ČUDO BOŽJE NA 10.000 METARA IZNAD ZEMLJE – KAKO JE SVETI SAVA SPASAO VESNU VULOVIĆ: Nakon što je jedina preživela pad aviona, svaki naredni Savindan je slavila
Stjuardesa koja je preživela nemoguće pronašla je snagu u veri i ikoni Svetog Save, čineći Savindan danom svog spasitelja.
Postoje dani koji u nečijem životu ostanu zapisani ne brojevima, već tišinom koja sledi nakon njih. Za Vesnu Vulović, 27. januar nije bio običan datum u kalendaru. Bio je dan kada je slavila svog spasitelja – Svetog Savu. Svakog Savindana, iz zahvalnosti što je preživela tragediju koja je promenila njen život, obraćala se ikoni Svetog Save i u tišini zahvaljivala.
Tragedija se dogodila 26. januara 1972. godine, uoči Savindana, kada se JAT-ov avion na letu iz Stokholma ka Beogradu srušio iznad češkog sela Srpska Kamenica. U avionu je bilo 29 putnika i članova posade, a 27 ih je izgubilo život. Vesna Vulović bila je jedina koja je preživela pad sa visine od 10.000 metara – izuzetno retko i gotovo neverovatno preživljavanje koje ju je uvelo u Ginisovu knjigu rekorda.
Pícha Oldřich / ČTK / Profimedia
Vesna Vulović,1972. godine posle avionske nesreće
U nesreći je avion pretrpeo eksploziju bombe u prtljažniku, što je izazvalo pad letelice u nekontrolisanoj spirali. Vesna se u trenutku pada nalazila u prepolovljenom trupu aviona i preživela pad do zemlje. Pronađena je sa nogama na tlu, dok joj je gornji deo tela bio u ostacima aviona. Posledice su bile teške: fraktura lobanje, obe slomljene noge, tri slomljena pršljena i privremena paraliza od struka nadole. Prohodala je tek nakon više uzastopnih operacija.
Preživeti nemoguće
U svojim sećanjima, Vesna je često isticala težinu preživljavanja:
- Više se mnogo toga i ne sećam, ali ta slika poginulih putnika u avionu koji pada me proganja. Mnogo je lakše umreti. Teže mi je bilo da preživim nego onima koji su umrli - prenosi kurir.rs.
Radila je tek osam meseci kao stjuardesa, a na letu se sećala i doručka sa Ratkom Mihićem, kolegom koji je razgovarao o svojoj deci, „kao da je osećao da ih više neće videti“. Ta iskustva i sećanja na poginule putnike pratila su je tokom čitavog života, zajedno sa zahvalnošću i verom koja joj je davala snagu.
Savindan - dan zahvalnosti i spasa
Vesna Vulović nije se odvajala od ikone Svetog Save i svakog 27. januara slavila je Savindan kao dan svog spasitelja i nebeskog zaštitnika. Iako su godine prolazile, a nesreća i bol ostali u njenim sećanjima, njena posvećenost i zahvalnost prema Svetom Savi ostajala je nepromenjena
U kripti zavetnog hrama vernici, prosvetitelji i akademici okupili su se da poslušaju reči patrijarha Porfirija o neiscrpnoj mudrosti prvog srpskog arhiepiskopa, njegovom prosvetiteljstvu i značaju za savremeni život i vrednosti zajednice.
Govoreći o mitarstvima, veliki srpski svetitelj upozorava da čovek pred večnom istinom ne odgovara samo za dela koja su drugi videli, već i za reči, namere i skrivene izbore koje je nosio kroz život.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U poprazništvo Savindana, u Hramu Svetog Save patrijarh srpski Porfirije dočekao je očinskom rečju đake, pretvarajući svečanost u živi čas vere, istine i odgovornosti koji nadilazi praznični protokol.
Dok su zvona pozivala na prazničnu radost, nevidljiva ruka je pokušala da preseče vezu između Crkve i vernog naroda: organizovana akcija na mreži otvorila je pitanje ko bira upravo svetinje kao metu i zašto.
Govoreći o prvom arhiepiskopu srpskom kao mirotvorcu i duhovnom orijentiru, poglavar SPC podsetio je da se mir ne stvara dekretima, već u čoveku, i da se vera ne čuva u rečima, nego u životu.
Marko Jevtić objašnjava kako bogoslužbeni poredak, a ne puka računica datuma, određuje kada svetitelj zaista dobija svoje mesto u kalendaru i zašto je u tom izboru suština važnija od forme.
Govoreći o mitarstvima, veliki srpski svetitelj upozorava da čovek pred večnom istinom ne odgovara samo za dela koja su drugi videli, već i za reči, namere i skrivene izbore koje je nosio kroz život.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Sa grčkog ostrva Spetses stiže recept za skromno, a ukusno manastirsko jelo koje u jednostavnim sastojcima čuva duh molitve, mora i tišine Istočnog petka.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
