NAJVEĆA SRPSKA SVETINJA UZ MOLITVU NA KOLENIMA ISPRAĆENA IZ BEOGRADA: Posle prazničnog sabranja u zavetnom hramu, ruka Svetog Save vraćena u Mileševu

Na Pedesetnicu, kada se Crkva rađa silaskom Svetoga Duha na apostole, kupola hrama Svetog Save nije samo odjekivala pojanjima i molitvama, već je i disala duhom jednog velikog ispraćaja – ispraćaja leve ruke Svetog Save, svetinje nad svetinjama, ka manastiru Mileševi, gde srce srpskog naroda ne prestaje da kuca.

Na praznik Duhova, dok su se kandila vere razgorevala u srcima vernih, patrijarh srpski Porfirije služio je svetu liturgiju u najvećem pravoslavnom hramu Balkana, uz sasluženje mitropolita australijsko-novozelandskog Siluana. Liturgija je bila više od bogosluženja – bila je pečat nebeske realnosti među nama, svedočanstvo da Crkva nije institucija, već telo Hristovo – živa i večna.

Mitropolit Siluan je u svojoj besedi podsetio vernike da Pedesetnica nije tek spomen na prošli događaj, već silazak Duha Svetog u svakog od nas, danas i ovde.

SPC

 

– Gospod Hristos je istinski Prolaz, Put, Istina i Život – rekao je mitropolit, ukazujući da Duh Sveti ne dolazi kao ideja ili učenje, već kao oganj koji zapaljuje ugašena kandila ljudskih duša.
– Jedino je blagodatna propoved Hristove Crkve sposobna da preobrazi čoveka – podvukao je on – jer nijedna filosofija, nijedna mudrost sveta ne može učiniti ono što čini Duh Sveti.

I u toj sili Duha, kao nevidljivoj struji koja nosi Crkvu vekovima, ispraćena je sveta relikvija – leva ruka Svetog Save, onog koji je Srbe krstio ne samo vodom, već i umom, srcem i delom.

U tišini hramovske svetlosti, dok su zvona kao jeka vekova najavljivala ovaj sveti trenutak, patrijarh Porfirije je u svojoj besedi obasjao dubinu ovog događaja:
– Ruka Svetog Save je vodila svetu litiju koja nije tek šetnja, već molitveni hod ka večnosti. Ruka koja nas je Hristom zapečatila jednom za svagda.

SPC

 

U prisustvu vernog naroda, sa suzama u očima i ikonama u rukama, ova sveta ruka – sačuvana uprkos vekovima, ognju i pepelu – pošla je putem ka Mileševi, onamo gde je prvi put položena u bele tišine svetogorskog nasleđa. Preuzeo ju je protojerej-stavrofor Nikola Perković, koji se u pratnji policije i molitvene tišine uputio ka svetinji kod Prijepolja.

– Sveti Sava je spaljen, ali nije nestao. Njegova levica ostala je među nama da bude znak, put i svetlost. Duhom Svetim, koga danas slavimo, sve što je u Hristu, sve što pripada Svetoj Trojici, prevazilazi i vreme i prostor - rekao je patrijarh Porfirije.

Ova rečenica je poput duhovne mape, jer Sveti Sava nije samo istorijska ličnost, već večna prisutnost. Njegova ruka nije relikvija, već proročka živa reč, upisana u biće svakog Srbina koji zna da bez korena nema ni krova.

SPC

 

I dok se sveta relikvija vraćala u Mileševu, duh Mileševe se useljava u svakog vernika. Jer, kako je patrijarh rekao:

– To je ruka koja pokazuje da je svako mesto na kojem stojimo – oltar. Svako je pozvan da bude služitelj tajne Božje. Da bude – sveštenik.

U ovom svetom danu, Crkva se nije samo podsetila svog rođendana. Ona je proslavila svoje očinstvo – onog koji ju je, poput Hristovog apostola, osnovao među Srbima. Onog koji je prvi pokazao da Duh Sveti ne dolazi u vetru i ognju da bi razorio, već da bi sabrao. Da bi ljubavlju uobličio narod, Jevanđeljem zapečatio dušu i rukom blagoslovio vekove.

 

Ruka Svetog Save se vratila u Mileševu, ali nije nas napustila. Jer, kako reče patrijarh Porfirije:
– Ona je i dalje sa nama – u svakom mestu gde pravoslavna srpska duša diše, misli, govori i moli se Bogu. Ali ne samo za sebe, već za sve narode, jer Duhovi nisu samo rođendan Crkve, već poziv svim narodima da postanu – Crkva.

U tom pozivu, u tom hodu, u toj tihoj litiji kroz vekove – ruka Svetog Save i dalje vodi.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara