ČUDO BOŽJE NA 10.000 METARA IZNAD ZEMLJE – KAKO JE SVETI SAVA SPASAO VESNU VULOVIĆ: Nakon što je jedina preživela pad aviona, svaki naredni Savindan je slavila
Stjuardesa koja je preživela nemoguće pronašla je snagu u veri i ikoni Svetog Save, čineći Savindan danom svog spasitelja.
Postoje dani koji u nečijem životu ostanu zapisani ne brojevima, već tišinom koja sledi nakon njih. Za Vesnu Vulović, 27. januar nije bio običan datum u kalendaru. Bio je dan kada je slavila svog spasitelja – Svetog Savu. Svakog Savindana, iz zahvalnosti što je preživela tragediju koja je promenila njen život, obraćala se ikoni Svetog Save i u tišini zahvaljivala.
Tragedija se dogodila 26. januara 1972. godine, uoči Savindana, kada se JAT-ov avion na letu iz Stokholma ka Beogradu srušio iznad češkog sela Srpska Kamenica. U avionu je bilo 29 putnika i članova posade, a 27 ih je izgubilo život. Vesna Vulović bila je jedina koja je preživela pad sa visine od 10.000 metara – izuzetno retko i gotovo neverovatno preživljavanje koje ju je uvelo u Ginisovu knjigu rekorda.
Pícha Oldřich / ČTK / Profimedia
Vesna Vulović,1972. godine posle avionske nesreće
U nesreći je avion pretrpeo eksploziju bombe u prtljažniku, što je izazvalo pad letelice u nekontrolisanoj spirali. Vesna se u trenutku pada nalazila u prepolovljenom trupu aviona i preživela pad do zemlje. Pronađena je sa nogama na tlu, dok joj je gornji deo tela bio u ostacima aviona. Posledice su bile teške: fraktura lobanje, obe slomljene noge, tri slomljena pršljena i privremena paraliza od struka nadole. Prohodala je tek nakon više uzastopnih operacija.
Preživeti nemoguće
U svojim sećanjima, Vesna je često isticala težinu preživljavanja:
- Više se mnogo toga i ne sećam, ali ta slika poginulih putnika u avionu koji pada me proganja. Mnogo je lakše umreti. Teže mi je bilo da preživim nego onima koji su umrli - prenosi kurir.rs.
Radila je tek osam meseci kao stjuardesa, a na letu se sećala i doručka sa Ratkom Mihićem, kolegom koji je razgovarao o svojoj deci, „kao da je osećao da ih više neće videti“. Ta iskustva i sećanja na poginule putnike pratila su je tokom čitavog života, zajedno sa zahvalnošću i verom koja joj je davala snagu.
Savindan - dan zahvalnosti i spasa
Vesna Vulović nije se odvajala od ikone Svetog Save i svakog 27. januara slavila je Savindan kao dan svog spasitelja i nebeskog zaštitnika. Iako su godine prolazile, a nesreća i bol ostali u njenim sećanjima, njena posvećenost i zahvalnost prema Svetom Savi ostajala je nepromenjena
U kripti zavetnog hrama vernici, prosvetitelji i akademici okupili su se da poslušaju reči patrijarha Porfirija o neiscrpnoj mudrosti prvog srpskog arhiepiskopa, njegovom prosvetiteljstvu i značaju za savremeni život i vrednosti zajednice.
Premijer Izraela je novinarima rekao da se izraelski narod nada da će dosegnuti carstvo i dočekati dolazak Mesije, ali da država mora izdržati pretnje i sukobe kako bi sačuvala sopstveni opstanak.
Među parohijanima u Augsburgu najveći bol izazvalo je skrnavljenje svetog prostora, dok je parohija pozvala zajednicu da na ovaj događaj odgovori molitvom i razboritošću.
Treće nedelje posta u pravoslavnim hramovima iznosi se Krst Hristov na poklonjenje i kao poziv verniku da zastane, preispita svoj život, obnovi veru i pronađe snagu da nastavi duhovnu borbu do Vaskrsa.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U poprazništvo Savindana, u Hramu Svetog Save patrijarh srpski Porfirije dočekao je očinskom rečju đake, pretvarajući svečanost u živi čas vere, istine i odgovornosti koji nadilazi praznični protokol.
Dok su zvona pozivala na prazničnu radost, nevidljiva ruka je pokušala da preseče vezu između Crkve i vernog naroda: organizovana akcija na mreži otvorila je pitanje ko bira upravo svetinje kao metu i zašto.
Govoreći o prvom arhiepiskopu srpskom kao mirotvorcu i duhovnom orijentiru, poglavar SPC podsetio je da se mir ne stvara dekretima, već u čoveku, i da se vera ne čuva u rečima, nego u životu.
Marko Jevtić objašnjava kako bogoslužbeni poredak, a ne puka računica datuma, određuje kada svetitelj zaista dobija svoje mesto u kalendaru i zašto je u tom izboru suština važnija od forme.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
