ČUDO BOŽJE NA 10.000 METARA IZNAD ZEMLJE – KAKO JE SVETI SAVA SPASAO VESNU VULOVIĆ: Nakon što je jedina preživela pad aviona, svaki naredni Savindan je slavila
Stjuardesa koja je preživela nemoguće pronašla je snagu u veri i ikoni Svetog Save, čineći Savindan danom svog spasitelja.
Postoje dani koji u nečijem životu ostanu zapisani ne brojevima, već tišinom koja sledi nakon njih. Za Vesnu Vulović, 27. januar nije bio običan datum u kalendaru. Bio je dan kada je slavila svog spasitelja – Svetog Savu. Svakog Savindana, iz zahvalnosti što je preživela tragediju koja je promenila njen život, obraćala se ikoni Svetog Save i u tišini zahvaljivala.
Tragedija se dogodila 26. januara 1972. godine, uoči Savindana, kada se JAT-ov avion na letu iz Stokholma ka Beogradu srušio iznad češkog sela Srpska Kamenica. U avionu je bilo 29 putnika i članova posade, a 27 ih je izgubilo život. Vesna Vulović bila je jedina koja je preživela pad sa visine od 10.000 metara – izuzetno retko i gotovo neverovatno preživljavanje koje ju je uvelo u Ginisovu knjigu rekorda.
Pícha Oldřich / ČTK / Profimedia
Vesna Vulović,1972. godine posle avionske nesreće
U nesreći je avion pretrpeo eksploziju bombe u prtljažniku, što je izazvalo pad letelice u nekontrolisanoj spirali. Vesna se u trenutku pada nalazila u prepolovljenom trupu aviona i preživela pad do zemlje. Pronađena je sa nogama na tlu, dok joj je gornji deo tela bio u ostacima aviona. Posledice su bile teške: fraktura lobanje, obe slomljene noge, tri slomljena pršljena i privremena paraliza od struka nadole. Prohodala je tek nakon više uzastopnih operacija.
Preživeti nemoguće
U svojim sećanjima, Vesna je često isticala težinu preživljavanja:
- Više se mnogo toga i ne sećam, ali ta slika poginulih putnika u avionu koji pada me proganja. Mnogo je lakše umreti. Teže mi je bilo da preživim nego onima koji su umrli - prenosi kurir.rs.
Radila je tek osam meseci kao stjuardesa, a na letu se sećala i doručka sa Ratkom Mihićem, kolegom koji je razgovarao o svojoj deci, „kao da je osećao da ih više neće videti“. Ta iskustva i sećanja na poginule putnike pratila su je tokom čitavog života, zajedno sa zahvalnošću i verom koja joj je davala snagu.
Savindan - dan zahvalnosti i spasa
Vesna Vulović nije se odvajala od ikone Svetog Save i svakog 27. januara slavila je Savindan kao dan svog spasitelja i nebeskog zaštitnika. Iako su godine prolazile, a nesreća i bol ostali u njenim sećanjima, njena posvećenost i zahvalnost prema Svetom Savi ostajala je nepromenjena
U kripti zavetnog hrama vernici, prosvetitelji i akademici okupili su se da poslušaju reči patrijarha Porfirija o neiscrpnoj mudrosti prvog srpskog arhiepiskopa, njegovom prosvetiteljstvu i značaju za savremeni život i vrednosti zajednice.
U besedi za sredu 3. sedmicu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako čovek, i pored znanja o posledicama greha, često ostaje nepromenjen i zarobljen u obrascima koje i sam prepoznaje kao pogrešne.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenice Agapiju, Hioniju i Irinu po starom i Svete apostole Jasona i Sosipatra po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Katarine Sijenske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Učenje jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja usmerava pažnju na to da se upravo kroz različitosti gradi punoća ljudskih odnosa i razumevanja među ljudima.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
U poprazništvo Savindana, u Hramu Svetog Save patrijarh srpski Porfirije dočekao je očinskom rečju đake, pretvarajući svečanost u živi čas vere, istine i odgovornosti koji nadilazi praznični protokol.
Dok su zvona pozivala na prazničnu radost, nevidljiva ruka je pokušala da preseče vezu između Crkve i vernog naroda: organizovana akcija na mreži otvorila je pitanje ko bira upravo svetinje kao metu i zašto.
Govoreći o prvom arhiepiskopu srpskom kao mirotvorcu i duhovnom orijentiru, poglavar SPC podsetio je da se mir ne stvara dekretima, već u čoveku, i da se vera ne čuva u rečima, nego u životu.
Marko Jevtić objašnjava kako bogoslužbeni poredak, a ne puka računica datuma, određuje kada svetitelj zaista dobija svoje mesto u kalendaru i zašto je u tom izboru suština važnija od forme.
U besedi za sredu 3. sedmicu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako čovek, i pored znanja o posledicama greha, često ostaje nepromenjen i zarobljen u obrascima koje i sam prepoznaje kao pogrešne.
Učenje jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja usmerava pažnju na to da se upravo kroz različitosti gradi punoća ljudskih odnosa i razumevanja među ljudima.
Mark Linč kritikovao je američku spoljnopolitičku pasivnost, najavljujući zakonodavne i ekonomske mere prema Turskoj dok ne dođe do promene statusa Aja Sofije.
Među kandidatima je i mestobljustitelj prestola, dok jedan od ranije pominjanih arhijereja nije ušao u završni krug. Postupak se nastavlja pred nadležnim telom koje donosi konačnu odluku.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Opsežna analiza višedecenijskih istraživanja otkriva složene uzroke razlika u religioznosti i pokazuje kako društveni položaj, psihološki obrasci i istorijske okolnosti oblikuju odnos prema veri, čak i tamo gde su uloge strogo podeljene
