"Oče naš" nas podseća da se Bogu obraćamo kao deca svome ocu – sa poverenjem, ljubavlju i smirenošću.
Molitva "Očenaš", poznata i kao "Molitva Gospodnja", zauzima posebno mesto u srcima vernika širom sveta. Ona nije samo najpoznatija i najčešće izgovarana molitva među hrišćanima svih crkava, već i suštinski izraz vere, pokajanja, zahvalnosti i nade.
Svojom jednostavnošću i dubinom, molitva obuhvata sve ono što čovek traži od Boga: svetost Njegovog imena, dolazak Njegovog carstva, ispunjenje volje Božje, svakodnevni hleb, oproštaj grehova i izbavljenje od zla. Svaka reč u njoj ima težinu i smisao, i vodi vernika ka unutrašnjem miru i duhovnom preobražaju.
"Oče naš" nas podseća da se Bogu obraćamo kao deca svome ocu – sa poverenjem, ljubavlju i smirenošću. Ona nas uči zajedništvu ("hleb naš... oprosti nama... ne uvedi nas...") jer se molimo u množini, ne samo za sebe, već i za sve ljude. To je molitva koja prevazilazi granice jezika, nacija i vremena – ona pripada svima.
Najčešća molitva među vernicima svih hrišćanskih crkvi, "Molitva Gospodnja", nosi to ime jer se veruje da ju je prvi izgovorio sam Isus Hrist. Prema Jevanđelju po Mateju i Jevanđelju po Luki, Hristos je svoje učenike naučio kako da se mole, govoreći: "Ovako se vi molite…" (Matej 6,9) ili "Kada se molite, kažite…" (Luka 11,2)
Zabeležena je u dve od četiri knjige jevanđelja u Novom Zavetu i predstavlja jedinu molitvu koju je Hristos lično ostavio vernicima kao obrazac.
Ona je kroz vekove prevođena na sve jezike sveta koje govore hrišćani. Iako se prevodi razlikuju u nijansama, poruka i duh molitve ostaju isti – pozivaju na pokajanje, praštanje, uzdanje u Božju volju i zaštitu od zla.
Jedan od najlepših spomenika ovoj molitvi nalazi se u Jerusalimu, u crkvi Pater Noster (lat. Oče naš). Po predanju, upravo na tom mestu je Isus poslednji put okupio svoje apostole i naučio ih ovoj molitvi.
U znak sećanja, zidovi crkve ukrašeni su pločama na kojima je "Oče naš“ ispisan na više od sto jezika, među kojima je i srpski. To svedoči o univerzalnosti ove molitve i njenom dubokom značaju u svakodnevnom životu hrišćana širom sveta.
Ova olitva, kako je objašnjvao Tesla, ima višeslojni terapeutski i duhovni učinak. Snaga nije u tome da se držimo onih koji nas povređuju, već u mudrosti da volimo i cenimo one koji nas ne ostavljaju i ne izdaju. Sveto miro je jedan od najstarijih mirisa u hrišćanstvu, čija upotreba datira još iz vremena apostola. Njegov miris nosi blagoslov, isceljenje i umirenje duše i tela. Zvanično hvaljena kao "istorijski trenutak jedinstva", poseta poglavara Rimokatoličke crkve izaziva zabrinutost teologa i klirika – da li se radi o dijalogu ili političko-verskoj igri?
Wikipedia/Mattes
Duhovna riznica
18:11 | 06.06.2025
ONA JE PREDSTAVLJALA SRŽ ŽIVOTNE FILOZIFIJE NIKOLE TESLE! Šta je čuveni srpski naučnik govorio o molitvo "OČE NAŠ" i kako je crpio energiju iz nje!
Duhovna riznica
14:00 | 17.06.2025
ŠTA URADITI KAD VAM LJUDI KOJE VOLITE NANOSE ZLO: Mudar savet starca Nikolaja Gurjanova
Duhovna riznica
08:46 | 26.09.2025
TAJNA NAJSTARIJEG MIRISA NA SVETU KOJI SMIRUJE DUŠU: Kako sveto miro čuva veru i donosi smirenje
Duhovna riznica
13:41 | 08.10.2025
TAJNI PLAN ZA PRITISAK NA PRAVOSLAVLJE? Najavljena poseta pape Carigradskoj patrijaršiji i Nikeji izazvala kontroverze u crkvenim krugovima
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U svečanom prijemu u Patrijaršiji, srpski patrijarh Porfirije poručio je novorukopoloženim đakonima da njihova služba nije samo čast, već i sveta odgovornost — da životom i delom svedoče Hrista i budu stubovi vere u savremenom svetu.
Nakon nasilnog prekida manifestacije „Dani srpske kulture“, Srpska pravoslavna crkva oštro je osudila čin mržnje i poručila da istinsko rodoljublje ne sme da se pretvori u netrpeljivost.
Mitrovdan je izuzetno poštovana krsna slava u mnogim domovima.
Ono što nije urađeno juče, može se uraditi danas, a ono što niste uradili pre, možete sutra, naglašava otac Haralampije.
Posebno mesto u pravoslavnom shvatanju milostinje zauzima briga o bolesnima i nemoćnima.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Sveti Teofan misli za 23. utorak po Pedesetnici ukazuje na duboko značenje molitve u životu hrišćanina i način na koji ona treba da bude iskrena i sa pažnjom upućena Bogu. On ističe da je Gospod podario opštu molitvu, "Oče naš", koja obuhvata sve naše duhovne i telesne potrebe, ali nas podseća da nije moguće jednim obraćanjem obuhvatiti sve što možemo tražiti od Boga. Stoga, postoji mogućnost da se molimo i pojedinačno, izlažući pred Gospoda svoje konkretne želje i potrebe, bilo u crkvi ili kod kuće.
Često se događa da baš u danu porodične radosti i blagoslova nešto pođe po zlu: javi se nesloga, nervoza, sitna prepirka ili iskušenje koje pomuti raspoloženje.
On kaže da nije slučajno što svi koji su nekoga izgubili, od tog trećeg do devetog dana, posle prvobitnog šoka počinju da osećaju neki blaži mir.
Predsednik Patrijaršijske komisije Ruske pravoslavne crkve za pitanja porodice, zaštite materinstva i dece ističe da krst nije samo ukras – on je znak pobede Hrista nad smrću, predanja Bogu i put ka duhovnom oslobađanju.
Ono što nije urađeno juče, može se uraditi danas, a ono što niste uradili pre, možete sutra, naglašava otac Haralampije.
Posebno mesto u pravoslavnom shvatanju milostinje zauzima briga o bolesnima i nemoćnima.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Jerej Srpske pravoslavne crkve poručio je da bolest nije kazna, već poziv na duhovno buđenje — i upozorio da savremeni čovek, u pokušaju da pobedi bol i smrt tehnologijom, gubi ono najvrednije: smisao, ljubav i veru.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Posni kolači iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. postaju prava poslastičarska molitva koja okuplja porodicu.
Jerej Srpske pravoslavne crkve poručio je da bolest nije kazna, već poziv na duhovno buđenje — i upozorio da savremeni čovek, u pokušaju da pobedi bol i smrt tehnologijom, gubi ono najvrednije: smisao, ljubav i veru.
U besedi za 22. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto je beg u pustinju više od udaljavanja od ljudi — to je put očišćenja duše, borba protiv strasti i trenutak kada čovek prestaje da služi sujeti.
