Iza svečanih odora i crkvenih titula krije se duboko simbolično služenje Bogu i zajednici, staro više od dva milenijuma.
U bogatom drevnom predanju pravoslavne crkve, titule i činovi nisu samo oznake položaja, već pre svega izraz služenja Bogu i zajednici. Od prvih hrišćanskih vremena pa do danas, crkvena hijerarhija ima jasno definisanu duhovnu i liturgijsku strukturu, u kojoj svaki čin nosi svoje duboko značenje i odgovornost.
U pravoslavlju postoje tri osnovna stepena sveštenstva: đakonski, sveštenički i episkopski čin. Ova trostepena hijerarhija zasnovana je na apostolskom predanju i simbolizuje duhovni poredak Crkve — od služenja narodu, preko liturgije, do pastirskog staranja o čitavoj eparhiji ili Crkvi.
Kako je navedeno i u zvaničnom objašnjenju Eparhije šumadijske:
Najviši stepen u crkvenoj hijerarhiji pripada episkopu, koji je naslednik apostola i čuvar jedinstva Crkve.
Patrijarh — titula poglavara autokefalne Crkve. On predstavlja duhovnog oca čitavog naroda i simbol jedinstva Crkve.
Sveštenici su oni koji predvode liturgijski život i duhovno rukovode parohijama.
Protojerej stavrofor — počasna titula starijih i zaslužnih sveštenika.
Đakoni su prvi stepen sveštenstva i predstavljaju služitelje koji pomažu svešteniku i episkopu u bogosluženju i staranju o vernicima.
Jerođakon — monah koji je primio đakonski čin. Svi ovi činovi nisu stepenice moći, već služenja. U pravoslavnoj crkvi najviši čin podrazumeva i najveću odgovornost — da se služi Hristu kroz služenje bližnjima. U tom poretku patrijarh, mitropolit, episkop, sveštenik i đakon nisu samo titule, već živo svedočanstvo Crkve kroz vekove.
Kroz istoriju izricana je jereticima i izdajnicima, a posebno je odjeknula anatema mitropolita Amfilohija. Iza tih reči stoji dubok duhovni poziv Crkve — na pokajanje i povratak veri. Ovaj pojam označava naizmenično pevanje koje možda ne prepoznajete, a nosi duboku teološku poruku i stvara jedinstven liturgijski dijalog između hora, anđela i vernika. Iako se svakodnevno susreću sa njim u hramovima i manastirima, mnogi ne znaju da je antimis više od platna – na njemu se osvećuje hleb i vino, simbolizuje Hristovu žrtvu i povezuje vernike sa srcem pravoslavne tradicije. Naizgled obični svećnjaci sa dve i tri sveće nose poruku staru vekovima — kroz njih se otkriva tajna Hristovih priroda i Svete Trojice, ali i snaga vere koja osvetljava dušu.
Protojerej — viši čin sveštenika koji se istakao u liturgijskoj i pastirskoj službi.
Jeromonah — monah koji je primio sveštenički čin i liturgijski služi, najčešće u manastiru.
Arhimandrit — najviši čin sveštenomonaha. Nekada je ova titula bila rezervisana za starešine važnih manastira, a danas označava visok čin u monaškoj jerarhiji.
SPC
Đakonski čin - služitelji u oltaru i narodu
Arhiđakon — najviši čin jerođakona.
Protođakon — najviši čin đakona, često dodeljen iskusnim i zaslužnim služiteljima.
Duhovna poruka činova
Duhovna riznica
05:00 | 12.10.2025
ANATEMA - REČ KOJA I DANAS IZAZIVA JEZU: Šta zapravo znači najteža crkvena kazna?
Duhovna riznica
05:00 | 13.10.2025
ZNATE LI ŠTA JE ANTIFON? Misteriozni glas iz crkve koji pomera granice molitve
Duhovna riznica
05:00 | 15.10.2025
OVO BI SVAKI PRAVOSLAVAC TREBALO DA ZNA: Antimis – platno koje otvara vrata duhovnog sveta
Duhovna riznica
05:00 | 16.10.2025
KAKAV ZNAČAJ IMAJU DIKIRIJE I TRIKIRIJE U CRKVI: Moć svetlosti u rukama vladika
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ajeti iz sure Ghafir, izdvojeni za 19. oktobar, upozoravaju da oni koji ignorišu znakove Alaha rizikuju Džehenem, dok zahvalnost i svakodnevna pokornost otvaraju put ka unutrašnjem miru.
Ruski jeromonah sa prelaza XIX i XX veka podseća da galama i povišen ton otvaraju vrata duhovnim iskušenjima, dok tišina i smirenje jačaju unutrašnju snagu i približavaju nas Božijoj milosti.
Ruski državljanin, koji je živeo u „Ruskome manastiru“ na Svetoj Gori, pokušao je da napusti Grčku avionom — sud ga je proglasio krivim i izrekao mu kaznu zatvora i novčanu kaznu od 5.000 evra.
Sve što je pred ikonama nije otpad, već deo svetinje. Jedan od najpoznatijih duhovnika sa Svete gore otkriva kako da sačuvate blagodat i svetinju u svom domu.
Strahujući od beščašća, Sveta Haritina pomolila se Bogu da je uzme, pre nego što je obeščaste.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Saznajte zašto ovaj skromni crkveni predmet simbolizuje zajedništvo, veru i duhovnu povezanost vernika.
Ruski jeromonah sa prelaza XIX i XX veka podseća da galama i povišen ton otvaraju vrata duhovnim iskušenjima, dok tišina i smirenje jačaju unutrašnju snagu i približavaju nas Božijoj milosti.
Ruski državljanin, koji je živeo u „Ruskome manastiru“ na Svetoj Gori, pokušao je da napusti Grčku avionom — sud ga je proglasio krivim i izrekao mu kaznu zatvora i novčanu kaznu od 5.000 evra.
Sve što je pred ikonama nije otpad, već deo svetinje. Jedan od najpoznatijih duhovnika sa Svete gore otkriva kako da sačuvate blagodat i svetinju u svom domu.
Ono što je još poraznije jeste što se na slavama sve češće pojavljuju i scene koje sa hrišćanskom verom nemaju nikakve veze – čak ni sa osnovnim moralom.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
ovodom održavanja Šakti festivala u Obrenovcu, Apologetski odsek Arhiepiskopije upozorava na delovanje Mohanđija, čije učenje, iza privida mira i ljubavi, skriva ideologiju nespojivu sa pravoslavnom verom.
Sočivo sa semenkama, tradicionalno manastirsko jelo, donosi mir, toplinu i bogatstvo ukusa — a sprema se lako, bez skupih sastojaka i u svega nekoliko koraka.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako usmeren na greh i sopstvene slabosti, ali pod Božjom svetlošću, gnev ne razara, već čisti dušu i otvara prostor za rast dobrote i pravednosti
