Deset dana po Vaznesenju Gospodnjem u Jerusalimu se začuo huk silnoga vihora. Silazak Svetoga Duha preobrazio je uplašene učenike u neustrašive apostole i označio rođenje Crkve.
Kada je nastupio pedeseti dan po Pashi, odnosno Vaskrsenju, učenici su bili sabrani na molitvi u Sionskoj gornjoj sobi. I iznenada, nad svakim od njih pojaviše se ognjeni jezici i svi se ispuniše Duhom Svetim. Tim darom primili su sposobnost da govore različitim jezicima. Mnoštvo stranaca koji su se zatekli u Jerusalimu sa čuđenjem je slušalo proste galilejske ribare kako na njihovim maternjim jezicima veličaju velika dela Božja. Posle propovedi apostola Petra, toga dana se krstilo oko tri hiljade ljudi.
Pedesetnica se s pravom smatra „rođendanom“ Crkve. Prvi hrišćani nisu je doživljavali kao ustanovu ili spoljašnju organizaciju, već kao eklesiju – zajednicu sabranih vernih, građana Carstva Božjeg. Bili su sjedinjeni „jednim srcem i jednom dušom“. Sve su imali zajedničko: prodavali su imovinu i delili je onima kojima je bila potrebna. To nije bio društveni ili politički projekat, već svedočanstvo delatne ljubavi koja je prožimala njihovu svakodnevicu.
Središte njihovog života bila je Evharistija, odnosno lomljenje hleba, koju su u početku svakodnevno savršavali po domovima, u ozračju velike duhovne radosti. Iako su se i dalje molili u jerusalimskom hramu, vera u Hrista kao Vaskrsloga Mesiju ubrzo ih je dovela u sukob sa vlastima. Prvi koji je za tu istinu postradao bio je arhiđakon Stefan, koga je razjarena gomila kamenovala.
U pravoslavnim hramovima i danas, na ovaj praznik, podovi i ikone ukrašavaju se zelenim grančicama. Ova tradicija podseća na Mamrijski dub, gde se Bog javio pravednom Avraamu. Grančice simbolizuju život, obnovu i procvat duše pod dejstvom Svetoga Duha, koji u Crkvi neprestano deluje kroz svete tajne već više od dve hiljade godina.
Rođenjem Crkve započela je nova epoha u istoriji spasenja. Apostoli, osnaženi darovima Svetoga Duha, pošli su u propoved po celom svetu. Uprkos surovim progonima rimskih careva, koji su trajali gotovo tri veka, hrišćanstvo nije bilo uništeno. Od dvanaestorice apostola gotovo svi su postradali mučeničkom smrću, osim svetog Jovana Bogoslova, ali je njihovo svedočanstvo postavilo temelje današnjih pravoslavnih pomesnih Crkava širom sveta.
Iza svečanih odora i crkvenih titula krije se duboko simbolično služenje Bogu i zajednici, staro više od dva milenijuma.
Njihove sudbine spoj su posvećenosti, žrtve i istorijskih tragedija koje su obeležile prve vekove hrišćanstva.
U besedi za 27. petak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako ljubav i prisustvo Hristovo u svakom članu Crkve prožimaju život, pokret i spasenje, a udaljenost od Njega vodi u duhovnu smrt
Između doslovnog čitanja Jevanđelja i crkvenog predanja otvara se pitanje koje izaziva rasprave među vernicima – sveštenik Matijas Froze daje odgovor koji menja ugao posmatranja.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 19. veka ostavio je praktična uputstva o molitvi koja pomažu da se um umiri, pažnja zadrži i unutrašnji život usmeri ka Bogu.
Pravoslavni hrišćani vekovima su dan započinjali i završavali molitvom, verujući da se kroz nju osvećuje i čovek i dom u kojem živi.
Smirenje ne znači ponižavanje sebe, već sposobnost da čovek prizna svoje slabosti, bez potrebe da stalno dokazuje drugima koliko vredi.
Najpre su onesposobili video-nadzor, zatim provalili u prostorije crkvene opštine i odneli deo inventara, dok je policija brzo reagovala i identifikovala počinioce.
Od nekoliko skromnih sastojaka nastaje mekano i sočno jelo s kiselim mlekom, koje su domaćice pripremale kad je trebalo brzo, toplo i zasitno rešenje za mrsne dane ili Belu nedelju.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Mark Linč kritikovao je američku spoljnopolitičku pasivnost, najavljujući zakonodavne i ekonomske mere prema Turskoj dok ne dođe do promene statusa Aja Sofije.
Ustoličenje Sare Malali pokrenulo je raspravu u hrišćanskom svetu o ulozi žena u Crkvi, ali stav pravoslavlja ostaje nepromenjen već dva milenijuma.
Iza obećanja o "tajnim znanjima" često se kriju strah, nemir i duhovna pometnja — a mitropolit pirejski ukazuje na posledice koje ne treba ignorisati.
Izveštaj Skupštine pravoslavnih episkopa svedoči o snažnom širenju pravoslavnih bogoslužbenih mesta i rastu broja sveštenoslužitelja, uz vidljive promene na verskoj mapi Francuske i izazove koji prate ovaj process.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 19. veka ostavio je praktična uputstva o molitvi koja pomažu da se um umiri, pažnja zadrži i unutrašnji život usmeri ka Bogu.
Pravoslavni hrišćani vekovima su dan započinjali i završavali molitvom, verujući da se kroz nju osvećuje i čovek i dom u kojem živi.
Smirenje ne znači ponižavanje sebe, već sposobnost da čovek prizna svoje slabosti, bez potrebe da stalno dokazuje drugima koliko vredi.
U besedi za ponedeljak šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da čovekov unutrašnji život ne miruje, već neprestano ide ka stvaranju ili ka raspadanju.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
U besedi za ponedeljak šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da čovekov unutrašnji život ne miruje, već neprestano ide ka stvaranju ili ka raspadanju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Irinu po starom i Svetog mučenika Teodota i sedam mučenica po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Ivana I, pape, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki duhovnik 20. veka govorio je o iskušenjima koja prete Crkvi i vernicima, upozoravajući da se put vere može sačuvati jedino duhovnom budnošću, molitvom i istrajnošću, uprkos pritiscima savremenog društva.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
