Govoreći o prvom arhiepiskopu srpskom kao mirotvorcu i duhovnom orijentiru, poglavar SPC podsetio je da se mir ne stvara dekretima, već u čoveku, i da se vera ne čuva u rečima, nego u životu.
Zvona Hrama Svetog Save na Vračaru ovog Savindana označila su početak praznične Liturgije i zazvučala kao poziv na sećanje i sabiranje, na povratak onome što drži narod na okupu. U zavetnom hramu srpskog naroda, 27. januara 2026. godine, patrijarh srpski Porfirije služio je svetu Liturgiju, a molitveno sabranje dobilo je snagu svedočanstva da se najveće istine ne izgovaraju glasno, već se žive.
Predstojatelju Srpske pravoslavne crkve sasluživali su episkopi, arhimandriti, protojereji, jereji i đakoni Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, kao i gosti iz Poljske pravoslavne crkve i Makedonske pravoslavne crkve – Ohridske arhiepiskopije. Među njima su bili i episkopi londonski i britansko-irski Nektarije, vikarni lipljanski Dositej i vikarni novobrdski Ilarion, kao i brojno sveštenstvo i đakonstvo, čime je sabranje dobilo i vidljivu širinu crkvenog jedinstva.
U središtu liturgije i besede stajala je ličnost Svetog Save, kao živi putokaz.
– Sveti Sava je bio mirotvorac, što je najvažnije, u svome rodu, u svome narodu, pokazujući da je mir fundament i osnova svakog uzrastanja, svakog napretka i svakog prosperiteta – poručio je patrijarh Porfirije.
Te reči nisu zvučale kao opšti poziv na spokoj, već kao podsećanje da se mir ne nasleđuje, nego se svakodnevno gradi – najpre u čoveku, pa onda među ljudima.
Na početku besede, patrijarh je podsetio da su iza nas praznici Rođenja Hristovog, Njegovog Krštenja i Bogojavljenja, u kojima Crkva iznova ispoveda istinu da čovek nikada nije prepušten sam sebi.
– Nezavisno od toga koliko smo slabi, nezavisno od toga koliko promašaja imamo u svome životu, pa i onda kada smo potpuno ostavljeni sami sebi i napušteni od svih ljudi, znajmo da je Gospod sa nama – rekao je patrijarh, dodavši da je presudno imati poverenje u Božju ljubav i promisao i da se u čoveku ne ugasi želja da bude sa Bogom, kao što je Bog sa njim.
Govoreći o Svetoj Trojici kao zajednici i ljubavi, naglasio je da je upravo taj temelj u život našeg naroda uveo i ustanovio onaj koga danas slavimo, Sveti Sava, prvi arhiepiskop srpski.
Podsećanje na Savin život patrijarh je izneo bez patetike, ali sa jasnim naglaskom na odluku koja menja tok postojanja.
– Carskog roda, princ, namenjen da bude vladar, on prepoznaje tajnu Hristove poruke: Ako hoćeš savršen da budeš, krst svoj uzmi i pođi za mnom – kazao je patrijarh. Te reči, kako je naglasio, pale su na njegovu dušu i srce, proklijale i rodile plodom kojim se narod i danas hrani.
Sveti Sava je, uzevši krst svoj, pošao za Hristom, napustio svet i postao monah, da bi mogao da posvedoči: Ali Savin put se, kako je istakao patrijarh, nije završio u tišini Svete gore. Po Božjem promislu, vratio se svome narodu noseći sa sobom duh molitve, posta, pokajanja i smirenja.
– Zato nam on, stekavši mir Hristov i zajednicu sa Hristom, ukazuje na to odakle smo, ko smo i kuda treba da idemo – rekao je patrijarh, povezujući Savino delo sa najdubljim pitanjima identiteta.
Na kraju besede, pogled patrijarha Porfirija ponovo se vratio sabranju pred oltarom.
– Danas sabrani ovde, kao i naša braća i sestre, pravoslavni Srbi, sabrani širom zemljinog šara, služeći najpre ono što je najvažnije, svetu liturgiju, slavimo Svetog Savu, i slaveći njega slavimo Hrista, Gospoda Boga našeg – poručio je patrijarh.
U toj rečenici stala je čitava teologija praznika: Sveti Sava se ne slavi kao uspomena, već kao put koji vodi ka Hristu. Zato mu se verni mole da bude pokrovitelj i zastupnik pred Bogom, ali i primer za ugled, da slušaju njegovu reč i idu njegovim stazama koje vode u život večni – život koji, kako je patrijarh naglasio, već sada može postati opipljiva stvarnost.
Savindan u Hramu na Vračaru tako je protekao kao podsetnik da mir nije parola, već plod, da vera nije navika, već put, i da ime Svetog Save ne stoji samo u udžbenicima i na ikonama, već i u zadatku koji svaka generacija iznova dobija: da se, kroz molitvu i ljubav, nauči kako se postaje čovek mira.
Povodom 850 godina od rođenja Svetog Save, u Hramu Svetog Save od 22. do 31. januara biće održana velika manifestacija sa bogosluženjima, predavanjima, izložbom i svečanom akademijom. Praznik Krštenja Hristovog u hramu Svetog Save protekao je u znaku snažne poruke poglavara Srpske pravoslavne crkve o veri koja ne beži od sveta, već ga preobražava. U kripti zavetnog hrama vernici, prosvetitelji i akademici okupili su se da poslušaju reči patrijarha Porfirija o neiscrpnoj mudrosti prvog srpskog arhiepiskopa, njegovom prosvetiteljstvu i značaju za savremeni život i vrednosti zajednice. Marko Jevtić objašnjava kako bogoslužbeni poredak, a ne puka računica datuma, određuje kada svetitelj zaista dobija svoje mesto u kalendaru i zašto je u tom izboru suština važnija od forme.
Foto: SPC
Odluka koja menja tok života
"Ne živim više ja, nego Hristos u meni".
Liturgija kao temelj i putokaz za budućnost
Aktuelno iz SPC
09:48 | 17.01.2026
Hram na Vračaru postaje središte Srbije na deset dana: Evo šta se sve sprema
Aktuelno iz SPC
19:30 | 19.01.2026
“DANAS SE ISPUNILO ONO ŠTO JE LJUDSKI ROD KROZ ISTORIJU OČEKIVAO”: Odjeknula poruka patrijarha Porfirija na Bogojavljenje
Aktuelno iz SPC
23:53 | 25.01.2026
KAKO SVETI SAVA DANAS VODI SRPSKI NAROD: U hramu na Vračaru održana Svetosavska akademija (FOTO)
Duhovna riznica
08:56 | 27.01.2026
ZAŠTO JE SRPSKA CRKVA DVA DANA POMERILA PROSLAVU PRAZNIKA SVETOG SAVE: Otac Marko otkriva ono što se ne uči u školi – sve ima veze sa Bogojavljenjem
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Sveštenik Jevgenije Murzin objašnjava zbog čega su radost spasenja i sećanje na Hristovo stradanje neraskidivo povezani.
: U besedi za nedelju 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta takvo jedinstvo zaista znači i kako se čovek po blagodati Božjoj približava Gospodu kroz ljubav, poslušnost, dobrotu i žrtvu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Služeći liturgiju u hramu Svetog Atinogena, patrijarh srpski Porfirije poručio je da je snaga onih koji su se borili pre vek i po proisticala iz vere i spremnosti na žrtvu.
Patrijarh Porfirije i episkop Irinej govorili su o nadi, vaskrsenju i pobedi vere na praznik Spaljivanja moštiju Svetog Save pred hiljadama vernika okupljenih u Hramu na Vračaru.
Dok su zvona pozivala na prazničnu radost, nevidljiva ruka je pokušala da preseče vezu između Crkve i vernog naroda: organizovana akcija na mreži otvorila je pitanje ko bira upravo svetinje kao metu i zašto.
Kroz predavanja, izložbe, recitale i svečane akademije, od 22. do 31. januara publika svih uzrasta učestvovaće u očuvanju i živom svedočenju svetosavskog nasleđa.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Svetinja čiji su temelji osvećeni 2008. godine nalazi se nadomak četiri fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, a u njoj se bogoslužbeni život odvija već više od deset godina.
Pred novim hramom Sabora Svetog arhangela Gavrila patrijarha srpskog dočekali mitropolit Hrizostom, arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i brojni verni narod.
Sveštenički čin primio je 1981. godine u manastiru Kovilju, a tokom službe bio je paroh u više mesta Eparhije bačke.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Od večernjeg bdenija do praznične liturgije, čina Vozdviženja i celivanja Časnog krsta, ovo su najvažniji trenuci bogosluženja koje bi parohijani trebalo da poznaju.
Ruski svetitelj govorio je o borbi sa strastima, promeni misli i delima koja čoveka vode ka Bogu.
Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
