Uglovi fasade su dilatirani po visini, tako da se segmenti određene visine oslanjaju na specijalno konstruisane „papuče” od nerđajućeg čelika koje su ankerisane u betonski zid.
Hram Svetog Save sabrao je u sebi mnoge elemente srpskog kulturnog nasleđa. Jedan od takvih elemenata je i neobično preplitanje vizantijskog i romaničkog stila, kakvo može da se uoči na Bogorodičnoj crkvi manastira Studenica ili crkvi Hrista Pandokratora manastira Dečani.
Slično je oformljen i spoljašnji izgled, odnosno fasada hrama Svetog Save, te nas neprestano podseća da smo na međi Istoka i Zapada, a da je naš zadatak da budemo, po reči svetog Nikolaja Žičkog, iznad Istoka i Zapada.
oko 10.500 m² ploča od mermera debljine 3 cm (što čini 315 m³),
oko 1.500 m³ belog mermera u masive (uglovi fasada), obloge oko prozora, rozete, vrata, stope, stubove, kapitele i drugo. Ukupna težina ugrađenog kamena na fasadi iznosi 3.000 tona,
oko 120 m³ venaca od crvenog granita različitih profilacija i debljine,
oko 80 m³ jablaničkog granita u soklu hrama,
oko 60 m³ jablaničkog granita u stepeništa i podeste.
Karakteristike fasade
Na spoljašnosti hrama korišćena su dva tipa kamena, u ukupno tri strukture, a finalno je obrađen na dva različita načina: mermer je poliran, a graniti su polirani ili paljeni. Dominirajući beli kamen je mermer tipa Volakas, crvenkasti kamen kojim su odrađeni masivi gornjih venaca hrama je granit tipa Balmoral, a sivi kamen sokle i ulaznih stepeništa je granit tipa Jablanica.
Uglovi fasade su dilatirani po visini, tako da se segmenti određene visine oslanjaju na specijalno konstruisane „papuče” od nerđajućeg čelika koje su ankerisane u betonski zid.
Fasada je vrlo kvalitetno urađena zahvaljujući požrtvovanju svih ekipa koje su radile na ovom velikom poslu, i izvedena je u svemu prema datom projektu i u tačno određenim ugovornim obavezama, tako da je Božić 2004. radosno dočekan sa završenom fasadom. Pored navedenih radova na fasadi, izveden je i ceo plato porte oko hrama, sa pločama debljine 3 cm na podlozi od mikro-betona debljine 20 cm.
Zanimljiva poređenja
Za sticanje utiska o kojoj količini i redu veličina je reč može da se navede, primera radi, da je površina ploča koje su ugrađene u fasadu dovoljna da se popločaju skoro dva cela fudbalska terena, da je zapremina ugrađenog kamena skoro jednaka količini vode koja je potrebna za punjenje olimpijskog bazena, te da je težina kamena ugrađenog u spoljašnjost hrama jednaka težini betona koji stane u 325 automešalica.
Mnoga deca u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu nisu čula za Deževu i Miščiće. Vode ih na ekskurzije u Grčku i Tursku, a zaobilaze postojbinu Stefana Nemanje i Svetog Save, kazuje penzionisani profesor Mirko Popovac, koji svakodnevno prolazi pored ostataka Saborne crkve Nemanjića.
Svečano praznično bdenije i duhovno nadahnuta akademija, služeni uoči spomena na Spaljivanje moštiju Svetog Save, sabrali su episkope, bogoslove, vojne učenike, profesore i verni narod pod svodove najvećeg pravoslavnog hrama, potvrđujući neprolaznu snagu svetosavskog zaveta.
Sednica kojom je predsedavao patrijarh Porfirije bila je povod za parastos ktitorima, ali i snažno podsećanje na neugaslu želju srpskog naroda da na mestu stradanja nikne duhovni svetionik celog naroda.
Iz manastira Mileševe u prestoni grad stiže sveta ruka prvog srpskog arhiepiskopa, a ulice Beograda ispuniće se hiljadama vernika, molitvama, ikonama i pesmom – u jednom od najsvečanijih događaja u duhovnom životu naroda.
U besedi za 12. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Isaijina proročanstva, otkrivajući večnu moć, mir i ljubav u rođenju Spasitelja koji spaja nebo i zemlju.
Vernici se na ovaj veliki praznik sećaju uspenja Presvete Bogorodice, dok Tipik precizno određuje kada prestaje post i kada je dopušteno uzimati mrsnu hranu.
Dok mnogi sakupljaju lekovite trave i prate narodne običaje, Crkva podseća da vera nije ritual, već dela ljubavi i život po Jevanđelju – istinsko osveženje duše dolazi kroz molitvu i pokajanje, a ne kroz praznoverje.
Praznik je uspomena na ovozemaljsku smrt Bogorodice i, prema jevanđeoskom predanju, dan kada se ona uznela na nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.
Praznik poznat i kao Bogorodična Pasha, otkriva tajnu večnog života kroz mir i nevinost Presvete Bogorodice, čudesno uznesenje Njene duše i snagu vere koja nas vodi ka vaskrsenju.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Na praznik Pedesetnice, u prisustvu patrijarha Porfirija i vladike Siluana, sveta relikvija – leva ruka prvog srpskog arhiepiskopa – ispraćena je iz Hrama Svetog Save ka svetinji kraj Prijepolja.
Ova svetinja, uklesana visoko u steni iznad Bjelopavlićke ravnice, već vekovima privlači hodočasnike iz svih krajeva, bez obzira na veru, poreklo ili životne okolnosti.
Veći deo bratstva manastira na Sinaju samoinicijativno je izabrao novu upravu i zatražio priznanje Jerusalimske patrijaršije, dok arhiepiskop Damjan, uz podršku grčke države, pokreće žalbu Vaseljenskoj patrijaršiji.
Dok je Florida zakazala pogubljenje Kertisa Vindoma, čoveka sa intelektualnim teškoćama, upravo porodice žrtava traže milost, a Katolička crkva podseća da smrtna kazna ne donosi pravdu, već produbljuje patnju i krši dostojanstvo ljudskog života.
Sveštenik Goran Nuhanović otkrio je kako obična štićenica staračkog doma, pred odlazak s ovoga sveta, kroz ispovest i pričešće doživela viziju nebeske svetlosti i prizvala prisustvo svetitelja.
Jeromonah manastira Krušedol još u 19. veku zapisao je recept koji pokazuje kako jednostavni sastojci – krompir, luk i pivo – mogu stvoriti neodoljiv spoj tradicije, duhovnosti i ukusa.
Iako nije bio prisutan na događaju u Gornjem Zaostru, iguman se našao među „odgovornima“, što crkveni krugovi ocenjuju kao otvoreni pritisak na sveštenstvo i verni narod.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da Hristos nije zasijao tamo gde je lako verovati, već upravo u zemlji senke smrtne, gde ljudi najmanje očekuju spasenje.
