"Oče naš" nas podseća da se Bogu obraćamo kao deca svome ocu – sa poverenjem, ljubavlju i smirenošću.
Molitva "Očenaš", poznata i kao "Molitva Gospodnja", zauzima posebno mesto u srcima vernika širom sveta. Ona nije samo najpoznatija i najčešće izgovarana molitva među hrišćanima svih crkava, već i suštinski izraz vere, pokajanja, zahvalnosti i nade.
Svojom jednostavnošću i dubinom, molitva obuhvata sve ono što čovek traži od Boga: svetost Njegovog imena, dolazak Njegovog carstva, ispunjenje volje Božje, svakodnevni hleb, oproštaj grehova i izbavljenje od zla. Svaka reč u njoj ima težinu i smisao, i vodi vernika ka unutrašnjem miru i duhovnom preobražaju.
"Oče naš" nas podseća da se Bogu obraćamo kao deca svome ocu – sa poverenjem, ljubavlju i smirenošću. Ona nas uči zajedništvu ("hleb naš... oprosti nama... ne uvedi nas...") jer se molimo u množini, ne samo za sebe, već i za sve ljude. To je molitva koja prevazilazi granice jezika, nacija i vremena – ona pripada svima.
Najčešća molitva među vernicima svih hrišćanskih crkvi, "Molitva Gospodnja", nosi to ime jer se veruje da ju je prvi izgovorio sam Isus Hrist. Prema Jevanđelju po Mateju i Jevanđelju po Luki, Hristos je svoje učenike naučio kako da se mole, govoreći: "Ovako se vi molite…" (Matej 6,9) ili "Kada se molite, kažite…" (Luka 11,2)
Zabeležena je u dve od četiri knjige jevanđelja u Novom Zavetu i predstavlja jedinu molitvu koju je Hristos lično ostavio vernicima kao obrazac.
Ona je kroz vekove prevođena na sve jezike sveta koje govore hrišćani. Iako se prevodi razlikuju u nijansama, poruka i duh molitve ostaju isti – pozivaju na pokajanje, praštanje, uzdanje u Božju volju i zaštitu od zla.
Jedan od najlepših spomenika ovoj molitvi nalazi se u Jerusalimu, u crkvi Pater Noster (lat. Oče naš). Po predanju, upravo na tom mestu je Isus poslednji put okupio svoje apostole i naučio ih ovoj molitvi.
U znak sećanja, zidovi crkve ukrašeni su pločama na kojima je "Oče naš“ ispisan na više od sto jezika, među kojima je i srpski. To svedoči o univerzalnosti ove molitve i njenom dubokom značaju u svakodnevnom životu hrišćana širom sveta.
Ova olitva, kako je objašnjvao Tesla, ima višeslojni terapeutski i duhovni učinak. Snaga nije u tome da se držimo onih koji nas povređuju, već u mudrosti da volimo i cenimo one koji nas ne ostavljaju i ne izdaju. Sveto miro je jedan od najstarijih mirisa u hrišćanstvu, čija upotreba datira još iz vremena apostola. Njegov miris nosi blagoslov, isceljenje i umirenje duše i tela. Zvanično hvaljena kao "istorijski trenutak jedinstva", poseta poglavara Rimokatoličke crkve izaziva zabrinutost teologa i klirika – da li se radi o dijalogu ili političko-verskoj igri?
Wikipedia/Mattes
Duhovna riznica
18:11 | 06.06.2025
ONA JE PREDSTAVLJALA SRŽ ŽIVOTNE FILOZIFIJE NIKOLE TESLE! Šta je čuveni srpski naučnik govorio o molitvo "OČE NAŠ" i kako je crpio energiju iz nje!
Duhovna riznica
14:00 | 17.06.2025
ŠTA URADITI KAD VAM LJUDI KOJE VOLITE NANOSE ZLO: Mudar savet starca Nikolaja Gurjanova
Duhovna riznica
08:46 | 26.09.2025
TAJNA NAJSTARIJEG MIRISA NA SVETU KOJI SMIRUJE DUŠU: Kako sveto miro čuva veru i donosi smirenje
Duhovna riznica
13:41 | 08.10.2025
TAJNI PLAN ZA PRITISAK NA PRAVOSLAVLJE? Najavljena poseta pape Carigradskoj patrijaršiji i Nikeji izazvala kontroverze u crkvenim krugovima
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U Dalju je svečano predstavljena Fondacija „Sveta Petka”, čija je misija da kroz obrazovne programe, humanitarne akcije i kulturne manifestacije osnaži zajedništvo i sačuva identitet srpskog naroda.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
"Oče naš" nas podseća da se Bogu obraćamo kao deca svome ocu – sa poverenjem, ljubavlju i smirenošću.
U besedi za 19. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Carstvo nebesko, susrete sa svetiteljima i mir u duši – otkrivajući kako običan čovek može dodirnuti darove koje svet ne može dati.
Kada mladenci stanu pred oltar, krunisanje postaje trenutak u kojem ljubav dobija svetost, a njihov dom — neprolazni blagoslov.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Sveti Teofan misli za 23. utorak po Pedesetnici ukazuje na duboko značenje molitve u životu hrišćanina i način na koji ona treba da bude iskrena i sa pažnjom upućena Bogu. On ističe da je Gospod podario opštu molitvu, "Oče naš", koja obuhvata sve naše duhovne i telesne potrebe, ali nas podseća da nije moguće jednim obraćanjem obuhvatiti sve što možemo tražiti od Boga. Stoga, postoji mogućnost da se molimo i pojedinačno, izlažući pred Gospoda svoje konkretne želje i potrebe, bilo u crkvi ili kod kuće.
Predsednik Patrijaršijske komisije Ruske pravoslavne crkve za pitanja porodice, zaštite materinstva i dece ističe da krst nije samo ukras – on je znak pobede Hrista nad smrću, predanja Bogu i put ka duhovnom oslobađanju.
Za pravoslavno hrišćanstvo, ljubav nije samo emocija ili moralna vrednost - ona je sama suština vere i duhovnog života.
Arhijerej Ruske pravoslavne crkve upozorava da spasenje nije u pripadnosti Crkvi i formi, već u ljubavi, pravdi i milosrđu – delima koja mogu ispunjavati i oni van pravoslavlja, dok pojedini hrišćani ostaju samo na rečima.
U besedi za 19. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Carstvo nebesko, susrete sa svetiteljima i mir u duši – otkrivajući kako običan čovek može dodirnuti darove koje svet ne može dati.
Kada mladenci stanu pred oltar, krunisanje postaje trenutak u kojem ljubav dobija svetost, a njihov dom — neprolazni blagoslov.
Ruski jeromonah sa prelaza XIX i XX veka podseća da galama i povišen ton otvaraju vrata duhovnim iskušenjima, dok tišina i smirenje jačaju unutrašnju snagu i približavaju nas Božijoj milosti.
Ruski državljanin, koji je živeo u „Ruskome manastiru“ na Svetoj Gori, pokušao je da napusti Grčku avionom — sud ga je proglasio krivim i izrekao mu kaznu zatvora i novčanu kaznu od 5.000 evra.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Ruski državljanin, koji je živeo u „Ruskome manastiru“ na Svetoj Gori, pokušao je da napusti Grčku avionom — sud ga je proglasio krivim i izrekao mu kaznu zatvora i novčanu kaznu od 5.000 evra.
Ono što je još poraznije jeste što se na slavama sve češće pojavljuju i scene koje sa hrišćanskom verom nemaju nikakve veze – čak ni sa osnovnim moralom.
Sve što je pred ikonama nije otpad, već deo svetinje. Jedan od najpoznatijih duhovnika sa Svete gore otkriva kako da sačuvate blagodat i svetinju u svom domu.
