U svetu ispunjenom misterijama, anđeli su božanska bića koja nas prate kroz istoriju i u veru. Njihovo prisustvo, od prvih dana stvaranja do savremenih duhovnih putovanja, otkriva nam duboke istine o našem postojanju i odnosu s Bogom.
Nakon pada praroditelja, anđeli čuvaju Raj, anđeli uče Adama kako da obrađuje zemlju, a anđeli se pojavljuju pred Avramom, Lotom, prilikom izlaska Izraelaca iz Egipta, i pred mnogim prorocima. U tekstu Novog zaveta anđeli se pominju u mnogim odlomcima, među najvažnijima su pri Blagovestima Presvete Bogorodice i kroz ceo Hristov put, od Rođenja do Vaznesenja.
Stvaranje i svrha postojanja anđela
Anđeli su stvoreni pre materijalnog sveta, jer se u knjizi Starog zaveta „Knjiga o Jovu“ Bog prikazuje kako govori i priznaje da su svi anđeli slavili sa hvalospevima čim su stvorene zvezde.
Takođe, Sveti Vasilije Veliki kaže da je pre stvaranja materijalnog sveta postojalo nadvremensko i o starijem stanju, svet anđela.
Način na koji ih je Bog stvorio nije nam poznat. Međutim, možemo dobiti uvid u to kroz učenje Svetog Grigorija Bogoslova, koji kaže da su anđeoske sile stvorene čim je Bog zamislio njihovo stvaranje. Dakle, Božija odluka da stvori anđeoski svet ujedno je označila i njegovo stvaranje.
Shutterstock
Ikona Hrista s anđelima
Svrha stvaranja anđela ne proizilazi iz neke Božije potrebe. Ni materijalni, ni duhovni svet ne mogu dodati ništa Božijoj slavi. Svrha stvaranja anđela se otkriva kroz Svetog Jovana Zlatoustog, koji kaže da im je Bog dao postojanje i život radi njih samih, motivisan svojom ekstatičnom ljubavlju i dobrotom, sa ciljem da kao razumne tvorevine učestvuju u njegovoj blaženosti. Oni učestvuju u Božijoj blaženosti i hrane se neprestanim gledanjem Božijeg lica. Ipak, ovo učestvovanje u božanskoj blaženosti podstiče anđeoske sile ka neprestanom uspinjanju ka duhovnom savršenstvu.
Priroda i karakteristike anđela
Sveti Jovan Damaskin, u pokušaju da definiše anđele, kaže da su to umne, neprestano pokretne, samovoljno slobodne, bestelesne prirode. Služe Bogu i po blagodatnoj milosti su besmrtni. Priroda anđela je duhovna. Međutim, jer je apsolutno nematerijalno i bestelesno svojstvo pripisano samo Bogu, anđeosko telo se smatra eterealnim, vatrenim, veoma brzim i znatno suptilnijim od poznate nam materije.
Anđeli su slobodni u izboru i mogu napredovati u dobru, ali su podložni i zlu. Prema Svetom Grigoriju Palami, duhovne sile poseduju um i reč, ali ne i „dah koji daje život“, jer nemaju telo. Zbog toga ne stiču božansko znanje kroz čula ili razmišljanja, već, ostajući čisti od materijalnih elemenata, intuitivno i duhovno spoznaju umna bića. Iako je anđeoska priroda čista i jednostavna, anđeli su podložni zlu. Oni mogu birati napredak u božanskom znanju i zajedništvo ljubavi, ili odbacivanje ove dobrote.
Credit: Fine Art Images / Heritage Images / Profimedia
Ikona Bogorodice s anđelima
Sloboda njihove volje omogućila je pad Lucifera i njegovog čina. Taj anđeoski red nije bio zadovoljan svojom sjajnom lepotom, odbacio je hijerarhijsko napredovanje u božanskom znanju i želeo je potpuno i direktno poistovećenje sa Bogom. Zbog toga se namerno predao zlu, izgubio istinski život i postao „mrtvi duh“.
Anđeli koji nisu sledili Lucifera u njegovom otpadništvu stekli su dar savršene stabilnosti i nemogućnosti odstupanja ka zlu. Ovo se dogodilo kroz ovaploćenje, raspeće i vaskrsenje Hristovo, kada su naučili da put ka sličnosti sa Bogom vodi kroz poniznost, a ne kroz gordost.
Nemogućnost anđela da zastrane ka zlu ne znači da im je gubitak slobodne volje nestao, već da je posvećena blagodaću Svetoga Duha.
Shutterstock
Prikaz anđela
Anđeli poseduju veće i uzvišenije kognitivne sposobnosti od ljudi. Ipak, nisu svemogući niti sveznajući kao Bog.
Ne znaju buduće događaje, osim ako im ih Bog ne otkrije, niti znaju šta tačno leži u srcu svakog čoveka. Ne znaju kada će doći kraj sveta i Drugi dolazak Hristov. Njihovo kretanje je veoma brzo, ali nisu svuda prisutni. U svakom trenutku se nalaze na određenom mestu i ne znaju šta se dešava drugde.
Nemaju pol, jer im je priroda duhovna, ne treba im hrana za život ili odmor za obnovu, ne umiru i ne razmnožavaju se. Njihova besmrtnost ne proizilazi iz njihove prirode, već zbog toga što učestvuju „po blagodatnoj milosti“ u svetosti Božijoj.
Schutterstock
Skulpturalni prikaz anđela
Poredak anđela
Broj anđeoskih bića je neizmerljiv. Sam Isus u Getsimaniji govori o više od dvanaest legija anđela, dok je Jovan u Otkrivenju video hor od mirijada mirijada i hiljada hiljada anđela oko Božanskog prestola.
Svi ovi bezbrojni anđeli su organizovani u redove ili činove. Okupljajući izvore o ovoj temi proroka Isaije, proroka Jezekilja, apostola Pavla, svetog Dionisija Areopagita i prepodobnog Nikitu Stithata, dolazimo do sledećeg:
Postoji devet činova anđela, koji su podeljeni u tri tročlane hijerarhije ili brigade: Serafimi, Heruvimi, Prestoli – Gospodstva, Sile, Vlasti – Načela, Arhanđeli, Anđeli.
Credit: Leemage via AFP / AFP / Profimedia
Ikona Hrista s anđelima
Prva hijerarhija poseduje vatrenu mudrost i poznavanje nebeskih stvari, a njihovo delo je božanstvena himna „Svet, Svet, Svet“. Druga hijerarhija ima zadatak upravljanja velikim stvarima i izvršavanja čuda, a njihova himna je „Svet, Svet, Svet“. Na kraju, zadatak treće hijerarhije je obavljanje božanskih službi, a njihova himna je „Aliluja“.
Osim naziva devet činova, Sveto pismo otkriva i lična imena nekih anđela, koja su značajna i simbolična. Znamo za Gavrila, što znači „junak Božiji“, iz njegovih pojavljivanja proroku Danilu, proroku Zahariji i Bogorodici. Znamo za Mihaila, što znači „ko je kao Bog naš“, koji se pojavljuje u Starom zavetu. Rafael je treći anđeo čije ime znači „Gospod leči“, i pojavljuje se Tobiji prenoseći ljudske molitve pred Božiji presto.
Prema rečima starca Pajsija, kada činimo dobra dela, naš anđeo čuvar je uz nas, raduje se. To je trenutak kada imamo osećaj da neko stoji u našoj blizini, aplaudira nam, smeši nam se. Sa druge strane, ako činimo loše stvari, anđeo se udaljava od nas.
Iako se kroz istoriju mnogo spekulisalo o poslednjim danima, ljudska mudrost ostaje nemoćna pred tajnom kraja sveta. Sveti Nikolaj Žički dao je dublji uvid, objašnjavajući zašto jedino božansko otkrivenje može pružiti odgovor na ovo drevno pitanje, i poziva nas da pronađemo mir kroz reči Gospoda Isusa Hrista.
Jednostavno, nekad Gospod dopušta da neko prođe kroz to iskustvo koje je na mnogo mesta opisano i u žitijama svetih, da bi nama preneo poruku da budemo ozbiljni i odgovorni kad je spasenje nas samih u pitanju, kaže protojerej-stavrofor Vladimir Stupar
Protojerej stavrofor Branko Tapušković kaže da je ovaj krst u 13. podgoričku parohiju stigao zahvaljujući ljubavi i dobroti episkopa pakračko-slavonskog Jovana.
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Kad umor savlada i snaga oslabi, samo jedan izvor daje novu krepost. Prorok Isaija u svojim nadahnutim rečima otkriva tajnu duhovne snage koja ne jenjava – onaj koji se nada Gospodu, uzdiže se kao orao, trči bez umora i hoda bez posustajanja.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Protojerej stavrofor Branko Tapušković kaže da je ovaj krst u 13. podgoričku parohiju stigao zahvaljujući ljubavi i dobroti episkopa pakračko-slavonskog Jovana.
Uz blagoslov vladike Atanasija, u jednom od najvažnijih manastira Srpske crkve, sveštenici Eparhije su, u sabornosti, pristupili Svetoj tajni ispovesti i pokajanja, nakon čega je usledila trpeza ljubavi.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve otputovao u Jerusalim, gde će se moliti na mestu Hristovog Vaskrsenja, služiti svetu liturgiju i razgovarati sa jednim od najuglednijih pravoslavnih patrijaraha.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
Sveća je simbol svetlosti Hristove. On je rekao: "Ja sam svetlost svetu". Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih, kaže sveštenik.
