Ta istina uključuje verovanje u Trojicu – Oca, Sina i Svetog Duha, kao i u njihove delatnosti u svetu: stvaranje, očuvanje i plan spasenja ljudskog roda kroz Isusa Hrista, koji je došao na svet, patio, umro i vaskrsao za naše spasenje.
Sveti Teofan nas podseća da je spasenje moguće samo kroz veru u Hrista i život u skladu sa Njegovim zapovestima. On nas poziva da sa verom prihvatimo istinu o životu, smrti i vaskrsenju, i da se trudimo da živimo prema Božjim zakonima, boreći se protiv svojih strasti i grehova. Kroz taj put, vernici mogu da se nadaju večnom blaženstvu, dok će oni koji odbacuju ovu istinu doživeti večnu patnju.
Na kraju, svetitelj nas upozorava da ne tražimo nova otkrivenja ili ideje koje nisu deo Svetog Pisma, jer "sve je već rečeno", te je najvažnije da verno čuvamo ono što nam je otkriveno i živimo u skladu sa tim.
"Niko ne zna ko je Otac, osim Sina, i ako Sin hoće kome otkriti (Lk.10,22). Sin je bio na zemlji i sve neophodno nam otkrio – bilo sam, bilo kroz Duha Svetog, koji je delovao u apostolima. Prema tome, o Ocu i o Božanskim stvarima možeš znati jedino iz onoga što nađeš u Jevanđelju i Apostolskim spisima. Više od toga ne traži, i ne misli da ćeš bilo gde drugde naći istinu o Bogu i planovima Božijim. Kakvo samo blago mi imamo!.. Sve je već rečeno. Ne lupaj glavom, nego samo sa verom primi ono što je otkriveno. Otkriveno je da je Bog jedan po suštini, a trojičan Licima: Otac, Sin i Sveti Duh. Primi tu istinu sa verom i drži je se. Otkriveno je da je Triipostasni Bog sve stvorio rečju, da sve drži u svojoj desnici i da o svemu promišlja. Primi tu istinu sa verom i drži je se. Otkriveno je da smo bili u blaženom stanju i da smo pali, i da se radi našeg obnovljenja i iskupljenja Sin Božiji, Drugo Lice Presvete Trojice, ovaplotio, stradao, umro na Krstu, vaskrsao i vazneo na nebo. Primi tu istinu sa verom i drži je se. Otkriveno je da onaj ko želi da se spase mora da poveruje u Gospoda i da, primivši Božanstvenu blagodat u Svetim Tajnama, živi po zapovestima Gospodnjim, boreći se sa strastima i pohotama, posredstvom odgovarajućih podviga. Primi tu istinu sa verom i delaj po njoj. Otkriveno je da će onaj ko živi po ukazanju Gospodnjem po smrti stupiti u svete obitelji, koje nose predukus večnog blaženstva, dok će onaj ko živi suprotnim životom po smrti predokusiti adske muke. Primi tu istinu sa verom i njome urazumljuj i oduševljavaj sebe na dobro i na podvige. Sve sa verom primaj i verno čuvaj. Nema potrebe de se lomi glava radi izmišljanja bilo čega svoga. Nemoj slušati one koji mnogo mudrijaše, jer su pošli u nepoznatom smeru".
Sveti Teofan nas podseća da je priča o pričešću mnogo dublja od same obredne radnje. Ona je u suštini poziv na najtešnje opštenje sa Gospodom, na zajedništvo sa njim, koje je početak i kraj našeg duhovnog života. Pričešće nas podseća da je sam Gospod izvor života, i da je to zajedništvo sa njim ono što nas istinski ispunjava i vodi ka spasenju. Ovaj proces nije samo istorijski događaj, već traje kroz sve vekove i biće prisutan u večnosti, jer je ta večna hranidba neophodna za duhovni život svih verujućih.
Sveti Teofan naglašava da nije dovoljno samo govoriti o Hristu kao o velikom učitelju ili moralnom vođi. Pravo ispovedanje vere podrazumeva priznanje Hrista kao Božijeg Sina, koji je, po Očevoj volji, došao u svet, uzeo ljudsku prirodu i svojom smrću na krstu pomirio čoveka sa Bogom. Ako neko ne ispoveda Hrista kao Sina Božijeg, on u stvari ne ispoveda ni Boga, jer Otac i Sin nisu razdvojeni, niti je moguće imati istinsku veru u Boga bez priznanja Hrista. Sveti Teofan takođe upozorava da je verovanje u Boga bez ispovedanja Hrista jednako kao i verovanje u lažne bogove.
Upotrebom primera kapetana iz Evanđelja, Sveti Teofan ističe kako je vera onih koji su uistinu smireni dublja i snažnija, čak i od onih koji su bili vaspitani u religioznim tradicijama, poput Izraelaca. Kapetan, iako rimski vođa, u svojoj skromnosti i poniznosti pokazuje kako vera nije vezana samo za spoljašnje okolnosti, već se razvija iznutra, kroz smirenje i otvaranje srca prema Božijoj volji. On takođe ističe da je vera skriveni put, koji nije lako objasniti, ali je jasno da je odgovor na nju u sklonosti duše da se pokori Božijem planu, kroz smirenost uma i srca. Oni koji ne veruju, smatra sveti Teofan, nisu bez odgovornosti za svoje neverovanje; njihovo srce nije spremno da primi ovaj dar jer je ispunjeno gordošću i otporom.
Sveti Teofan naglašava da ni Božje otkrivenje, ni vaskrsenje mrtvih neće pomoći onima koji nisu želeli da veruju dok su živeli, jer za istinsko razumevanje i spasenje potrebno je da čovek bude otvoren prema istini dok je još živ. On nas poziva da ne čekamo trenutak kada bude kasno, već da već sada prihvatimo Božje učenje i živimo po Njegovom otkrivenju, jer, kako kaže, "nećemo dopasti na mesto bogataša" ako se trudimo da živimo ispravno. Sveti Teofan nam jasno poručuje da je istina koja nas vodi na put spasenja upravo u Božjem otkrivenju, koje treba ozbiljno shvatiti i ugraditi u naš svakodnevni život, jer nije dovoljno samo da budemo "dobri" prema svojim običnim vrednostima, već moramo težiti životu usklađenom s Božjom voljom.
