Dok milioni širom sveta tragaju za životom izvan Zemlje, jerej Ruske pravoslavne crkve objašnjava da "vanzemaljska vera" nije nauka – već nova duhovna zamka savremenog čoveka.
U svetu u kojem se granice između nauke i fantastike sve češće brišu, a mediji nas gotovo svakodnevno zasipaju pričama o NLO i "susretima treće vrste", jedno pitanje ne prestaje da intrigira savremenog čoveka: da li u beskonačnom kosmosu postoji razuman život osim našeg? Dok jedni uvereno traže "male zelene", drugi ostaju sumnjičavi – a Crkva, kao čuvar duhovne istine, odgovara smireno, ali jasno.
U razgovoru za portal pravoslavie.ru, otac Tarasij Borozenec otvara ovo neobično, ali sve aktuelnije pitanje – iz ugla vere, Svetog pisma i duhovnog razumevanja stvarnosti.
– Nedavno, posle nedeljne liturgije, jedan parohijan mi je postavio neočekivano pitanje: "Postoji li život na Marsu?", tačnije – "Postoje li razumna bića na drugim planetama? Kakav je stav Crkve o tome?" – započinje priču otac Tarasij.
Njegov odgovor počinje činjenicom da "još uvek ne postoji nijedan objektivan naučni dokaz o postojanju vanzemaljskih civilizacija, visoko razvijenih bića, pa čak ni primitivnih oblika života bilo gde u svemiru".
I dok argumenti u prilog toj ideji ostaju "krajnje sumnjivi", vera u vanzemaljce, smatra on, nije proizvod nauke – već svojevrsna nova religija modernog čoveka.
Otac Tarasij podseća da je vera u vanzemaljce u savremenom obliku nastala u 20. veku, najpre u Americi, zajedno sa pojavom takozvane ufologije – pseudonauke koja "proučava" NLO-e.
– Priče o NLO-ima i "susretima sa vanzemaljcima" postale su mitologija našeg kosmičkog doba. Danas mnogi ljudi, ako ne i većina, više veruju u postojanje vanzemaljaca nego u postojanje anđela – objašnjava sveštenik.
Ta pojava nije bezazlena. U njoj vidi duhovni simptom sveta koji je izgubio osećaj za Boga, ali i moćno sredstvo za manipulaciju masama:
– Tema vanzemaljaca i NLO-a pogodna je za skretanje pažnje ljudi sa stvarnih, zemaljskih problema. Zapadni političari i mediji koriste je kao oruđe – bilo da zastrašuju "vanzemaljskom pretnjom", bilo da nude iluzije o "korisnoj komunikaciji sa drugim civilizacijama".
Za razliku od svetovnih ljudi, vernici imaju merilo istine – Sveto pismo. Biblija, ističe otac Tarasij, o postojanju drugih razumnih bića jednostavno ćuti:
– Biblija nije naučni priručnik, već knjiga o istoriji spasenja čoveka. U njoj se ne pominje postojanje ikakvih razumnijih vanzemaljskih bića. To znači da ta tema nije bitna za naše spasenje.
Ako Bog nije smatrao potrebnim da otkrije čoveku takvu informaciju, zaključuje sveštenik, to je zato što ona nije potrebna za naše spasenje. Sve što nam je za to potrebno – već je otkriveno kroz Hrista i Crkvu.
Ipak, otac Tarasij priznaje da tema vanzemaljaca često izaziva duhovnu zabunu, pa čak i iskušenja. Posebno tamo gde se ufologija pretvara u "novu religiju".
– Mnogi sledbenici veruju da su bogovi i junaci starih religija zapravo vanzemaljci – pa čak i sam Hristos – navodi otac Tarasij i dodaje da se poziva na blaženog jeromonaha Serafima Rouza, koji je smatrao da se iza pojava NLO-a krije delovanje demonskih sila:
– Takvi "NLO-i", kao i sivi i zeleni humanoidi, samo su nove forme koje demoni poprimaju da bi iskušavali savremenog čoveka.
Otac Serafim je upozoravao da interesovanje za "vanzemaljske oblike života" udaljava ljude od Boga, jer je u pitanju duhovna varka:
– U stvorenom svetu ne postoje nikakva razumna materijalna bića osim čoveka. Svi "susreti" sa njima nisu ništa drugo do demonska iskušenja.
Pravoslavna crkva nema zvaničan saborni stav o pitanju postojanja vanzemaljaca – jednostavno zato što se time nikada ozbiljno nije bavila. Ipak, bogoslovska misao jasno pokazuje smer: ako su čovek i anđeli jedina razumna stvorenja, postojanje drugih telesnih razuma postaje teološki nelogično.
– Biblija je teocentrična, geocentrična i antropocentrična. Govori o Bogu, o čoveku i njegovom spasenju na Zemlji. Čovek je kruna stvaranja – stvoren po slici i prilici Božijoj, kao razumno i slobodno biće sposobno za ljubav. Ne postoji ništa savršenije od čoveka u stvorenom svetu – objašnjava otac Tarasij.
Po toj logici, ne mogu postojati „viša“ bića od čoveka, jer je stvaranje završeno upravo njime.
– Odmah po stvaranju čoveka, Gospod je počinuo u sedmi dan – podseća on na Knjigu postanja.
U teološkom smislu, ceo kosmos je povezan sa čovekom. Njegovo duhovno stanje određuje stanje svega stvorenog. Otac Tarasij podseća na reči apostola Pavla: „Sve stvorenje sa strašnim iščekivanjem čeka da se jave sinovi Božiji“ (Rim. 8, 19–21).
– To znači da bi, čak i ako bi postojala neka druga bića u svemiru, njihovo stanje zavisilo od čoveka i njegovog odnosa prema Bogu. Celokupni vidljivi svet spasen je kroz ovaploćenje Sina Božijeg – kroz primanje ljudske, a ne neke druge prirode.
Drugim rečima, u hrišćanskom učenju nema mesta za "vanzemaljsko spasenje". Sve je usredsređeno na odnos Boga i čoveka – a preko njega, na obnovu i isceljenje čitavog kosmosa.
Na kraju razgovora, otac Tarasij poručuje jednostavno i odlučno:
– Dragi ljudi, ne verujte u vanzemaljce! Ta vera je lažna i ne donosi spasenje. Verujte u Gospoda našeg i Spasitelja Isusa Hrista, Njegovog Oca i Duha Svetoga, u jednosušnu i nerazdeljivu Trojicu. Verujte u Pravoslavnu Crkvu Hristovu. I živite u skladu sa tom verom. Tada vas nikakve „strašne priče o vanzemaljcima“ nikada neće uplašiti.
Mnogi veruju da razbijeno ogledalo donosi nesreću, ali protojerej Andrej Efanov objašnjava istinu o ovom starom verovanju i savetuje šta da učinite ako vam se dogodi da ga slomite.
Više od obične molitve: šta se krije iza starodrevnog pojma „rob“ i kako on otkriva istinsku slobodu koju donosi vera u Boga
Deci u školama besplatno dele „Biblije” koje sadrže skrivene poruke – evo zašto pravoslavni stručnjaci upozoravaju na ovu tihu, ali veliku opasnost.
Sve što je pred ikonama nije otpad, već deo svetinje. Jedan od najpoznatijih duhovnika sa Svete gore otkriva kako da sačuvate blagodat i svetinju u svom domu.
Vera nije prazno očekivanje da će se sve rešiti samo od sebe, već poverenje da Bog zna bolje od nas šta nam je potrebno.
Četrdesti dan mora biti na 40. dan, jer, ukolko duša ode u pakao, na nama je velika obaveza da je do drugog Hristovog dolaska isčupamo iz ada, objasnio je otac Stefan.
Slojevi piletine, jaja i šargarepe premazani majonezom čine ovu tortu savršenim predjelom za krsnu slavu, uz kreativni dekor po želji domaćice.
Dok milioni širom sveta tragaju za životom izvan Zemlje, jerej Ruske pravoslavne crkve objašnjava da "vanzemaljska vera" nije nauka – već nova duhovna zamka savremenog čoveka.
U besedi o pravednicima čije telo postaje svedočanstvo neba, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički otkriva tajnu Božje sile - da ni pepeo ne može sakriti ono što je Gospod odabrao da vaskrsne.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Četrdesti dan mora biti na 40. dan, jer, ukolko duša ode u pakao, na nama je velika obaveza da je do drugog Hristovog dolaska isčupamo iz ada, objasnio je otac Stefan.
U besedi o pravednicima čije telo postaje svedočanstvo neba, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički otkriva tajnu Božje sile - da ni pepeo ne može sakriti ono što je Gospod odabrao da vaskrsne.
Veliki duhovnik sa Svete gore iz 20. veka nas podseća da svaka tuga nosi svoju svrhu; kroz molitvu i predanje, pravoslavlje pretvara teške trenutke u put ka istinskoj slobodi i miru.
Jerej Moskovske eparhije objašnjava zašto istinsko dobro nije pitanje moralne pristojnosti, već traganja za svetošću i Božijom blagodaću u svakodnevnom životu.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Kult Svete Petke duboko je ukorenjen u srpskoj tradiciji, a brojna mesta širom Srbije posvećena su upravo njoj.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
