Nakon pada praroditelja, anđeli čuvaju Raj, anđeli uče Adama kako da obrađuje zemlju, a anđeli se pojavljuju pred Avramom, Lotom, prilikom izlaska Izraelaca iz Egipta, i pred mnogim prorocima. U tekstu Novog zaveta anđeli se pominju u mnogim odlomcima, među najvažnijima su pri Blagovestima Presvete Bogorodice i kroz ceo Hristov put, od Rođenja do Vaznesenja.
Stvaranje i svrha postojanja anđela
Anđeli su stvoreni pre materijalnog sveta, jer se u knjizi Starog zaveta „Knjiga o Jovu“ Bog prikazuje kako govori i priznaje da su svi anđeli slavili sa hvalospevima čim su stvorene zvezde.
Takođe, Sveti Vasilije Veliki kaže da je pre stvaranja materijalnog sveta postojalo nadvremensko i o starijem stanju, svet anđela.
Način na koji ih je Bog stvorio nije nam poznat. Međutim, možemo dobiti uvid u to kroz učenje Svetog Grigorija Bogoslova, koji kaže da su anđeoske sile stvorene čim je Bog zamislio njihovo stvaranje. Dakle, Božija odluka da stvori anđeoski svet ujedno je označila i njegovo stvaranje.
Shutterstock
Ikona Hrista s anđelima
Svrha stvaranja anđela ne proizilazi iz neke Božije potrebe. Ni materijalni, ni duhovni svet ne mogu dodati ništa Božijoj slavi. Svrha stvaranja anđela se otkriva kroz Svetog Jovana Zlatoustog, koji kaže da im je Bog dao postojanje i život radi njih samih, motivisan svojom ekstatičnom ljubavlju i dobrotom, sa ciljem da kao razumne tvorevine učestvuju u njegovoj blaženosti. Oni učestvuju u Božijoj blaženosti i hrane se neprestanim gledanjem Božijeg lica. Ipak, ovo učestvovanje u božanskoj blaženosti podstiče anđeoske sile ka neprestanom uspinjanju ka duhovnom savršenstvu.
Priroda i karakteristike anđela
Sveti Jovan Damaskin, u pokušaju da definiše anđele, kaže da su to umne, neprestano pokretne, samovoljno slobodne, bestelesne prirode. Služe Bogu i po blagodatnoj milosti su besmrtni. Priroda anđela je duhovna. Međutim, jer je apsolutno nematerijalno i bestelesno svojstvo pripisano samo Bogu, anđeosko telo se smatra eterealnim, vatrenim, veoma brzim i znatno suptilnijim od poznate nam materije.
Anđeli su slobodni u izboru i mogu napredovati u dobru, ali su podložni i zlu. Prema Svetom Grigoriju Palami, duhovne sile poseduju um i reč, ali ne i „dah koji daje život“, jer nemaju telo. Zbog toga ne stiču božansko znanje kroz čula ili razmišljanja, već, ostajući čisti od materijalnih elemenata, intuitivno i duhovno spoznaju umna bića. Iako je anđeoska priroda čista i jednostavna, anđeli su podložni zlu. Oni mogu birati napredak u božanskom znanju i zajedništvo ljubavi, ili odbacivanje ove dobrote.
Credit: Fine Art Images / Heritage Images / Profimedia
Ikona Bogorodice s anđelima
Sloboda njihove volje omogućila je pad Lucifera i njegovog čina. Taj anđeoski red nije bio zadovoljan svojom sjajnom lepotom, odbacio je hijerarhijsko napredovanje u božanskom znanju i želeo je potpuno i direktno poistovećenje sa Bogom. Zbog toga se namerno predao zlu, izgubio istinski život i postao „mrtvi duh“.
Anđeli koji nisu sledili Lucifera u njegovom otpadništvu stekli su dar savršene stabilnosti i nemogućnosti odstupanja ka zlu. Ovo se dogodilo kroz ovaploćenje, raspeće i vaskrsenje Hristovo, kada su naučili da put ka sličnosti sa Bogom vodi kroz poniznost, a ne kroz gordost.
Nemogućnost anđela da zastrane ka zlu ne znači da im je gubitak slobodne volje nestao, već da je posvećena blagodaću Svetoga Duha .
Shutterstock
Prikaz anđela
Anđeli poseduju veće i uzvišenije kognitivne sposobnosti od ljudi. Ipak, nisu svemogući niti sveznajući kao Bog.
Ne znaju buduće događaje, osim ako im ih Bog ne otkrije, niti znaju šta tačno leži u srcu svakog čoveka. Ne znaju kada će doći kraj sveta i Drugi dolazak Hristov. Njihovo kretanje je veoma brzo, ali nisu svuda prisutni. U svakom trenutku se nalaze na određenom mestu i ne znaju šta se dešava drugde.
Nemaju pol, jer im je priroda duhovna, ne treba im hrana za život ili odmor za obnovu, ne umiru i ne razmnožavaju se. Njihova besmrtnost ne proizilazi iz njihove prirode, već zbog toga što učestvuju „po blagodatnoj milosti“ u svetosti Božijoj.
Schutterstock
Skulpturalni prikaz anđela
Poredak anđela
Broj anđeoskih bića je neizmerljiv. Sam Isus u Getsimaniji govori o više od dvanaest legija anđela, dok je Jovan u Otkrivenju video hor od mirijada mirijada i hiljada hiljada anđela oko Božanskog prestola.
Svi ovi bezbrojni anđeli su organizovani u redove ili činove. Okupljajući izvore o ovoj temi proroka Isaije, proroka Jezekilja, apostola Pavla, svetog Dionisija Areopagita i prepodobnog Nikitu Stithata, dolazimo do sledećeg:
Postoji devet činova anđela, koji su podeljeni u tri tročlane hijerarhije ili brigade: Serafimi, Heruvimi, Prestoli – Gospodstva, Sile, Vlasti – Načela, Arhanđeli, Anđeli.
Credit: Leemage via AFP / AFP / Profimedia
Ikona Hrista s anđelima
Prva hijerarhija poseduje vatrenu mudrost i poznavanje nebeskih stvari, a njihovo delo je božanstvena himna „Svet, Svet, Svet“. Druga hijerarhija ima zadatak upravljanja velikim stvarima i izvršavanja čuda, a njihova himna je „Svet, Svet, Svet“. Na kraju, zadatak treće hijerarhije je obavljanje božanskih službi, a njihova himna je „Aliluja“.
Osim naziva devet činova, Sveto pismo otkriva i lična imena nekih anđela, koja su značajna i simbolična. Znamo za Gavrila, što znači „junak Božiji“, iz njegovih pojavljivanja proroku Danilu, proroku Zahariji i Bogorodici. Znamo za Mihaila, što znači „ko je kao Bog naš“, koji se pojavljuje u Starom zavetu . Rafael je treći anđeo čije ime znači „Gospod leči“, i pojavljuje se Tobiji prenoseći ljudske molitve pred Božiji presto.
Prema rečima starca Pajsija, kada činimo dobra dela, naš anđeo čuvar je uz nas, raduje se. To je trenutak kada imamo osećaj da neko stoji u našoj blizini, aplaudira nam, smeši nam se. Sa druge strane, ako činimo loše stvari, anđeo se udaljava od nas.
Iako se kroz istoriju mnogo spekulisalo o poslednjim danima, ljudska mudrost ostaje nemoćna pred tajnom kraja sveta. Sveti Nikolaj Žički dao je dublji uvid, objašnjavajući zašto jedino božansko otkrivenje može pružiti odgovor na ovo drevno pitanje, i poziva nas da pronađemo mir kroz reči Gospoda Isusa Hrista.
Ako neko živi daleko, toliko da u svojoj blizini nema ni pravoslavnu crkvu, Zadušnice može obeležiti i u svom domu, a otac Ljuba je objasnio i kako.
Jednostavno, nekad Gospod dopušta da neko prođe kroz to iskustvo koje je na mnogo mesta opisano i u žitijama svetih, da bi nama preneo poruku da budemo ozbiljni i odgovorni kad je spasenje nas samih u pitanju, kaže protojerej-stavrofor Vladimir Stupar
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
Slavska sveća bi trebalo da bude od pravog voska, lepo ukrašena i visine od 50 do 60 cm. Obavezno se pali na dan slave pre nego što se preseče slavski kolač, i to uz molitvu domaćina, koji se prekrsti, pomoli i celiva sveću, izražavajući time ljubav prema svetitelju i činu slave.
Tuga i radost su samo osećanja koja će nas pratiti sve dok ne dostignemo smerenje, tvrdi otac Stefan.
Sveti Teofan naglašava da nije dovoljno samo govoriti o Hristu kao o velikom učitelju ili moralnom vođi. Pravo ispovedanje vere podrazumeva priznanje Hrista kao Božijeg Sina, koji je, po Očevoj volji, došao u svet, uzeo ljudsku prirodu i svojom smrću na krstu pomirio čoveka sa Bogom. Ako neko ne ispoveda Hrista kao Sina Božijeg, on u stvari ne ispoveda ni Boga, jer Otac i Sin nisu razdvojeni, niti je moguće imati istinsku veru u Boga bez priznanja Hrista. Sveti Teofan takođe upozorava da je verovanje u Boga bez ispovedanja Hrista jednako kao i verovanje u lažne bogove.
Proslava je započela molitveno u Sabornom hramu Uspenija Presvete Bogorodice, uz poziv mitropolita šumadijskog i oca Zorana na dublje razumevanje vere i služenja, u vremenu punom izazova i nesigurnosti, a nastavila se slavskom trpezom i hrišćanskom radošću.
Predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije, mitropolit Antonije uručio je prestižno odlikovanje mitropolitu banjalučkom, priznajući njegov izuzetan rad na povezivanju srpskog i ruskog pravoslavlja.
Put 45. poglavara Srpske pravoslavne crkve od malenog sela kod Čačka do patrijaraškog trona bio je obeležen istrajnošću, žrtvom i neprestanom molitvom, a njegovo nasleđe živi u srcima vernika širom pravoslavnog sveta.
Genetsko testiranje vlasi kose potvrdilo je mogućnost da se radi o ženi jevrejskog porekla, no da li je ovo stvarno osoba koja je prva videla vaskrslog Hrista ili ne, nikada nećemo pouzdano znati.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.