Govoreći o prvom arhiepiskopu srpskom kao mirotvorcu i duhovnom orijentiru, poglavar SPC podsetio je da se mir ne stvara dekretima, već u čoveku, i da se vera ne čuva u rečima, nego u životu.
Zvona Hrama Svetog Save na Vračaru ovog Savindana označila su početak praznične Liturgije i zazvučala kao poziv na sećanje i sabiranje, na povratak onome što drži narod na okupu. U zavetnom hramu srpskog naroda, 27. januara 2026. godine, patrijarh srpski Porfirije služio je svetu Liturgiju, a molitveno sabranje dobilo je snagu svedočanstva da se najveće istine ne izgovaraju glasno, već se žive.
Predstojatelju Srpske pravoslavne crkve sasluživali su episkopi, arhimandriti, protojereji, jereji i đakoni Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, kao i gosti iz Poljske pravoslavne crkve i Makedonske pravoslavne crkve – Ohridske arhiepiskopije. Među njima su bili i episkopi londonski i britansko-irski Nektarije, vikarni lipljanski Dositej i vikarni novobrdski Ilarion, kao i brojno sveštenstvo i đakonstvo, čime je sabranje dobilo i vidljivu širinu crkvenog jedinstva.
U središtu liturgije i besede stajala je ličnost Svetog Save, kao živi putokaz.
– Sveti Sava je bio mirotvorac, što je najvažnije, u svome rodu, u svome narodu, pokazujući da je mir fundament i osnova svakog uzrastanja, svakog napretka i svakog prosperiteta – poručio je patrijarh Porfirije.
Te reči nisu zvučale kao opšti poziv na spokoj, već kao podsećanje da se mir ne nasleđuje, nego se svakodnevno gradi – najpre u čoveku, pa onda među ljudima.
Na početku besede, patrijarh je podsetio da su iza nas praznici Rođenja Hristovog, Njegovog Krštenja i Bogojavljenja, u kojima Crkva iznova ispoveda istinu da čovek nikada nije prepušten sam sebi.
– Nezavisno od toga koliko smo slabi, nezavisno od toga koliko promašaja imamo u svome životu, pa i onda kada smo potpuno ostavljeni sami sebi i napušteni od svih ljudi, znajmo da je Gospod sa nama – rekao je patrijarh, dodavši da je presudno imati poverenje u Božju ljubav i promisao i da se u čoveku ne ugasi želja da bude sa Bogom, kao što je Bog sa njim.
Govoreći o Svetoj Trojici kao zajednici i ljubavi, naglasio je da je upravo taj temelj u život našeg naroda uveo i ustanovio onaj koga danas slavimo, Sveti Sava, prvi arhiepiskop srpski.
Podsećanje na Savin život patrijarh je izneo bez patetike, ali sa jasnim naglaskom na odluku koja menja tok postojanja.
– Carskog roda, princ, namenjen da bude vladar, on prepoznaje tajnu Hristove poruke: Ako hoćeš savršen da budeš, krst svoj uzmi i pođi za mnom – kazao je patrijarh. Te reči, kako je naglasio, pale su na njegovu dušu i srce, proklijale i rodile plodom kojim se narod i danas hrani.
Sveti Sava je, uzevši krst svoj, pošao za Hristom, napustio svet i postao monah, da bi mogao da posvedoči: Ali Savin put se, kako je istakao patrijarh, nije završio u tišini Svete gore. Po Božjem promislu, vratio se svome narodu noseći sa sobom duh molitve, posta, pokajanja i smirenja.
– Zato nam on, stekavši mir Hristov i zajednicu sa Hristom, ukazuje na to odakle smo, ko smo i kuda treba da idemo – rekao je patrijarh, povezujući Savino delo sa najdubljim pitanjima identiteta.
Na kraju besede, pogled patrijarha Porfirija ponovo se vratio sabranju pred oltarom.
– Danas sabrani ovde, kao i naša braća i sestre, pravoslavni Srbi, sabrani širom zemljinog šara, služeći najpre ono što je najvažnije, svetu liturgiju, slavimo Svetog Savu, i slaveći njega slavimo Hrista, Gospoda Boga našeg – poručio je patrijarh.
U toj rečenici stala je čitava teologija praznika: Sveti Sava se ne slavi kao uspomena, već kao put koji vodi ka Hristu. Zato mu se verni mole da bude pokrovitelj i zastupnik pred Bogom, ali i primer za ugled, da slušaju njegovu reč i idu njegovim stazama koje vode u život večni – život koji, kako je patrijarh naglasio, već sada može postati opipljiva stvarnost.
Savindan u Hramu na Vračaru tako je protekao kao podsetnik da mir nije parola, već plod, da vera nije navika, već put, i da ime Svetog Save ne stoji samo u udžbenicima i na ikonama, već i u zadatku koji svaka generacija iznova dobija: da se, kroz molitvu i ljubav, nauči kako se postaje čovek mira.
Povodom 850 godina od rođenja Svetog Save, u Hramu Svetog Save od 22. do 31. januara biće održana velika manifestacija sa bogosluženjima, predavanjima, izložbom i svečanom akademijom. Praznik Krštenja Hristovog u hramu Svetog Save protekao je u znaku snažne poruke poglavara Srpske pravoslavne crkve o veri koja ne beži od sveta, već ga preobražava. U kripti zavetnog hrama vernici, prosvetitelji i akademici okupili su se da poslušaju reči patrijarha Porfirija o neiscrpnoj mudrosti prvog srpskog arhiepiskopa, njegovom prosvetiteljstvu i značaju za savremeni život i vrednosti zajednice. Marko Jevtić objašnjava kako bogoslužbeni poredak, a ne puka računica datuma, određuje kada svetitelj zaista dobija svoje mesto u kalendaru i zašto je u tom izboru suština važnija od forme.
Foto: SPC
Odluka koja menja tok života
"Ne živim više ja, nego Hristos u meni".
Liturgija kao temelj i putokaz za budućnost
Aktuelno iz SPC
09:48 | 17.01.2026
Hram na Vračaru postaje središte Srbije na deset dana: Evo šta se sve sprema
Aktuelno iz SPC
19:30 | 19.01.2026
“DANAS SE ISPUNILO ONO ŠTO JE LJUDSKI ROD KROZ ISTORIJU OČEKIVAO”: Odjeknula poruka patrijarha Porfirija na Bogojavljenje
Aktuelno iz SPC
23:53 | 25.01.2026
KAKO SVETI SAVA DANAS VODI SRPSKI NAROD: U hramu na Vračaru održana Svetosavska akademija (FOTO)
Duhovna riznica
08:56 | 27.01.2026
ZAŠTO JE SRPSKA CRKVA DVA DANA POMERILA PROSLAVU PRAZNIKA SVETOG SAVE: Otac Marko otkriva ono što se ne uči u školi – sve ima veze sa Bogojavljenjem
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sećanje na ovog svetitelja iz 4. veka otkriva život ispunjen odricanjem, molitvom i verom koja je, prema predanju, ostavila trag i posle njegove smrti, kroz miro koje je lečilo i menjalo živote vernika.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
U vremenu kada se emocije potiskuju i tuga skriva, pouka velikog srpskog duhovnika 20. veka pomaže da pronađemo spokoj u duši i oslobodimo se negativnih posledica stresa i napetosti.
Bogorodica je bila svedok njegovog raspeća na Veliki petak, najtužniji hrišćanski dan, noseći krst majčinske ljubavi.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U molitvenoj atmosferi sabranja, poglavar Srpske pravoslavne crkve je poslao snažnu poruku o ljubavi, veri i zajedništvu, podsećajući da svetosavlje nije samo prošlost, već putokaz za svakodnevni život.
U poprazništvo Savindana, u Hramu Svetog Save patrijarh srpski Porfirije dočekao je očinskom rečju đake, pretvarajući svečanost u živi čas vere, istine i odgovornosti koji nadilazi praznični protokol.
Dok su zvona pozivala na prazničnu radost, nevidljiva ruka je pokušala da preseče vezu između Crkve i vernog naroda: organizovana akcija na mreži otvorila je pitanje ko bira upravo svetinje kao metu i zašto.
U liturgiji pred vernicimaNa liturgiji, poglavar SPC govorio je o Hristovom smirenom dolasku, opasnostima spoljašnje pobožnosti i zamci prilagođavanja vere sopstvenim merilima.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jovana Vethopeščernika po starom i Svetog Atanasija Velikog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Atanasija Velikog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
