"Oče naš" nas podseća da se Bogu obraćamo kao deca svome ocu – sa poverenjem, ljubavlju i smirenošću.
Molitva "Očenaš", poznata i kao "Molitva Gospodnja", zauzima posebno mesto u srcima vernika širom sveta. Ona nije samo najpoznatija i najčešće izgovarana molitva među hrišćanima svih crkava, već i suštinski izraz vere, pokajanja, zahvalnosti i nade.
Svojom jednostavnošću i dubinom, molitva obuhvata sve ono što čovek traži od Boga: svetost Njegovog imena, dolazak Njegovog carstva, ispunjenje volje Božje, svakodnevni hleb, oproštaj grehova i izbavljenje od zla. Svaka reč u njoj ima težinu i smisao, i vodi vernika ka unutrašnjem miru i duhovnom preobražaju.
"Oče naš" nas podseća da se Bogu obraćamo kao deca svome ocu – sa poverenjem, ljubavlju i smirenošću. Ona nas uči zajedništvu ("hleb naš... oprosti nama... ne uvedi nas...") jer se molimo u množini, ne samo za sebe, već i za sve ljude. To je molitva koja prevazilazi granice jezika, nacija i vremena – ona pripada svima.
Najčešća molitva među vernicima svih hrišćanskih crkvi, "Molitva Gospodnja", nosi to ime jer se veruje da ju je prvi izgovorio sam Isus Hrist. Prema Jevanđelju po Mateju i Jevanđelju po Luki, Hristos je svoje učenike naučio kako da se mole, govoreći: "Ovako se vi molite…" (Matej 6,9) ili "Kada se molite, kažite…" (Luka 11,2)
Zabeležena je u dve od četiri knjige jevanđelja u Novom Zavetu i predstavlja jedinu molitvu koju je Hristos lično ostavio vernicima kao obrazac.
Ona je kroz vekove prevođena na sve jezike sveta koje govore hrišćani. Iako se prevodi razlikuju u nijansama, poruka i duh molitve ostaju isti – pozivaju na pokajanje, praštanje, uzdanje u Božju volju i zaštitu od zla.
Jedan od najlepših spomenika ovoj molitvi nalazi se u Jerusalimu, u crkvi Pater Noster (lat. Oče naš). Po predanju, upravo na tom mestu je Isus poslednji put okupio svoje apostole i naučio ih ovoj molitvi.
U znak sećanja, zidovi crkve ukrašeni su pločama na kojima je "Oče naš“ ispisan na više od sto jezika, među kojima je i srpski. To svedoči o univerzalnosti ove molitve i njenom dubokom značaju u svakodnevnom životu hrišćana širom sveta.
Ova olitva, kako je objašnjvao Tesla, ima višeslojni terapeutski i duhovni učinak. Snaga nije u tome da se držimo onih koji nas povređuju, već u mudrosti da volimo i cenimo one koji nas ne ostavljaju i ne izdaju. Sveto miro je jedan od najstarijih mirisa u hrišćanstvu, čija upotreba datira još iz vremena apostola. Njegov miris nosi blagoslov, isceljenje i umirenje duše i tela. Zvanično hvaljena kao "istorijski trenutak jedinstva", poseta poglavara Rimokatoličke crkve izaziva zabrinutost teologa i klirika – da li se radi o dijalogu ili političko-verskoj igri?
Wikipedia/Mattes
Duhovna riznica
18:11 | 06.06.2025
ONA JE PREDSTAVLJALA SRŽ ŽIVOTNE FILOZIFIJE NIKOLE TESLE! Šta je čuveni srpski naučnik govorio o molitvo "OČE NAŠ" i kako je crpio energiju iz nje!
Duhovna riznica
14:00 | 17.06.2025
ŠTA URADITI KAD VAM LJUDI KOJE VOLITE NANOSE ZLO: Mudar savet starca Nikolaja Gurjanova
Duhovna riznica
08:46 | 26.09.2025
TAJNA NAJSTARIJEG MIRISA NA SVETU KOJI SMIRUJE DUŠU: Kako sveto miro čuva veru i donosi smirenje
Duhovna riznica
13:41 | 08.10.2025
TAJNI PLAN ZA PRITISAK NA PRAVOSLAVLJE? Najavljena poseta pape Carigradskoj patrijaršiji i Nikeji izazvala kontroverze u crkvenim krugovima
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dok se informacije i napetosti šire brže nego ikada, pouka ruskog svetitelja otkriva jednostavan, a moćan način da mir počne u čoveku i zahvati ceo svet.
Sveštenik Jovica Vukasović otkriva značenje ovih prazničnih dana, te običaja koji čuvaju tradiciju.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Sveti Teofan misli za 23. utorak po Pedesetnici ukazuje na duboko značenje molitve u životu hrišćanina i način na koji ona treba da bude iskrena i sa pažnjom upućena Bogu. On ističe da je Gospod podario opštu molitvu, "Oče naš", koja obuhvata sve naše duhovne i telesne potrebe, ali nas podseća da nije moguće jednim obraćanjem obuhvatiti sve što možemo tražiti od Boga. Stoga, postoji mogućnost da se molimo i pojedinačno, izlažući pred Gospoda svoje konkretne želje i potrebe, bilo u crkvi ili kod kuće.
Bogohulne misli se javljaju iznenada, protiv čovekove volje, i donose ružne, neprimerene predstave o onome što je verniku najsvetije.
Dan sećanja kada je trogodišnja Marija dovedena pred lice Gospodnje Crkva čuva kao jedan od ključnih trenutaka duhovne istorije – praznik koji vernike poziva na Liturgiju, pričešće i unutrašnje sabiranje.
Često se događa da baš u danu porodične radosti i blagoslova nešto pođe po zlu: javi se nesloga, nervoza, sitna prepirka ili iskušenje koje pomuti raspoloženje.
Dok se informacije i napetosti šire brže nego ikada, pouka ruskog svetitelja otkriva jednostavan, a moćan način da mir počne u čoveku i zahvati ceo svet.
U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.
Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka otkrivaju gde se gubi snaga - i gde se, još uvek, može povratiti.
U trenucima najtežih životnih iskušenja i porodičnih tragedija, princeza Ileana od Rumunije pronašla je nadu i utehu među srpskim monasima i sveštenstvom u Americi.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Hramovi širom zemlje otvaraju vrata vernicima koji se okupljaju da se prisete prvih hrišćana, učestvuju u vodoosvećenju i potvrde svoj duhovni put kroz post i molitvu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Krstovdan po starom kalendaru i Svetog Atanasija Velikog po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svete Margarete Ugarske, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka otkrivaju gde se gubi snaga - i gde se, još uvek, može povratiti.
