Sednica kojom je predsedavao patrijarh Porfirije bila je povod za parastos ktitorima, ali i snažno podsećanje na neugaslu želju srpskog naroda da na mestu stradanja nikne duhovni svetionik celog naroda.
U svetosavskoj tišini Hrama na Vračaru danas je održana sednica Centralnog tela za dovršenje Spomen-hrama Svetog Save, kojom je predsedavao patrijarh Porfirije. Ovaj čin bio je snažan podsetnik na zavet predaka i neugaslu težnju da se hram — kao simbol jedinstva, vere i kulture srpskog naroda — privede svom punom sjaju. Nakon sednice, mitropolit niški Arsenije služio je parastos svim ktitorima i priložnicima ove svetinje.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Arhijereji Srpske pravoslavne crkve
Istorijat hrama Svetog Save na Vračaru nije samo priča o kamenju i malteru, već o veri, stradanju, nadi i vaskrsenju — baš kao i sama istorija naroda koji ga je s mukom i ljubavlju podizao više od jednog veka. Godine 1594. Turci su, u nastupu okrutne sile, na Vračarskom platou spalili mošti Svetog Save — prvog srpskog arhiepiskopa, učitelja i prosvetitelja. Bio je to čin duboke uvrede, ali i božanskog predskazanja: upravo to mesto pepela postaće seme jednog budućeg duhovnog svetionika.
Tri stoleća kasnije, 1895. godine, tek što je oslobođen iz vekovnog ropstva, srpski narod okuplja svoje najuglednije sinove i osniva Društvo za podizanje Hrama Svetog Save. Na njegovom čelu bio je mitropolit Mihajlo, a zadatak Društva bio je jasan — podići hram na mestu svetog ognja, gde je telo Svetitelja pretvoreno u plamen večne uspomene.
Shutterstock
Hram Svetog Save
Ideja u kamenu: od skice do temelja
Prvi konkurs za izradu projekta raspisan je 1905. godine, ali sudbina, kao i uvek, nije žurila. Projekti nisu zadovoljili visoke zahteve, a Balkan je ubrzo bio uvučen u ratne vihore koji su parali sve ideje o gradnji. Tek nakon Prvog svetskog rata, 1919. godine, Društvo je obnovljeno, a 1926. raspisan je novi, jugoslovenski konkurs.
Među 22 prispela rada istakao se onaj profesora Bogdana Nestorovića, čije će delo, u saradnji sa Aleksandrom Derokom, postati temeljna vizija hrama. Njihov projekat oslonjen je na srpsko-vizantijsku tradiciju, ali nadahnut savremenim duhom, sa ambicijom da primi 6.000 vernika.
Godine 1935. počinje gradnja. A na dan Spaljivanja moštiju, 10. maja 1939, patrijarh Gavrilo svečano polaže povelju u temelje budućeg hrama, izgovarajući reči koje i danas odzvanjaju: „Na mestu gde su spaljene česne mošti Svetiteljeve... podiže se ovaj veličanstveni hram u Beogradu, u večiti spomenik duboke zahvalnosti...“
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vladika Niški Arsenije
Zastoj – vreme tame i tišine
Sudbina, međutim, ponovo zastaje u koraku. Drugi svetski rat guta Evropu, a gradilište Hrama postaje skladište okupatorskih jedinica. Nakon rata, u novoj, ateističkoj Jugoslaviji, Srpska pravoslavna crkva je obespravljena, a gradnja hrama zabranjena.
Društvo za podizanje Hrama ukinuto je 1948. godine, a vekovna nada ponovo položena u tišinu. Ipak, kao što plamen vere nikada ne iščezava iz duše naroda, tako ni san o hramu nije zaboravljen.
Vaskrsenje nade – 1985. godina
Patrijarh German, oličenje upornosti i mudrosti, od 1958. neumorno lobira za nastavak gradnje. Posle čak 88 molbi i odbijanja, 1984. godine dolazi konačno „da“ — i dozvola da hram vaskrsne iz zaborava.
Profesor Branko Pešić preuzima odgovornost da nastavi delo Nestorovića i Deroka, prilagođavajući ga savremenim tehnikama. Dana 30. aprila 1985. godine patrijarh German ponovo osveštava temelje hrama. Na praznik Svetog Vasilija Ostroškog, 12. maja, služena je prva liturgija u još nedovršenim zidinama, pred 12.000 duša u hramu i još 80.000 vernika u porti — prizor koji ni najlepša ikona ne bi mogla verno dočarati.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Crkveni hor
Hram kao večiti zavet
Od 1985. do danas Hram Svetog Save rastao je iz dana u dan, uprkos svim izazovima vremena, politike i ekonomije. Kruna njegove konstrukcije postavljena je 1989. godine, kada je podignuta centralna kupola, teška 4.000 tona, s krstom visine 12 metara. Kao simbol uznesenja duše srpske ka nebu, ona danas svetluca nad Beogradom — vidljiva i kada se čovek moli, i kada ćuti.
Hram Svetog Save danas je više od građevine — on je svetilište, muzej, škola, oltar i dom. On je opomena, zavet i blagoslov. U njemu je utisnuta svaka suza, svaka molitva, svaki pogled uzdignut ka nebu kroz istoriju. U njegovim zidinama oseća se tihi hod monaha iz Mileševe, zvuk psaltira iz Studenice, glasovi naroda iz svih epoha koji šapatom govore: „Ovo je naš dom.“
Foto: preuzeto sa spc.rs
Nakon sednice, mitropolit niški Arsenije služio je parastos svim ktitorima i priložnicima ove svetinje
Zavetni hram na Vračaru, sazidan rukama mnogih pokolenja i srcima ispunjenim verom, duhovni je orijentir, ali i svedočanstvo trajanja srpskog naroda kroz vekove. Svaki susret u njemu, svaka molitva i svako podsećanje na njegove ktitore obnavlja našu odgovornost da ovu svetinju dovršimo u duhu onih vrednosti na kojima je utemeljena — vere, ljubavi i narodnog jedinstva.
Na dan velikog jubileja, u Deževi podno Golije, gde su se nekada nalazili dvorovi Stefana Nemanje, služena je liturgija kao snažno podsećanje na duhovno rodno mesto pravoslavnih Srba — tamo gde se rodila svetosavska iskra koja i danas greje srpski narod.
Svečano praznično bdenije i duhovno nadahnuta akademija, služeni uoči spomena na Spaljivanje moštiju Svetog Save, sabrali su episkope, bogoslove, vojne učenike, profesore i verni narod pod svodove najvećeg pravoslavnog hrama, potvrđujući neprolaznu snagu svetosavskog zaveta.
Tokom molitvene večeri, prazničnog bdenja i Svetosavske akademije, patrijarh srpski Porfirije govorio je o uzvišenoj ulozi sveštenstva, bogoslovskom obrazovanju i svetoj službi kao najdubljoj misiji Crkve – ne samo pozivu, već životu u Hristu.
Uoči dana kada se Srpska pravoslavna crkva molitveno seća spaljivanja moštiju Svetog Save, profesori i učenici najstarije beogradske bogoslovije priredili su dirljivo veče ispunjeno filmom, molitvom i retkim fotografijama koje svedoče o neugasivoj veri kroz vekove.
U Beogradu je otvorena postavka „Služitelj mira i ljubavi“ povodom 80 godina od upokojenja Svetog Dositeja Vasića, duhovnog gorostasa koji je verom i hrabrošću ostao uz narod i Crkvu u najmračnijim vremenima.
Mitropolit budimljansko-nikšićki svedoči o tome dok su meštani i sveštenstvo pokušavali da sačuvaju mir i svetinju, dok je gradonačelnik Berana sa koalicionim partnerima sprovodio nasilnu akciju uklanjanja spomenika Pavlu Đurišiću.
Dok su nekada imena za decu birana po imenima bakama i dekama, svetiteljima ili značajnim datumima, danas su inspiracija postali influenseri, pop kultura i globalni trendovi.
Dok svet fokusira pažnju na samit sa Trampom, ruski predsednik u Ankoražu polaže cveće sovjetskim pilotima i razgovara o molitvi za mir, osvetljavajući vekovnu duhovnu povezanost Rusije i Aljaske.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Uglovi fasade su dilatirani po visini, tako da se segmenti određene visine oslanjaju na specijalno konstruisane „papuče” od nerđajućeg čelika koje su ankerisane u betonski zid.
Na praznik Pedesetnice, u prisustvu patrijarha Porfirija i vladike Siluana, sveta relikvija – leva ruka prvog srpskog arhiepiskopa – ispraćena je iz Hrama Svetog Save ka svetinji kraj Prijepolja.
Mitropolit budimljansko-nikšićki svedoči o tome dok su meštani i sveštenstvo pokušavali da sačuvaju mir i svetinju, dok je gradonačelnik Berana sa koalicionim partnerima sprovodio nasilnu akciju uklanjanja spomenika Pavlu Đurišiću.
U zadužbini Brankovića, podignutoj pre više od 500 godina, služili su mitropolit Vasilije i episkop Justin, a verni narod svedočio o neobičnoj sili molitve ovog dana.
Verni narod se sabrao u Hramu Svete prepodobne Paraskeve, dok je mitropolit mileševski Atanasije pozivao vernike da u kriznim vremenima jačaju u veri i predaju Gospodu svoje misli i dela.
Na praznik Prenosa moštiju Svetog prvomučenika Stefana, poglavar Srpske pravoslavne crkve pred vernicima u Slancima pozvao na smirenje, jedinstvo i ljubav prema bližnjima i neprijateljima.
Sigurno ste mnogo puta čuli kako neko od vaših poznanika za nekog kaže „ma to je metuzalem“, misleći na stariju osobu, ali sigurno niste imali podatak zašto se baš taj termin koristi i – ko ili šta je bio „metuzalem“?
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
Jelo koje se tradicionalno priprema s mesom i mladim zelenilom, ima i svoju posnu varijantu koja očarava svakog ko želi da oseti autentičan duh Kosova i Metohije i toplinu domaće kuhinje.
U besedi za 10. subotu po Duhovima, jedan od najvećih duhovnika 20. veka upozorava da i životinje prepoznaju svog gospodara, dok mnogi ljudi ostaju slepi za prisustvo Božje ljubavi, gubeći svoje pravo ljudsko i duhovno dostojanstvo.
