U svetu ispunjenom misterijama, anđeli su božanska bića koja nas prate kroz istoriju i u veru. Njihovo prisustvo, od prvih dana stvaranja do savremenih duhovnih putovanja, otkriva nam duboke istine o našem postojanju i odnosu s Bogom.
Nakon pada praroditelja, anđeli čuvaju Raj, anđeli uče Adama kako da obrađuje zemlju, a anđeli se pojavljuju pred Avramom, Lotom, prilikom izlaska Izraelaca iz Egipta, i pred mnogim prorocima. U tekstu Novog zaveta anđeli se pominju u mnogim odlomcima, među najvažnijima su pri Blagovestima Presvete Bogorodice i kroz ceo Hristov put, od Rođenja do Vaznesenja.
Stvaranje i svrha postojanja anđela
Anđeli su stvoreni pre materijalnog sveta, jer se u knjizi Starog zaveta „Knjiga o Jovu“ Bog prikazuje kako govori i priznaje da su svi anđeli slavili sa hvalospevima čim su stvorene zvezde.
Takođe, Sveti Vasilije Veliki kaže da je pre stvaranja materijalnog sveta postojalo nadvremensko i o starijem stanju, svet anđela.
Način na koji ih je Bog stvorio nije nam poznat. Međutim, možemo dobiti uvid u to kroz učenje Svetog Grigorija Bogoslova, koji kaže da su anđeoske sile stvorene čim je Bog zamislio njihovo stvaranje. Dakle, Božija odluka da stvori anđeoski svet ujedno je označila i njegovo stvaranje.
Shutterstock
Ikona Hrista s anđelima
Svrha stvaranja anđela ne proizilazi iz neke Božije potrebe. Ni materijalni, ni duhovni svet ne mogu dodati ništa Božijoj slavi. Svrha stvaranja anđela se otkriva kroz Svetog Jovana Zlatoustog, koji kaže da im je Bog dao postojanje i život radi njih samih, motivisan svojom ekstatičnom ljubavlju i dobrotom, sa ciljem da kao razumne tvorevine učestvuju u njegovoj blaženosti. Oni učestvuju u Božijoj blaženosti i hrane se neprestanim gledanjem Božijeg lica. Ipak, ovo učestvovanje u božanskoj blaženosti podstiče anđeoske sile ka neprestanom uspinjanju ka duhovnom savršenstvu.
Priroda i karakteristike anđela
Sveti Jovan Damaskin, u pokušaju da definiše anđele, kaže da su to umne, neprestano pokretne, samovoljno slobodne, bestelesne prirode. Služe Bogu i po blagodatnoj milosti su besmrtni. Priroda anđela je duhovna. Međutim, jer je apsolutno nematerijalno i bestelesno svojstvo pripisano samo Bogu, anđeosko telo se smatra eterealnim, vatrenim, veoma brzim i znatno suptilnijim od poznate nam materije.
Anđeli su slobodni u izboru i mogu napredovati u dobru, ali su podložni i zlu. Prema Svetom Grigoriju Palami, duhovne sile poseduju um i reč, ali ne i „dah koji daje život“, jer nemaju telo. Zbog toga ne stiču božansko znanje kroz čula ili razmišljanja, već, ostajući čisti od materijalnih elemenata, intuitivno i duhovno spoznaju umna bića. Iako je anđeoska priroda čista i jednostavna, anđeli su podložni zlu. Oni mogu birati napredak u božanskom znanju i zajedništvo ljubavi, ili odbacivanje ove dobrote.
Credit: Fine Art Images / Heritage Images / Profimedia
Ikona Bogorodice s anđelima
Sloboda njihove volje omogućila je pad Lucifera i njegovog čina. Taj anđeoski red nije bio zadovoljan svojom sjajnom lepotom, odbacio je hijerarhijsko napredovanje u božanskom znanju i želeo je potpuno i direktno poistovećenje sa Bogom. Zbog toga se namerno predao zlu, izgubio istinski život i postao „mrtvi duh“.
Anđeli koji nisu sledili Lucifera u njegovom otpadništvu stekli su dar savršene stabilnosti i nemogućnosti odstupanja ka zlu. Ovo se dogodilo kroz ovaploćenje, raspeće i vaskrsenje Hristovo, kada su naučili da put ka sličnosti sa Bogom vodi kroz poniznost, a ne kroz gordost.
Nemogućnost anđela da zastrane ka zlu ne znači da im je gubitak slobodne volje nestao, već da je posvećena blagodaću Svetoga Duha.
Shutterstock
Prikaz anđela
Anđeli poseduju veće i uzvišenije kognitivne sposobnosti od ljudi. Ipak, nisu svemogući niti sveznajući kao Bog.
Ne znaju buduće događaje, osim ako im ih Bog ne otkrije, niti znaju šta tačno leži u srcu svakog čoveka. Ne znaju kada će doći kraj sveta i Drugi dolazak Hristov. Njihovo kretanje je veoma brzo, ali nisu svuda prisutni. U svakom trenutku se nalaze na određenom mestu i ne znaju šta se dešava drugde.
Nemaju pol, jer im je priroda duhovna, ne treba im hrana za život ili odmor za obnovu, ne umiru i ne razmnožavaju se. Njihova besmrtnost ne proizilazi iz njihove prirode, već zbog toga što učestvuju „po blagodatnoj milosti“ u svetosti Božijoj.
Schutterstock
Skulpturalni prikaz anđela
Poredak anđela
Broj anđeoskih bića je neizmerljiv. Sam Isus u Getsimaniji govori o više od dvanaest legija anđela, dok je Jovan u Otkrivenju video hor od mirijada mirijada i hiljada hiljada anđela oko Božanskog prestola.
Svi ovi bezbrojni anđeli su organizovani u redove ili činove. Okupljajući izvore o ovoj temi proroka Isaije, proroka Jezekilja, apostola Pavla, svetog Dionisija Areopagita i prepodobnog Nikitu Stithata, dolazimo do sledećeg:
Postoji devet činova anđela, koji su podeljeni u tri tročlane hijerarhije ili brigade: Serafimi, Heruvimi, Prestoli – Gospodstva, Sile, Vlasti – Načela, Arhanđeli, Anđeli.
Credit: Leemage via AFP / AFP / Profimedia
Ikona Hrista s anđelima
Prva hijerarhija poseduje vatrenu mudrost i poznavanje nebeskih stvari, a njihovo delo je božanstvena himna „Svet, Svet, Svet“. Druga hijerarhija ima zadatak upravljanja velikim stvarima i izvršavanja čuda, a njihova himna je „Svet, Svet, Svet“. Na kraju, zadatak treće hijerarhije je obavljanje božanskih službi, a njihova himna je „Aliluja“.
Osim naziva devet činova, Sveto pismo otkriva i lična imena nekih anđela, koja su značajna i simbolična. Znamo za Gavrila, što znači „junak Božiji“, iz njegovih pojavljivanja proroku Danilu, proroku Zahariji i Bogorodici. Znamo za Mihaila, što znači „ko je kao Bog naš“, koji se pojavljuje u Starom zavetu. Rafael je treći anđeo čije ime znači „Gospod leči“, i pojavljuje se Tobiji prenoseći ljudske molitve pred Božiji presto.
Prema rečima starca Pajsija, kada činimo dobra dela, naš anđeo čuvar je uz nas, raduje se. To je trenutak kada imamo osećaj da neko stoji u našoj blizini, aplaudira nam, smeši nam se. Sa druge strane, ako činimo loše stvari, anđeo se udaljava od nas.
Iako se kroz istoriju mnogo spekulisalo o poslednjim danima, ljudska mudrost ostaje nemoćna pred tajnom kraja sveta. Sveti Nikolaj Žički dao je dublji uvid, objašnjavajući zašto jedino božansko otkrivenje može pružiti odgovor na ovo drevno pitanje, i poziva nas da pronađemo mir kroz reči Gospoda Isusa Hrista.
Jednostavno, nekad Gospod dopušta da neko prođe kroz to iskustvo koje je na mnogo mesta opisano i u žitijama svetih, da bi nama preneo poruku da budemo ozbiljni i odgovorni kad je spasenje nas samih u pitanju, kaže protojerej-stavrofor Vladimir Stupar
Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Molitva - kao vid komunikacije sa Bogom, anđelima i svecima, naša je direktna linija sa nebom, bilo da smo srećni, tužni, u problemu ili nam je život ispunjen i sve ide kako treba.
Svečanom akademijom u Domu kulture, uz besede mitropolita Atanasija i umetnički program, u Prijepolju je obeleženo 850 godina od rođenja prvog srpskog arhiepiskopa.
U prvu nedelju Božićnog posta, Hram Svetog Save bio je ispunjen vernicima koji su se kroz liturgiju i besedu poglavara Srpske pravoslavne crkve podsetili na najveću hrišćansku vrlinu.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Pravoslavci danas obeležavaju Svetog Grigorija Dekapolita po starom kalendaru, Svetog proroka Sofoniju po novom, katolici su u periodu Adventa, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
