu; a kad mu se približi, zapita ga 41. govoreći: „Šta hoćeš da ti učinim?” A on reče: „Gospode, da progledam.” 42. A Isus mu reče: „Progledaj! Vera tvoja spasla te je.” 43. I odmah progleda, i pođe za njim slaveći Boga. I sav narod koji vide dade hvalu Bogu.
Pouka Svetog Filareta Moskovskog koja otvara put ka unutrašnjem miru, ljubavi i duhovnoj snazi.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da i u trenucima najveće tuge, kada se čini da ništa ne može da spasi srce, vera i molitva otvaraju put i daju snagu koja nadilazi ljudske slabosti.
Reči ruskog svetitelja nude neočekivano jednostavan odgovor onima koje pritiskaju misli, nemir i osećaj da im je duša postala tesna.
Jedan jednostavan trenutak i obična reč mogu pokazati da duge molitve same po sebi nisu dovoljne, pa čak mogu čoveka odvesti u sagrešenje.
U kratkoj, ali nemilosrdno preciznoj pouci, veliki duhovnik pokazuje kako čovek, bežeći od blagodarnosti, sam sebi zatvara vrata smisla – i zašto se Bogu najčešće vraćamo tek kada nas život pritisne do kraja.
Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.
Običaj koji nema uporište u crkvenim knjigama, ali ima snagu da spoji porodicu oko stola - donosimo provereni recept za domaće perece čiji ukus pretvara kuću u mesto topline i zajedništva.
Marko Jevtić objašnjava kako bogoslužbeni poredak, a ne puka računica datuma, određuje kada svetitelj zaista dobija svoje mesto u kalendaru i zašto je u tom izboru suština važnija od forme.
U besedi za utorak sedmice mitara i fariseja otkriva se skriveno Carstvo Božje, gde prolazna moć ovih zemaljskih vladara ne znači ništa, a pravednici uživaju večnu slavu.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Savu po starom kalendaru i Prenos moštiju Svetog Jovana Zlatousta po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svete Anđele Meriči, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Na praznik prvog srpskog arhiepiskopa, vernici imaju priliku da kroz molitvu koju je napisao vladika Nikolaj Velimirović pronađu unutrašnji mir, snagu, zajedništvo i dobiju blagoslov.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ako želite da na slavsku trpezu donesete novo jelo koje spaja jednostavnost i bogat ukus, ova brza salata biće vaš najbolji saveznik – oduševiće i najzahtevnije goste.
Marko Jevtić objašnjava kako bogoslužbeni poredak, a ne puka računica datuma, određuje kada svetitelj zaista dobija svoje mesto u kalendaru i zašto je u tom izboru suština važnija od forme.
Na praznik prvog srpskog arhiepiskopa, vernici imaju priliku da kroz molitvu koju je napisao vladika Nikolaj Velimirović pronađu unutrašnji mir, snagu, zajedništvo i dobiju blagoslov.
Sava je izdejstvovao kod cara i patrijarha nezavisnost srpske crkve, i postao prvi arhiepiskop srpski.
Stjuardesa koja je preživela nemoguće pronašla je snagu u veri i ikoni Svetog Save, čineći Savindan danom svog spasitelja.
Marko Jevtić objašnjava kako bogoslužbeni poredak, a ne puka računica datuma, određuje kada svetitelj zaista dobija svoje mesto u kalendaru i zašto je u tom izboru suština važnija od forme.
U besedi za utorak sedmice mitara i fariseja otkriva se skriveno Carstvo Božje, gde prolazna moć ovih zemaljskih vladara ne znači ništa, a pravednici uživaju večnu slavu.
Na praznik prvog srpskog arhiepiskopa, vernici imaju priliku da kroz molitvu koju je napisao vladika Nikolaj Velimirović pronađu unutrašnji mir, snagu, zajedništvo i dobiju blagoslov.
Stjuardesa koja je preživela nemoguće pronašla je snagu u veri i ikoni Svetog Save, čineći Savindan danom svog spasitelja.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Stjuardesa koja je preživela nemoguće pronašla je snagu u veri i ikoni Svetog Save, čineći Savindan danom svog spasitelja.
Bračni par Tomas u Velsu kupio je staru crkvu iz 12. veka da u njoj napravi dom, a onda su radovi otvorili priču koju je vreme čuvalo vekovima i postavili pitanje: može li se živeti iznad tuđe večnosti?
Posle trijumfa u Beogradskoj areni i osvajanja titule prvaka Evrope, reprezentativci Srbije posetili su patrijarha srpskog Porfirija - u susretu koji nije bio o golovima, već o onome što pobeda nosi sa sobom i kada aplauzi utihnu.
