Deset dana po Vaznesenju Gospodnjem u Jerusalimu se začuo huk silnoga vihora. Silazak Svetoga Duha preobrazio je uplašene učenike u neustrašive apostole i označio rođenje Crkve.
Kada je nastupio pedeseti dan po Pashi, odnosno Vaskrsenju, učenici su bili sabrani na molitvi u Sionskoj gornjoj sobi. I iznenada, nad svakim od njih pojaviše se ognjeni jezici i svi se ispuniše Duhom Svetim. Tim darom primili su sposobnost da govore različitim jezicima. Mnoštvo stranaca koji su se zatekli u Jerusalimu sa čuđenjem je slušalo proste galilejske ribare kako na njihovim maternjim jezicima veličaju velika dela Božja. Posle propovedi apostola Petra, toga dana se krstilo oko tri hiljade ljudi.
Pedesetnica se s pravom smatra „rođendanom“ Crkve. Prvi hrišćani nisu je doživljavali kao ustanovu ili spoljašnju organizaciju, već kao eklesiju – zajednicu sabranih vernih, građana Carstva Božjeg. Bili su sjedinjeni „jednim srcem i jednom dušom“. Sve su imali zajedničko: prodavali su imovinu i delili je onima kojima je bila potrebna. To nije bio društveni ili politički projekat, već svedočanstvo delatne ljubavi koja je prožimala njihovu svakodnevicu.
Središte njihovog života bila je Evharistija, odnosno lomljenje hleba, koju su u početku svakodnevno savršavali po domovima, u ozračju velike duhovne radosti. Iako su se i dalje molili u jerusalimskom hramu, vera u Hrista kao Vaskrsloga Mesiju ubrzo ih je dovela u sukob sa vlastima. Prvi koji je za tu istinu postradao bio je arhiđakon Stefan, koga je razjarena gomila kamenovala.
U pravoslavnim hramovima i danas, na ovaj praznik, podovi i ikone ukrašavaju se zelenim grančicama. Ova tradicija podseća na Mamrijski dub, gde se Bog javio pravednom Avraamu. Grančice simbolizuju život, obnovu i procvat duše pod dejstvom Svetoga Duha, koji u Crkvi neprestano deluje kroz svete tajne već više od dve hiljade godina.
Rođenjem Crkve započela je nova epoha u istoriji spasenja. Apostoli, osnaženi darovima Svetoga Duha, pošli su u propoved po celom svetu. Uprkos surovim progonima rimskih careva, koji su trajali gotovo tri veka, hrišćanstvo nije bilo uništeno. Od dvanaestorice apostola gotovo svi su postradali mučeničkom smrću, osim svetog Jovana Bogoslova, ali je njihovo svedočanstvo postavilo temelje današnjih pravoslavnih pomesnih Crkava širom sveta.
Iza svečanih odora i crkvenih titula krije se duboko simbolično služenje Bogu i zajednici, staro više od dva milenijuma.
Njihove sudbine spoj su posvećenosti, žrtve i istorijskih tragedija koje su obeležile prve vekove hrišćanstva.
U besedi za 27. petak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako ljubav i prisustvo Hristovo u svakom članu Crkve prožimaju život, pokret i spasenje, a udaljenost od Njega vodi u duhovnu smrt
Između doslovnog čitanja Jevanđelja i crkvenog predanja otvara se pitanje koje izaziva rasprave među vernicima – sveštenik Matijas Froze daje odgovor koji menja ugao posmatranja.
U subotu, 4. jula, vernici će se sabrati na svetoj Liturgiji, litiji i pomenu za nevino postradale Srbe Birča i Srednjeg Podrinja, čuvajući kroz zajedničku molitvu uspomenu koja traje više od tri decenije.
Pirinač, luk i peršun umotani u vinovo lišće čine jednostavno posno jelo iz manastirske tradicije, uz neobično jasan ukus koji dolazi iz potpune svedenosti sastojaka.
Pravoslavna vera uči da čovek nikad nije prepušten sam sebi, naročito u trenucima najtežih iskušenja.
Ako nekome Bog ne podari decu, to ne znači da je taj nedostojan, naglašava otac Ananije.
Islam se temelji na verovanje u anđele, od kojih su mnogi zajednički sa judaizmom i hrišćanstvom.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
Ovaj dan otkriva retku sliku u bogosluženju: umesto pojedinačnih imena sabira se celo nebo svetih, a ovaj praznik istovremeno označava prelazak u novi crkveni ritam i početak pripreme za Petrovdanski post.
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka ostavio je snažnu poruku vernicima kako da u srce prime blagodat i smisao ovog svetog dana.
Pravoslavna vera uči da čovek nikad nije prepušten sam sebi, naročito u trenucima najtežih iskušenja.
Ako nekome Bog ne podari decu, to ne znači da je taj nedostojan, naglašava otac Ananije.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak 5. sedmice po Duhovima otvara se slika čoveka koji čini sve što može, ali poslednji korak ostaje izvan njegove vlasti.
Probajte palentu sa maslinama, pročitajte Molitvu Svetog Jefrema Sirina za zdravlje i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Grigorija Bogoslova.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak 5. sedmice po Duhovima otvara se slika čoveka koji čini sve što može, ali poslednji korak ostaje izvan njegove vlasti.
Probajte palentu sa maslinama, pročitajte Molitvu Svetog Jefrema Sirina za zdravlje i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Grigorija Bogoslova.
Kada život postane pretežak i izgubi se osećaj smisla, pravoslavno predanje nudi drugačije viđenje: iskušenja nisu znak napuštanja, već put koji se kasnije otkriva kao vođenje kroz veru i istrajnost.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
