Jedini sačuvani deo svetih moštiju prvog srpskog arhiepiskopa, netruležna ruka Svetog Save, ostaje u Hramu Svetog Save do 8. juna 2025.
Leva ruka Svetog Save, jedini sačuvani deo svetih moštiju našeg prvog arhiepiskopa, ostaje u Beogradu – u hramu Svetog Save na Vračaru – na blagoslov i poklonjenje do praznika Silaska Svetog Duha na apostole, Duhova, koji ove godine pada u nedelju, 8. juna 2025. godine.
Vernici iz svih krajeva Srbije, ali i pravoslavna braća iz rasejanja, imaće neponovljivu priliku da se poklone ovoj svetinji, da je celivaju i uznesu tihe molitve pred netruležno svedočanstvo svetosti i ljubavi Svetog Save. Njegova ruka, nekad ispružena da blagosilja, da piše, da zida i da miri, sada, kao živi svedok večnosti, pruža duhovni zagrljaj svakome ko sa verom prilazi.
TANJUG/ MARKO ĐOKOVIĆ/ nr
Patrijarh Porfirije celiva ruku Svetog Save
Svakodnevna bogosluženja u Hramu Svetog Save
Od trenutka kada je sveta relikvija iz manastira Mileševe doneta u prestoni Beograd, svakodnevno u Hramu Svetog Save odzvanja liturgijski glas. Svakog jutra, tačno u 7.30 časova, služi se jutrenje i sveta liturgija, dok se svakog popodneva, u 17 časova, verni sabiraju na večernje bogosluženje, posle kog se uznosi Akatist Svetom Savi – u čast onoga koji je temelj i krov Srpske Pravoslavne Crkve.
U tim bogosluženjima sabrani su vekovi – od 1219. godine, kada je Srpska crkva dobila autokefalnost, do današnjih dana, kada ta ista Crkva u naručju nosi svetiteljevu ruku i, u njegovoj prisutnosti, ponovo učvršćuje temelj svog naroda.
ST/Dragan Kadić
Ruka Svetog Save bila je na čelu Spasovdanske litije
Molitveni hod pod svetim „rukovodstvom“
Ove godine, na čelu Spasovdanske litije, povodom gradske slave Beograda, bila je najveća svetinja srpskog naroda – ruka Svetog Save. Hiljade vernika, sveštenika, monaha, građana i dece, predvođeni patrijarhom srpskim Porfirijem, pošli su u molitveni hod od Vaznesenjske crkve do zavetnog Hrama Svetog Save na Vračaru.
Dan ranije, relikvija je svečano dočekana u Vaznesenjskoj crkvi. U tišini jačoj od gradske vreve, vladika mileševski Atanasije preneo je svetinju iz Mileševe u Beograd, a dočekao ju je patrijarh Porfirije, okružen arhijerejima, sveštenicima i vernim narodom.
Religija
Ruka Svetog Save svečano je dočekana u Vaznesenjskoj crkvi u Beogradu uoči Spasovdana
Poziv narodu: Prilazite s verom, celivajte s molitvom
Do Duhova, vrata hrama Svetog Save širom su otvorena. U Hramu ćuti vreme, a govori večnost. Sveti Sava ne poziva glasom, već prisustvom. Njegova ruka, predata nama na blagoslov, poziva svakog da dođe, da je celiva, da se priseti ko smo i čiji smo. Da se u tišini i molitvi, u poklonu i suzi, obnovimo iznutra. Jer dok je Sveti Sava među nama, znamo – nismo sami.
Uz molitve hiljada vernika i prisustvo patrijarha Porfirija, prestoni grad je dočekao jedini sačuvani deo moštiju Svetog Save. Ruka prvog arhiepiskopa srpskog predvodiće ovogodišnju Spasovdansku litiju kroz srce glavnog grada.
Uz svetu relikviju — levu ruku Svetog Save i blagoslov patrijarha Porfirija, Spasovdanska litija obasjala je srce Beograda. Na čelu povorke je i heroj sa Dunava – alas koji je spasao 33 života, a sada nosi Časni krst kroz molitveni hod prestoničkim ulicama.
Na isti dan kada pravoslavni vernici slave Vaznesenje Gospodnje, Srpska pravoslavna crkva tiho obeležava i spomen na Svetog Teodora Vršačkog – episkopa koji je podigao ustanak pod zastavama sa likom Svetog Save i stradao mučeničkom smrću zbog vere i naroda.
Jedna naizgled bezazlena rečenica često napravi zid tamo gde želimo promenu - veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava zašto baš tu najčešće gubimo ono što pokušavamo da spasemo.
Povodom 40 godina od nuklearne katastrofe, poglavar Katoličke crkve povezao ekološku krizu, sukobe i tehnološku moć u poruku koja otvara pitanje savremene etike odlučivanja i granica globalne vlasti.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Ovaj spomenik čuva sećanje na Markovdansku litiju i susrete ispred kuće Đečevića, koji godinama povezuju vernike i potvrđuju tradiciju međusobnog poštovanja u gradu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Na praznik Pedesetnice, u prisustvu patrijarha Porfirija i vladike Siluana, sveta relikvija – leva ruka prvog srpskog arhiepiskopa – ispraćena je iz Hrama Svetog Save ka svetinji kraj Prijepolja.
Iako se vekovima verovalo da su potpuno spaljene na Vračaru, novo svedočenje otkriva nove detalje o svetiteljevim moštima i njihovom putu kroz istoriju.
U poprazništvo Savindana, u Hramu Svetog Save patrijarh srpski Porfirije dočekao je očinskom rečju đake, pretvarajući svečanost u živi čas vere, istine i odgovornosti koji nadilazi praznični protokol.
U Mioču i Sjeverinu grade se novi hramovi posvećeni Svetom Nikoli i Svetim mironosicama, a poseta mitropolita Atanasija pokazala je da su ovi projekti mnogo više od gradnje - znak zajedništva i duhovne obnove
Uz molitve poglavara Srpske pravoslavne crkve, sveštenstva, porodice i prijatelja, na večni počinak ispraćena majka bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
U hramu u Bresnici, pred mnoštvom vernika, otvorena su pitanja koja se retko izgovaraju naglas – šta u čoveku zaista živi, šta odumire i po čemu će ga, na kraju, Bog prepoznati
Bogosluženje mitropolit crnogorsko-primorskog u Baru još jednom je potvrdilo snagu zajedničke molitve, značaj pokloništva i trajno mesto ovog svetitelja u životu pravoslavnih vernika
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
U Mioču i Sjeverinu grade se novi hramovi posvećeni Svetom Nikoli i Svetim mironosicama, a poseta mitropolita Atanasija pokazala je da su ovi projekti mnogo više od gradnje - znak zajedništva i duhovne obnove
Dok vernici obeležavaju njen dan molitvama i procesijama, istorijski izvori otkrivaju složen životni put, ali i neslaganja o poreklu, identitetu i načinu na koji je vekovima predstavljana u različitim sredinama.
