Iako je molitva zajednička i opšta, sveti Teofan nas upozorava da u svakom trenutku, bilo da se molimo zajedno sa vernicima ili privatno, naš um i srce moraju biti usmereni ka Bogu. On podseća da samo formalno izgovaranje molitava, bez stvarne pažnje i pobožnosti, neće doneti nikakvo duhovno dobro. Prava molitva je ona u kojoj su um i srce usmereni na Boga, čak i kada se naše misli i osećanja protive tome. U tom trudu, prema Svetom Teofanu, dolazi Božija milost i ispunjava se obećanje Gospodnje: "Ištite i daće vam se".
Ova misao nas poziva da ne budemo pasivni u molitvi, već da je živimo sa svim svojim bićem, da u svakom trenutku budemo svesni Boga i Njegove prisutnosti u našim životima. To je poziv na dublje duhovno povezivanje s Gospodom, koje se ne sastoji samo u izgovaranju reči, već u iskrenom obraćanju srca i uma.
"Gospod je dao opštu molitvu kojom obuhvata sve naše potrebe – duhovne i telesne, unutrašnje i spoljašnje, večne i vremenske. Ipak, pošto jednom molitvom nije moguće obuhvatiti sve ono što u životu možemo iskati od Boga, dato je i pravilo za pojedinačne molbe u raznim slučajevima: Ištite i daće vam se, tražite i naći ćete, kucajte i otvoriće vam se (Lk.11,1-10). U Crkvi Božijoj se tako i čini: svi Hrišćani se mole opštim molitvama za opšte potrebe, ali svaki pojedinačno izlaže pred Gospoda i svoje potrebe i nužde. Mi se opštim molitvama molimo u ustanovljenim činodejstvima, koja sva zajedno nisu ništa drugo nego razjašnjenja i u raznim vidovima izložena molitva Gospodnja [tj. „Oče naš“]. Pojedinačno se, pak, kod kuće, svako moli kako ume, tražeći od Gospoda nešto za sebe. I u hramu se možemo moliti za svoje potrebe, kao što se i kod kuće možemo moliti opštom molitvom. Međutim, o jednome samo treba voditi brigu, tj. da, stojeći na molitvi kod kuće ili u crkvi, u našoj duši bude istinska molitva, istinsko obraćanje i uznošenje uma i srca našeg ka Bogu. Kako ko može, neka se trudi. Samo nemoj stojati kao kip i ne mrmljaj molitve kao navijena sprava za sviranje. Čak i da dugo stojiš i mrmljaš na taj način, molitve nećeš imati, budući da ti um luta i budući da ti je srce puno praznih osećanja. Ako već stojiš na molitvi, potrudi se još da privučeš i um i srce? Privuci ih, makar se i suprotstavljali. Tada će se uspostaviti prava molitva i privući milost Božija. Tada će se ispuniti Božije obećanje molitvi: Ištite i daće vam se. Često se ono ne ispunjava zbog toga što nema molitvenog iskanja, nego samo iskajućeg položaja".
On ističe da pravi molitvenici često ne primećuju prolaz vremena jer ih molitveni žar obuzima, a umirenje duše koje proističe iz bdenja donosi trajne plodove. Iako je bdenje naporno, Sveti Teofan naglašava njegovu vrednost, jer smiruje telo i pomaže duhovnom razvoju. Umesto da nas san uspava, bdenje nas aktivira i čini bržima u delima dobra. Sveti Teofan nas poziva da kroz trud i odricanje učimo telo da služi duhu, osnažujući tako našu duhovnost i približavajući nas Bogu. Ova poruka je podsticaj svima koji teže duhovnom napretku da prihvate bdenje kao sredstvo koje ne samo da donosi unutrašnji mir, već i jača našu sposobnost da delujemo sa ljubavlju i revnošću.
Kroz citat iz Evanđelja po Luki (Lk. 10, 11), Sveti Teofan podseća da Gospod svojim učenicima, koji su bili poslati da šire njegovu reč, naređuje da se, u slučaju da ih neko ne prihvati, otresu prašina sa svojih nogu i odu dalje. Poruka je jednostavna: "Mi ne dolazimo da bismo nešto dobili od vas, već da bismo vam doneli božiji mir i poziv na Božje carstvo. Ako to ne želite, nećemo se zadržavati.“ Ovaj postupak simbolizuje slobodu i nezavisnost od ljudi koji odbijaju Božiju poruku, ali istovremeno jasno ukazuje na ozbiljne posledice takvog stava. Sveti Teofan dalje upozorava da oni koji ne veruju ne mogu očekivati Božje snishođenje ni na ovom svetu ni na onom.
Sveti Teofan naglašava da ni Božje otkrivenje, ni vaskrsenje mrtvih neće pomoći onima koji nisu želeli da veruju dok su živeli, jer za istinsko razumevanje i spasenje potrebno je da čovek bude otvoren prema istini dok je još živ. On nas poziva da ne čekamo trenutak kada bude kasno, već da već sada prihvatimo Božje učenje i živimo po Njegovom otkrivenju, jer, kako kaže, "nećemo dopasti na mesto bogataša" ako se trudimo da živimo ispravno. Sveti Teofan nam jasno poručuje da je istina koja nas vodi na put spasenja upravo u Božjem otkrivenju, koje treba ozbiljno shvatiti i ugraditi u naš svakodnevni život, jer nije dovoljno samo da budemo "dobri" prema svojim običnim vrednostima, već moramo težiti životu usklađenom s Božjom voljom.
Sveti Teofan Zatvornik u svojojj misli za 23. ponedeljak po Pedesetnici podseća na važnost vere u Božje otkrivenje i na to da istina o Bogu dolazi isključivo iz Svetog pisma i apostolskih spisa. Prema njegovim rečima, sve što je potrebno da bi se razumela priroda Boga, plan spasenja i način života po Božjim zapovestima već je otkriveno kroz Jevanđelje i dela apostola. On nas poziva da se ne bavimo spekulacijama ili pokušajima da stvorimo vlastite ideje o Bogu, jer je Božanska istina već data.
