Jedini sačuvani deo svetih moštiju prvog srpskog arhiepiskopa, netruležna ruka Svetog Save, ostaje u Hramu Svetog Save do 8. juna 2025.
Leva ruka Svetog Save, jedini sačuvani deo svetih moštiju našeg prvog arhiepiskopa, ostaje u Beogradu – u hramu Svetog Save na Vračaru – na blagoslov i poklonjenje do praznika Silaska Svetog Duha na apostole, Duhova, koji ove godine pada u nedelju, 8. juna 2025. godine.
Vernici iz svih krajeva Srbije, ali i pravoslavna braća iz rasejanja, imaće neponovljivu priliku da se poklone ovoj svetinji, da je celivaju i uznesu tihe molitve pred netruležno svedočanstvo svetosti i ljubavi Svetog Save. Njegova ruka, nekad ispružena da blagosilja, da piše, da zida i da miri, sada, kao živi svedok večnosti, pruža duhovni zagrljaj svakome ko sa verom prilazi.
TANJUG/ MARKO ĐOKOVIĆ/ nr
Patrijarh Porfirije celiva ruku Svetog Save
Svakodnevna bogosluženja u Hramu Svetog Save
Od trenutka kada je sveta relikvija iz manastira Mileševe doneta u prestoni Beograd, svakodnevno u Hramu Svetog Save odzvanja liturgijski glas. Svakog jutra, tačno u 7.30 časova, služi se jutrenje i sveta liturgija, dok se svakog popodneva, u 17 časova, verni sabiraju na večernje bogosluženje, posle kog se uznosi Akatist Svetom Savi – u čast onoga koji je temelj i krov Srpske Pravoslavne Crkve.
U tim bogosluženjima sabrani su vekovi – od 1219. godine, kada je Srpska crkva dobila autokefalnost, do današnjih dana, kada ta ista Crkva u naručju nosi svetiteljevu ruku i, u njegovoj prisutnosti, ponovo učvršćuje temelj svog naroda.
ST/Dragan Kadić
Ruka Svetog Save bila je na čelu Spasovdanske litije
Molitveni hod pod svetim „rukovodstvom“
Ove godine, na čelu Spasovdanske litije, povodom gradske slave Beograda, bila je najveća svetinja srpskog naroda – ruka Svetog Save. Hiljade vernika, sveštenika, monaha, građana i dece, predvođeni patrijarhom srpskim Porfirijem, pošli su u molitveni hod od Vaznesenjske crkve do zavetnog Hrama Svetog Save na Vračaru.
Dan ranije, relikvija je svečano dočekana u Vaznesenjskoj crkvi. U tišini jačoj od gradske vreve, vladika mileševski Atanasije preneo je svetinju iz Mileševe u Beograd, a dočekao ju je patrijarh Porfirije, okružen arhijerejima, sveštenicima i vernim narodom.
Religija
Ruka Svetog Save svečano je dočekana u Vaznesenjskoj crkvi u Beogradu uoči Spasovdana
Poziv narodu: Prilazite s verom, celivajte s molitvom
Do Duhova, vrata hrama Svetog Save širom su otvorena. U Hramu ćuti vreme, a govori večnost. Sveti Sava ne poziva glasom, već prisustvom. Njegova ruka, predata nama na blagoslov, poziva svakog da dođe, da je celiva, da se priseti ko smo i čiji smo. Da se u tišini i molitvi, u poklonu i suzi, obnovimo iznutra. Jer dok je Sveti Sava među nama, znamo – nismo sami.
Uz molitve hiljada vernika i prisustvo patrijarha Porfirija, prestoni grad je dočekao jedini sačuvani deo moštiju Svetog Save. Ruka prvog arhiepiskopa srpskog predvodiće ovogodišnju Spasovdansku litiju kroz srce glavnog grada.
Uz svetu relikviju — levu ruku Svetog Save i blagoslov patrijarha Porfirija, Spasovdanska litija obasjala je srce Beograda. Na čelu povorke je i heroj sa Dunava – alas koji je spasao 33 života, a sada nosi Časni krst kroz molitveni hod prestoničkim ulicama.
Na isti dan kada pravoslavni vernici slave Vaznesenje Gospodnje, Srpska pravoslavna crkva tiho obeležava i spomen na Svetog Teodora Vršačkog – episkopa koji je podigao ustanak pod zastavama sa likom Svetog Save i stradao mučeničkom smrću zbog vere i naroda.
Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.
U kripti zavetnog hrama vernici, prosvetitelji i akademici okupili su se da poslušaju reči patrijarha Porfirija o neiscrpnoj mudrosti prvog srpskog arhiepiskopa, njegovom prosvetiteljstvu i značaju za savremeni život i vrednosti zajednice.
Od Jerusalima, preko Svete Gore do Rusije, od izgubljenih ruku do isceljenja – ova svetinja se 25. januara posebno proslavlja, a vernici joj se obraćaju za porođaj, zdravlje deteta i pomoć onda kada ljudska snaga više nije dovoljna.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Na praznik Pedesetnice, u prisustvu patrijarha Porfirija i vladike Siluana, sveta relikvija – leva ruka prvog srpskog arhiepiskopa – ispraćena je iz Hrama Svetog Save ka svetinji kraj Prijepolja.
Iako se vekovima verovalo da su potpuno spaljene na Vračaru, novo svedočenje otkriva nove detalje o svetiteljevim moštima i njihovom putu kroz istoriju.
U kripti zavetnog hrama vernici, prosvetitelji i akademici okupili su se da poslušaju reči patrijarha Porfirija o neiscrpnoj mudrosti prvog srpskog arhiepiskopa, njegovom prosvetiteljstvu i značaju za savremeni život i vrednosti zajednice.
U kripti zavetnog hrama vernici, prosvetitelji i akademici okupili su se da poslušaju reči patrijarha Porfirija o neiscrpnoj mudrosti prvog srpskog arhiepiskopa, njegovom prosvetiteljstvu i značaju za savremeni život i vrednosti zajednice.
Mitropolit Atanasije ugostio je više ministara Vlade Srbije, otvorio pitanja obnove, zaštite fresaka i buduće saradnje, a razgovori su, umesto protokola, doneli konkretne planove i jasnu poruku da se nasleđe ne čuva rečima nego delima.
Od Morinja do Kotora, život i mučeništvo Mihaila Barbića dobija večnu slavu – uz liturgijsko prisustvo mitropolita Joanikija i arhijereja, vera i hrabrost ovog sveštenika zasijali su kao svetionik za generacije vernika.
Poseta učenika Bogoslovije Svetog Save Sremskoj Kamenici pretvorila se u susret koji je deci doneo radost, a svima ostalima tiho podsećanje da se vera najpre prepoznaje po delima, a ne po rečima.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, sveštenik pri Hramu Svete Trojice u Starom gradu Budvi objašnjava na koji način priprema, blagoslov i vrlinski život supružnika mogu izgraditi istinsku bračnu zajednicu.
