Odmah nakon praznika Silaska Svetog Duha na apostole, Duhovska sedmica donosi liturgijsko razrešenje i otvara vreme u kojem se naglasak sa odricanja premešta na zahvalnost, radost i praznični karakter.
U kalendaru Pravoslavne crkve postoje periodi koji imaju poseban liturgijski karakter i u kojima se uobičajena pravila posta privremeno ne primenjuju. Duhovska sedmica, koja počinje odmah nakon praznika Silaska Svetog Duha na apostole (Pedesetnice), spada upravo u takve dane, vreme u kojem se naglasak stavlja na praznični karakter i duhovnu radost, a ne na post.
Za vernike koji prate crkveni kalendar, Duhovska sedmica (ove godine od 1. do 7. juna) često otvara jedno pitanje koje se ponavlja: zašto se, iako su sreda i petak uobičajeno vreme posta, tokom ove sedmice ne posti uopšte?
Odgovor nije u ukidanju duhovne discipline, već u liturgijskom naglasku.
U pravoslavnoj tradiciji sreda i petak imaju snažnu simboliku – sreda se vezuje za izdaju Hrista, a petak za njegovo raspeće. Zato su to uobičajeni posni dani tokom cele godine.
Međutim, Duhovska sedmica ima potpuno drugačiji duhovni ton. Ona dolazi odmah nakon Pedesetnice, praznika koji se smatra rođendanom Crkve, kada se veruje da je Sveti Duh sišao na apostole i dao im snagu za propoved Jevanđelja.
U tom duhu, Crkva poziva vernike da tih dana ne budu u uzdržanju, već u zahvalnosti i radosti. Zato se sreda i petak ne poste, jer ceo period nosi praznični karakter.
Post u pravoslavlju nije samo odricanje od hrane, već i izraz unutrašnjeg stanja. Kada je naglasak na žalosti, pokajanju i duhovnoj borbi, post prati taj ritam. Ali kada je naglasak na slavlju, post se privremeno povlači.
Duhovska sedmica upravo pripada toj drugoj dimenziji. Ona simbolično predstavlja vreme kada Crkva ne stoji u iščekivanju, već u ispunjenju nakon silaska Svetog Duha, vernici ulaze u period duhovne utvrđenosti i radosti. Zato se u ovom periodu ne praktikuje post ni u sredu ni u petak, iako je to inače pravilo crkvenog kalendara tokom godine.
Ova praksa se u crkvenom jeziku naziva razrešenje posta, a narod je naziva „trapava“ sedmica. Takva razrešenja postoje u više perioda tokom godine, uvek kada Crkva želi da naglasi praznični karakter određenih dana. Duhovska sedmica je jedan od tih jasnih primera. Za vernike to znači da se ne radi o "prekidu posta", već o svesnom ulasku u ritam praznika koji traje duže od jednog dana.
Duhovska sedmica, posmatrana iz tog ugla, ne ukida post, nego razrešuje i pokazuje da u crkvenom kalendaru postoje trenuci kada radost praznika ima prednost nad uzdržanjem.
Od rada i baštovanstva do venčanja i odlaska na groblje - jeromonah Visokopetrovskog manastira u Moskvi razjašnjava šta Crkva zaista uči o Duhovima, a šta potiče iz narodnih zabluda i sujeverja.
Miris zelenila i venčići od trave koje vernici nose kućama nisu samo deo praznične tradicije. Iza ovog običaja krije se sećanje na događaje koji povezuju Avrama, Mojsija i silazak Svetog Duha na apostole.
Arhijerejska liturgija, litija oko crkve Svete Trojice i molitveno jedinstvo monaštva, sveštenstva i vernog naroda obeležili su hramovnu slavu Donjeg Ostroga, uz poruku o prisustvu i delovanju Svetog Duha u Crkvi.
Na liturgiji u Hramu Svetog Save poglavar SPC poručio je da je sabranje pred Časnim pojasom snažno svedočenje žive vere.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu i po starom i Svetog Lukilijana i sa njim postradale po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetog Karla Lvangenskog, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da se promena ne dešava naglo, već u trenutku kada čovek prestane da opravdava slabost i počne da joj se suprotstavlja malim, ali doslednim unutrašnjim otporom.
Car Konstantin je 313. godine doneo Milanski edikt, kojim je hrišćanstvo postalo zvanična religija, čime su zaustavljeni okrutni progoni hrišćana.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je koliko je vernika prošlo kroz Hram Svetog Save od 20. maja do danas, dok patrijarh Porfirije poručuje da je od brojki važnija vera koju narod pokazuje.
Odmah nakon praznika Silaska Svetog Duha na apostole, Duhovska sedmica donosi liturgijsko razrešenje i otvara vreme u kojem se naglasak sa odricanja premešta na zahvalnost, radost i praznični karakter.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Ovaj praznik nas podseća na silazak Svetog duha na apostole i na trenutak kada je, prema predanju, započeto širenje vere koje je oblikovalo temelje Crkve i njeno učenje o Svetoj Trojici.
Smisao i značaj ovog praznika, dana koji povezuje Vaskrsenje i dolazak Svetog Duha, objašnjava teolog Branislav Ilić.
Na praznik Pedesetnice, mitropolit bački poručio da Crkva živi kroz Duha Svetoga, naglašavajući da se upravo na današnji dan ispunjava božanski plan spasenja čovečanstva i otkriva tajna Svete Trojice.
Na praznik Pedesetnice, u prisustvu patrijarha Porfirija i vladike Siluana, sveta relikvija – leva ruka prvog srpskog arhiepiskopa – ispraćena je iz Hrama Svetog Save ka svetinji kraj Prijepolja.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da se promena ne dešava naglo, već u trenutku kada čovek prestane da opravdava slabost i počne da joj se suprotstavlja malim, ali doslednim unutrašnjim otporom.
Sveti oci učili su da svaka greška može da postane pouka ukoliko čovek iz nje izvuče duhovnu korist.
Dok se formiraju dugi redovi vernika ispred Hrama Svetog Save, zaštitnik građana upozorava da vređanje na njihov račun prelazi granicu slobode govora i predstavlja povredu ljudskog dostojanstva.
Od predanja o isceljenjima do istorijskih veza sa Svetim Savom i knezom Lazarom, šef Kabineta patrijarha Porfirija otkriva zbog čega je dolazak Časnog pojasa postao jedan od najznačajnijih duhovnih događaja poslednjih godina.
Na Duhovski ponedeljak, uprkos slaboj kiši, hiljade vernika i dalje su strpljivo čekale ispred Hrama Svetog Save da se poklone Časnim Pojasu.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od predanja o isceljenjima do istorijskih veza sa Svetim Savom i knezom Lazarom, šef Kabineta patrijarha Porfirija otkriva zbog čega je dolazak Časnog pojasa postao jedan od najznačajnijih duhovnih događaja poslednjih godina.
Dok se formiraju dugi redovi vernika ispred Hrama Svetog Save, zaštitnik građana upozorava da vređanje na njihov račun prelazi granicu slobode govora i predstavlja povredu ljudskog dostojanstva.
Starinska, praktična zamena koja je vremenom dobila svoje stalno mesto na porodičnoj trpezi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
