U molitvenoj atmosferi sabranja, poglavar Srpske pravoslavne crkve je poslao snažnu poruku o ljubavi, veri i zajedništvu, podsećajući da svetosavlje nije samo prošlost, već putokaz za svakodnevni život.
Uoči praznika Svetog Save, prvog arhiepiskopa i prosvetitelja srpskog naroda, Hram Svetog Save na Vračaru bio je ispunjen svetlošću sveća i duhovnim zanosom sabranih vernika. Večernje bogosluženje obasjalo je duše prisutnih, dok je srpski patrijarh Porfirije uputio reči koje su, poput svetlosti sa fresaka hramovnih svodova, osvetljavale put vere, zajedništva i ljubavi prema Bogu i bližnjima.
- Evo dana koji stvori Gospod, dana u kojem smo svi izobilno blagosloveni Njegovom ljubavlju i milošću - započeo je patrijarh, istakavši značaj Svetog Save kao temeljnog kamena srpskog identiteta.
Foto: SPC
Navečerje Savindana u Hramu Svetog Save na Vračaru
- On je naše ime i prezime. Ako bismo rekli "Sveti Sava", znali bismo ko smo, ali i drugi bi po tome znali ko smo.
U atmosferi molitve i bogosluženja, reči patrijarha podsećale su na neprocenjivu duhovnu baštinu Svetog Save, koji je, utemeljujući Srpsku Pravoslavnu Crkvu, istovremeno ugradio duhovne vrednosti u temelje srpskog naroda. „Kada bismo pokušali da govorimo o Svetom Savi, ne bismo znali odakle da počnemo, niti bismo imali dovoljno vremena da do kraja opišemo veličinu njegovog dela“, naglasio je patrijarh Porfirije, podstaknuvši verne da se zapitaju:
- Šta smo mi učinili za Svetog Savu i ono što on predstavlja u našem narodu?
Foto: SPC
Navečerje Savindana u hramu Svetog Save na Vračaru
Hram Svetog Save nije samo bogoslužbeni prostor, već i simbol sabornosti, zajedništva i vere u Hrista, nastavio je patrijarh Porfirije, naglašavajući da su sabranja koja nisu u ime Hristovo prolazna i nemaju večnu vrednost.
- Ovo je mesto koje sabira sve ljude dobre volje, mesto zapečaćeno Svetim Savom, koji pokazuje da je krst ono po čemu se prepoznajemo. Jer u krstu se nalazi sila Vaskrsenja.
Patrijarh je podsetio i na poziv Gospoda Hrista da ljubimo ne samo prijatelje, već i neprijatelje, jer je ljubav suština hrišćanskog bića.
Foto: SPC
Patrijarh porfirije
- Gospod Hristos nije došao da sudi, već da spase. Sveti Sava je sledio taj put ne sabljom i oružjem, već ljubavlju i razgovorom, učeći nas da nosimo krst smirenja, krotkosti i strpljenja.
Potom je patrijarh istakao:
„Svoj deci Svetog Save želim zaštitu i smirenje, ljubav i slogu, a naročito to želim našoj deci i našoj omladini, da imaju zaštitu Svetog Save, da imaju njegovo smirenje, njegovu krotost, njegovu ljubav prema Hristu i prema bližnjima, kako njima, tako i svima nama koji osećamo sebe da jesmo deca Svetog Save. A molimo se Bogu da to Bog da svim ljudima i čitavom svetu, kako bismo onda zajedno sa Svetim Savom mogli da se radujemo današnjem danu i svakom danu kao daru Božjem, da se radujemo jedni drugima i da zajedno možemo da slavimo Njega Jednoga, u Trojici Boga, Oca i Sina i Svetoga Duha.
Foto: SPC
Služeno je večernje sa petohlebnicom
Podsećajući na istorijsko i duhovno nasleđe Svetog Save, patrijarh Porfirije je istakao njegovu ulogu u dobijanju autokefalnosti Srpske Pravoslavne Crkve, ali i utemeljenje prvih bolnica, škola, pravaca umetnosti i kulture.
- On je gradio mostove ne samo unutar svog naroda već i sa drugima, jer je u svima video Božji lik.
Na kraju svoje besede, patrijarh Porfirije je pozvao vernike da u svakodnevnom životu slede svetosavski put ljubavi, milosrđa i vere, jer samo tako mogu biti dostojni naslednici onoga koji je svoj narod uveo u Carstvo Nebesko.
Foto: SPC
Navečerje Savindana u hramu Svetog Save na Vračaru
- Imamo Svetog Savu, imamo onoga koji nas sabira, imamo Crkvu Njegovu. Mi smo Crkva!
Reči patrijarha Porfirija, izgovorene u navečerje Savindana, bile su podsećanje na neprolazne vrednosti koje je Sveti Sava ostavio svome narodu. Dok su se zvona hrama razlegala noćnim nebom Beograda, odjekivala je i poruka: svetosavlje nije samo sećanje, već život koji se živi svakim danom, u ljubavi prema Bogu i bližnjima.
U jubilarnoj godini posvećenoj 850. godišnjici rođenja Svetog Save, patrijarhova božićna poslanica osvetljava put jedinstva, ljubavi i bratoljublja, uz apel za mir na Kosovu i Metohiji i podsećanje na značaj poštovanja mladosti i zajedništva.
Iako su ovi stihovi postali simbol vere i ljubavi prema Svetom Savi, pominju se imena nekoliko sveštenika i jednog monaha kao potencijalnih autora. Otkrijte sve o njenoj istoriji, uticaju i tragovima koji vode do misterioznog stihopisca.
U svojoj nadahnutoj besedi, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o večnom jedinstvu Boga i čoveka, značaju zajedništva i putu ka životu u veri, ljubavi i svetlosti Hristovoj.
Uoči praznika Svetog Save, uprava manastira Svete Petke Izvorske odbacila je glasine o navodnoj prodaji arapskim investitorima, pozivajući vernike da ne šire neistine koje ugrožavaju integritet Srpske pravoslavne crkve i destabilizuju zajedništvo među našim narodom.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Na praznik Pedesetnice, u prisustvu patrijarha Porfirija i vladike Siluana, sveta relikvija – leva ruka prvog srpskog arhiepiskopa – ispraćena je iz Hrama Svetog Save ka svetinji kraj Prijepolja.
Sednica kojom je predsedavao patrijarh Porfirije bila je povod za parastos ktitorima, ali i snažno podsećanje na neugaslu želju srpskog naroda da na mestu stradanja nikne duhovni svetionik celog naroda.
Svečano praznično bdenije i duhovno nadahnuta akademija, služeni uoči spomena na Spaljivanje moštiju Svetog Save, sabrali su episkope, bogoslove, vojne učenike, profesore i verni narod pod svodove najvećeg pravoslavnog hrama, potvrđujući neprolaznu snagu svetosavskog zaveta.
Odluka direktorke Osnovne škole „Anta Bogićević“ da onemogući verski obred na dan školske slave izazvala je buru nezadovoljstva u Loznici i glasnu reakciju Eparhije šabačke.
U povratničkom selu kod Istoka, pod svetlom agregata i pred obnovljenim oltarom, više od sto vernika okupilo se na slavi crkve – među porušenim kućama, sećanjima na progon i nadom da će se život ipak vratiti.
Poglavar i arhijereji Srpske Pravoslavne Crkve učestvovaće na međunarodnom skupu koji okuplja najuticajnije verske lidere Bliskog istoka i Balkana, a razgovori o miru vodiće se na mestu Hristovog krštenja.
U manastiru Lazarice, pred vernim narodom Dalmatinskog Kosova, doskorašnji iskušenik započeo je put monaškog života, zavetujući se na poslušanje, smirenje i neprekidnu borbu sa sobom.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
