ČUDO BOŽJE NA 10.000 METARA IZNAD ZEMLJE – KAKO JE SVETI SAVA SPASAO VESNU VULOVIĆ: Nakon što je jedina preživela pad aviona, svaki naredni Savindan je slavila
Stjuardesa koja je preživela nemoguće pronašla je snagu u veri i ikoni Svetog Save, čineći Savindan danom svog spasitelja.
Postoje dani koji u nečijem životu ostanu zapisani ne brojevima, već tišinom koja sledi nakon njih. Za Vesnu Vulović, 27. januar nije bio običan datum u kalendaru. Bio je dan kada je slavila svog spasitelja – Svetog Savu. Svakog Savindana, iz zahvalnosti što je preživela tragediju koja je promenila njen život, obraćala se ikoni Svetog Save i u tišini zahvaljivala.
Tragedija se dogodila 26. januara 1972. godine, uoči Savindana, kada se JAT-ov avion na letu iz Stokholma ka Beogradu srušio iznad češkog sela Srpska Kamenica. U avionu je bilo 29 putnika i članova posade, a 27 ih je izgubilo život. Vesna Vulović bila je jedina koja je preživela pad sa visine od 10.000 metara – izuzetno retko i gotovo neverovatno preživljavanje koje ju je uvelo u Ginisovu knjigu rekorda.
Pícha Oldřich / ČTK / Profimedia
Vesna Vulović,1972. godine posle avionske nesreće
U nesreći je avion pretrpeo eksploziju bombe u prtljažniku, što je izazvalo pad letelice u nekontrolisanoj spirali. Vesna se u trenutku pada nalazila u prepolovljenom trupu aviona i preživela pad do zemlje. Pronađena je sa nogama na tlu, dok joj je gornji deo tela bio u ostacima aviona. Posledice su bile teške: fraktura lobanje, obe slomljene noge, tri slomljena pršljena i privremena paraliza od struka nadole. Prohodala je tek nakon više uzastopnih operacija.
Preživeti nemoguće
U svojim sećanjima, Vesna je često isticala težinu preživljavanja:
- Više se mnogo toga i ne sećam, ali ta slika poginulih putnika u avionu koji pada me proganja. Mnogo je lakše umreti. Teže mi je bilo da preživim nego onima koji su umrli - prenosi kurir.rs.
Radila je tek osam meseci kao stjuardesa, a na letu se sećala i doručka sa Ratkom Mihićem, kolegom koji je razgovarao o svojoj deci, „kao da je osećao da ih više neće videti“. Ta iskustva i sećanja na poginule putnike pratila su je tokom čitavog života, zajedno sa zahvalnošću i verom koja joj je davala snagu.
Savindan - dan zahvalnosti i spasa
Vesna Vulović nije se odvajala od ikone Svetog Save i svakog 27. januara slavila je Savindan kao dan svog spasitelja i nebeskog zaštitnika. Iako su godine prolazile, a nesreća i bol ostali u njenim sećanjima, njena posvećenost i zahvalnost prema Svetom Savi ostajala je nepromenjena
U kripti zavetnog hrama vernici, prosvetitelji i akademici okupili su se da poslušaju reči patrijarha Porfirija o neiscrpnoj mudrosti prvog srpskog arhiepiskopa, njegovom prosvetiteljstvu i značaju za savremeni život i vrednosti zajednice.
Od Oksforda i Atine do manastira Ćelije kod Valjeva, Blagoje Popović izabrao je život bez priznanja i komfora, ostavivši delo koje i danas snažno oblikuje pravoslavno mišljenje u Srbiji i izvan nje.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Justina Filosofa i Prepodobnog Justina Ćelijskog po novom i Svetog proroka Jeliseja po starom kalendaru. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Rufina, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U poprazništvo Savindana, u Hramu Svetog Save patrijarh srpski Porfirije dočekao je očinskom rečju đake, pretvarajući svečanost u živi čas vere, istine i odgovornosti koji nadilazi praznični protokol.
Dok su zvona pozivala na prazničnu radost, nevidljiva ruka je pokušala da preseče vezu između Crkve i vernog naroda: organizovana akcija na mreži otvorila je pitanje ko bira upravo svetinje kao metu i zašto.
Govoreći o prvom arhiepiskopu srpskom kao mirotvorcu i duhovnom orijentiru, poglavar SPC podsetio je da se mir ne stvara dekretima, već u čoveku, i da se vera ne čuva u rečima, nego u životu.
Marko Jevtić objašnjava kako bogoslužbeni poredak, a ne puka računica datuma, određuje kada svetitelj zaista dobija svoje mesto u kalendaru i zašto je u tom izboru suština važnija od forme.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Iako se razlikuju po obredima, istoriji i teološkim učenjima, hrišćanstvo, islam i judaizam dele vrednosti koje vekovima oblikuju živote miliona ljudi: mir, milosrđe, porodicu, praštanje i brigu za bližnjeg.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
