U svetu ispunjenom misterijama, anđeli su božanska bića koja nas prate kroz istoriju i u veru. Njihovo prisustvo, od prvih dana stvaranja do savremenih duhovnih putovanja, otkriva nam duboke istine o našem postojanju i odnosu s Bogom.
Nakon pada praroditelja, anđeli čuvaju Raj, anđeli uče Adama kako da obrađuje zemlju, a anđeli se pojavljuju pred Avramom, Lotom, prilikom izlaska Izraelaca iz Egipta, i pred mnogim prorocima. U tekstu Novog zaveta anđeli se pominju u mnogim odlomcima, među najvažnijima su pri Blagovestima Presvete Bogorodice i kroz ceo Hristov put, od Rođenja do Vaznesenja.
Stvaranje i svrha postojanja anđela
Anđeli su stvoreni pre materijalnog sveta, jer se u knjizi Starog zaveta „Knjiga o Jovu“ Bog prikazuje kako govori i priznaje da su svi anđeli slavili sa hvalospevima čim su stvorene zvezde.
Takođe, Sveti Vasilije Veliki kaže da je pre stvaranja materijalnog sveta postojalo nadvremensko i o starijem stanju, svet anđela.
Način na koji ih je Bog stvorio nije nam poznat. Međutim, možemo dobiti uvid u to kroz učenje Svetog Grigorija Bogoslova, koji kaže da su anđeoske sile stvorene čim je Bog zamislio njihovo stvaranje. Dakle, Božija odluka da stvori anđeoski svet ujedno je označila i njegovo stvaranje.
Shutterstock
Ikona Hrista s anđelima
Svrha stvaranja anđela ne proizilazi iz neke Božije potrebe. Ni materijalni, ni duhovni svet ne mogu dodati ništa Božijoj slavi. Svrha stvaranja anđela se otkriva kroz Svetog Jovana Zlatoustog, koji kaže da im je Bog dao postojanje i život radi njih samih, motivisan svojom ekstatičnom ljubavlju i dobrotom, sa ciljem da kao razumne tvorevine učestvuju u njegovoj blaženosti. Oni učestvuju u Božijoj blaženosti i hrane se neprestanim gledanjem Božijeg lica. Ipak, ovo učestvovanje u božanskoj blaženosti podstiče anđeoske sile ka neprestanom uspinjanju ka duhovnom savršenstvu.
Priroda i karakteristike anđela
Sveti Jovan Damaskin, u pokušaju da definiše anđele, kaže da su to umne, neprestano pokretne, samovoljno slobodne, bestelesne prirode. Služe Bogu i po blagodatnoj milosti su besmrtni. Priroda anđela je duhovna. Međutim, jer je apsolutno nematerijalno i bestelesno svojstvo pripisano samo Bogu, anđeosko telo se smatra eterealnim, vatrenim, veoma brzim i znatno suptilnijim od poznate nam materije.
Anđeli su slobodni u izboru i mogu napredovati u dobru, ali su podložni i zlu. Prema Svetom Grigoriju Palami, duhovne sile poseduju um i reč, ali ne i „dah koji daje život“, jer nemaju telo. Zbog toga ne stiču božansko znanje kroz čula ili razmišljanja, već, ostajući čisti od materijalnih elemenata, intuitivno i duhovno spoznaju umna bića. Iako je anđeoska priroda čista i jednostavna, anđeli su podložni zlu. Oni mogu birati napredak u božanskom znanju i zajedništvo ljubavi, ili odbacivanje ove dobrote.
Credit: Fine Art Images / Heritage Images / Profimedia
Ikona Bogorodice s anđelima
Sloboda njihove volje omogućila je pad Lucifera i njegovog čina. Taj anđeoski red nije bio zadovoljan svojom sjajnom lepotom, odbacio je hijerarhijsko napredovanje u božanskom znanju i želeo je potpuno i direktno poistovećenje sa Bogom. Zbog toga se namerno predao zlu, izgubio istinski život i postao „mrtvi duh“.
Anđeli koji nisu sledili Lucifera u njegovom otpadništvu stekli su dar savršene stabilnosti i nemogućnosti odstupanja ka zlu. Ovo se dogodilo kroz ovaploćenje, raspeće i vaskrsenje Hristovo, kada su naučili da put ka sličnosti sa Bogom vodi kroz poniznost, a ne kroz gordost.
Nemogućnost anđela da zastrane ka zlu ne znači da im je gubitak slobodne volje nestao, već da je posvećena blagodaću Svetoga Duha.
Shutterstock
Prikaz anđela
Anđeli poseduju veće i uzvišenije kognitivne sposobnosti od ljudi. Ipak, nisu svemogući niti sveznajući kao Bog.
Ne znaju buduće događaje, osim ako im ih Bog ne otkrije, niti znaju šta tačno leži u srcu svakog čoveka. Ne znaju kada će doći kraj sveta i Drugi dolazak Hristov. Njihovo kretanje je veoma brzo, ali nisu svuda prisutni. U svakom trenutku se nalaze na određenom mestu i ne znaju šta se dešava drugde.
Nemaju pol, jer im je priroda duhovna, ne treba im hrana za život ili odmor za obnovu, ne umiru i ne razmnožavaju se. Njihova besmrtnost ne proizilazi iz njihove prirode, već zbog toga što učestvuju „po blagodatnoj milosti“ u svetosti Božijoj.
Schutterstock
Skulpturalni prikaz anđela
Poredak anđela
Broj anđeoskih bića je neizmerljiv. Sam Isus u Getsimaniji govori o više od dvanaest legija anđela, dok je Jovan u Otkrivenju video hor od mirijada mirijada i hiljada hiljada anđela oko Božanskog prestola.
Svi ovi bezbrojni anđeli su organizovani u redove ili činove. Okupljajući izvore o ovoj temi proroka Isaije, proroka Jezekilja, apostola Pavla, svetog Dionisija Areopagita i prepodobnog Nikitu Stithata, dolazimo do sledećeg:
Postoji devet činova anđela, koji su podeljeni u tri tročlane hijerarhije ili brigade: Serafimi, Heruvimi, Prestoli – Gospodstva, Sile, Vlasti – Načela, Arhanđeli, Anđeli.
Credit: Leemage via AFP / AFP / Profimedia
Ikona Hrista s anđelima
Prva hijerarhija poseduje vatrenu mudrost i poznavanje nebeskih stvari, a njihovo delo je božanstvena himna „Svet, Svet, Svet“. Druga hijerarhija ima zadatak upravljanja velikim stvarima i izvršavanja čuda, a njihova himna je „Svet, Svet, Svet“. Na kraju, zadatak treće hijerarhije je obavljanje božanskih službi, a njihova himna je „Aliluja“.
Osim naziva devet činova, Sveto pismo otkriva i lična imena nekih anđela, koja su značajna i simbolična. Znamo za Gavrila, što znači „junak Božiji“, iz njegovih pojavljivanja proroku Danilu, proroku Zahariji i Bogorodici. Znamo za Mihaila, što znači „ko je kao Bog naš“, koji se pojavljuje u Starom zavetu. Rafael je treći anđeo čije ime znači „Gospod leči“, i pojavljuje se Tobiji prenoseći ljudske molitve pred Božiji presto.
Prema rečima starca Pajsija, kada činimo dobra dela, naš anđeo čuvar je uz nas, raduje se. To je trenutak kada imamo osećaj da neko stoji u našoj blizini, aplaudira nam, smeši nam se. Sa druge strane, ako činimo loše stvari, anđeo se udaljava od nas.
Iako se kroz istoriju mnogo spekulisalo o poslednjim danima, ljudska mudrost ostaje nemoćna pred tajnom kraja sveta. Sveti Nikolaj Žički dao je dublji uvid, objašnjavajući zašto jedino božansko otkrivenje može pružiti odgovor na ovo drevno pitanje, i poziva nas da pronađemo mir kroz reči Gospoda Isusa Hrista.
Jednostavno, nekad Gospod dopušta da neko prođe kroz to iskustvo koje je na mnogo mesta opisano i u žitijama svetih, da bi nama preneo poruku da budemo ozbiljni i odgovorni kad je spasenje nas samih u pitanju, kaže protojerej-stavrofor Vladimir Stupar
Višednevno obeležavanje gradske slave Podgorice završeno je tradicionalnom litijom koju su predvodili mitropolit Joanikije i episkop Pajsije, uz prisustvo velikog broja vernika, sveštenstva i predstavnika javnog života.
Stari recept sa Kosova i Metohije vremenom je dobio posebnu verziju u beogradskim kuhinjama, pa je nastalo zasitno i mirisno jelo koje mnoge podseća na nedeljne ručkove, pun sto i ukuse kakvi se danas retko sreću.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Višednevno obeležavanje gradske slave Podgorice završeno je tradicionalnom litijom koju su predvodili mitropolit Joanikije i episkop Pajsije, uz prisustvo velikog broja vernika, sveštenstva i predstavnika javnog života.
U Patrijaršiji SPC potpisan je Memorandum o osnivanju Univerziteta koji će spojiti teološke studije sa medicinom, pravom, umetnošću i tehničkim naukama, dok je patrijarh srpski poručio da obrazovanje mora da oblikuje i čoveka, a ne samo stručnjaka.
Na Markovdan služena liturgija u Hramu Svetog apostola i jevanđeliste Marka, poglavar Srpske pravoslavne crkve odlikovao sveštenika i održao nadahnutu besedu.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Kada se duhovna disciplina sudari sa užurbanošću jutra i iscrpljenošću večeri, rešenje ne dolazi iz strožeg pravila, već iz jednostavne misli koja, prema protojereju Andreju Tkačovu, vraća čoveka suštini vere i oslobađa ga krivice i sujete.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Vasilija Amasijskog po starom i Prenos moštiju Svetog Nikolaja Mirlikijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog proroka Isaije, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
