Dok priče o NLO pojavama i vanzemaljcima preplavljuju internet, arhimandrit Hrizostom poručuje da odgovor nije u senzacijama, već u molitvi i veri u Boga.
Dok se sve više ljudi okreće teorijama o vanzemaljcima, neobjašnjivim pojavama na nebu i pričama o tajnim civilizacijama, u javnosti se polako briše granica između radoznalosti i duhovne zbunjenosti. Snimci "NLO objekata", izjave pojedinih naučnih institucija, a još češće „teoretičara zavere”, kao i neprekidni sadržaji na društvenim mrežama, stvaraju atmosferu u kojoj mnogi traže odgovore daleko od vere i unutrašnjeg mira. Upravo o toj pojavi govorio je arhimandrit Hrizostom Nešić, iguman manastira Manasija, upozoravajući da čovek lako može da izgubi duhovni oslonac kada poveruje svemu što mu se nudi kao senzacija.
- NLO, leteći tanjiri, vanzemaljci i tako dalje. Dolaze, pomažu ljudima, javljaju se. Evo, i NASA potvrđuje njihovu pojavu na Zemlji.
To je jedna sveopšta hipnoza. To su đavolja posla. I taj NLO, i ti takozvani vanzemaljci, to su sve pali duhovi i duhovi podnebesja, koji dolaze na zemlju i uzimaju te oblike da bi obmanjivali narod da nema Boga, nego da postoje neke više civilizacije i da rešenje tvog duhovnog i svakog drugog života nije u tvojoj vezi, odnosno vertikali sa Gospodom.
To je sve odvlačenje i skretanje pažnje, zato nemojte da verujete u to, nego se molite Bogu i nosite svoj krst. Ako vidiš NLO, pročitaj 90. psalam i pomoli se Gospodu: "Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog." Tako se moli i to će nestati. Bog vas blagoslovio - poručio je arhimandrit Hrizostom.
U vremenu kada je čovek zatrpan slikama, teorijama i neprestanim senzacijama, ovakve poruke podsećaju da pravoslavlje odgovor ne traži u nepoznatim civilizacijama, već u duhovnoj budnosti, molitvi i poverenju u Boga. Za vernike, najveća tajna nije ono što se pojavljuje na nebu, već ono što se događa u ljudskom srcu kada izgubi ili pronađe veru.
Arhimandrit Hrizostom ističe da propuštanje bogosluženja znači gubitak najvećeg dara koji čovek može da primi.
Izjava koja je zapalila raspravu u Americi i širom sveta otvara pitanja vere, nauke i medijskog uticaja, dok teolozi upozoravaju na duhovne opasnosti neobjašnjivih pojava.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Crkveno predanje pamti ga po strogom postu, brizi za narod i čudima koja se, prema žitiju, vezuju za Gortinu, Rim i Tivaidu.
Ono što se pre braka zanemaruje kasnije može postati ozbiljan problem u zajedničkom životu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
