„ROB BOŽJI“ - ZAR TO NIJE POGRDAN IZRAZ ZA HRIŠĆANE? Reči koje duboko pomeraju svakog vernika

Uvek kada pristupimo putiru u nameri da primimo svetu tajnu pričešća, čujemo sveštenika kako izgovara: „Pričešćuje se rab Božji...“ Ovaj izraz nije samo liturgijska fraza, već nosi duboku teološku i duhovnu poruku, povezanu sa značajem ropstva u hrišćanskom shvatanju života.

SPC

 

Kako je ropstvo prikazano u školskim udžbenicima i popularnoj kulturi?

Većina nas o ropstvu u starom svetu zna pre svega iz školskih udžbenika, koji i danas često zadržavaju marksistički pristup proučavanju istorije, kao i iz romana i filmova. U njima se, da bi se naglasila oštrina klasne borbe u robovlasničkom društvu ili pojačala dramatičnost umetničkog dela, prvenstveno ističe obespravljenost robova, nepravda kojima su bili izloženi, samovolja gospodara, nečovečna eksploatacija, patnje i lišenja ljudi koji su dospeli u ropstvo. Nesumnjivo, sve to je postojalo i bilo je deo njihove teške stvarnosti.

Duhovni smisao ropstva u hrišćanstvu

Ipak, ropstvo kao pojava nosi i dublje i složenije aspekte, ključne za razumevanje zašto su se hrišćani prvih vekova, koji su živeli upravo u tim okolnostima robovlasničkog društva, kao i njihovi potomci, sa ponosom nazivali – robovima ili slugama Božijim.

Različiti oblici ropstva u starom svetu

Oblici ropstva u starom svetu razlikovali su se u zavisnosti od istorijskog perioda, naroda i države. U antičkoj kulturi, rob je često smatran tek živim oruđem. Aristotel je o tome pisao: „Rob je živa svojina i najsavršenije oruđe.“ S druge strane, u Izrailju – gde je propovedao i Hristos, koji je često koristio lik sluge u svojim prilikama i poukama – ropstvo je imalo humaniji oblik i podrazumevalo viši stepen slobode i dostojanstva roba.

Shutterstock/Alexey Pavlishak

 

Zajedničke osobine robovlasničkog poretka

Međutim, uprkos razlikama, postojale su i zajedničke crte robovlasničkog poretka. Jedna od njih jeste sledeća: rob je tokom celog boravka u ropstvu bio potpuna i apsolutna svojina svog gospodara. Nije mogao da radi za drugoga, nije smeo da ga napusti, i sva njegova imovina pripadala je vlasniku. Istovremeno, niko osim gospodara nije smeo, pod pretnjom stroge kazne, da povredi ili naudi tuđem roblju. Što je gospodar imao viši društveni status, to su i njegovi robovi uživali veću pravnu nepovredivost, zaštićeni zakonima i autoritetom gospodara. Rob je odgovarao isključivo pred svojim gospodarem, a gospodar je u potpunosti bio odgovoran za sudbinu svog roba.

Duhovna sloboda kroz služenje Bogu

Upravo ovaj aspekt uzajamne odgovornosti, potpune i neupitne pripadnosti Bogu, oslobođenosti od svake druge vlasti i zavisnosti, imali su u vidu Hristos i apostoli kada su govorili o „ropstvu“ u odnosu čoveka prema Bogu. Kako podseća ruski pravoslavni portal foma.ru, biti „rob Božiji“ nije bilo kakva prisila ili poniženje, već izraz duboke duhovne povezanosti i slobode.

Viša imena vernika u Svetom Pismu

Važno je istaći da ljudi predani Bogu u Svetom Pismu imaju i druga, uzvišenija imena. Sam Gospod i apostoli verne nazivaju svojom „decom Božijom“, a Isus Hristos u razgovoru na Tajnoj večeri učenike naziva „prijateljima“ (vidi: Jn 15,15).

Shutterstock

 

Sloboda izbora i predanje Bogu

Kada neko za sebe kaže: „Ja sam sluga Božiji“, on izražava svoje najdublje religiozno osećanje. Dok je ropstvo kao društveni poredak uvek povezano sa ograničenjem slobode, religiozno ropstvo po svojoj suštini označava slobodu duha. Verovati u Boga ili ne, držati se Njegovih zapovesti ili ih odbaciti – to je uvek ličan, slobodan izbor. Sam čin predanja sebe u ruke Božije jeste slobodna i hrabra odluka čoveka koji traži pomoć u prevazilaženju iskušenja i zamki palog sveta.

Put ka svetosti kroz služenje

Biti sluga Bogu, Koji je Ljubav i punina svih savršenstava, ne znači biti ugnjeten, već dosezati najviši stepen slobode, koja se ostvaruje kroz duhovno uzrastanje i oblikovanje po Božijem liku. Dobrovoljan ulazak u takvo „ropstvo“ jeste početak puta ka svetosti, na koji nas sam Gospod poziva rečima: „Budite sveti, jer sam Ja svet, Gospod Bog vaš“ (3. Mojs. 19,2).

Prava sloboda u predanju Bogu

Tako, kroz taj nevidljivi lanac pokornosti i slobode, svaki „rab Božiji“ postaje svedok večne istine da je prava sloboda moguća samo u potpunom predanju Bogu — jer samo On oslobađa srce i dušu od svakog jarma.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara