OD KURANA DO TEHERANA! Šta je "DŽIHAD" na koji pozivaju Iranci i koje je njegovo izvorno značenje - TO NIJE "SVETI RAT"

U jeku novih tenzija na Bliskom istoku i poruka koje stižu iz Teherana, u javnosti se ponovo otvorilo pitanje - šta zapravo znači džihad na koji je pozvao ajatolah Naser Makarem Širazi i kakvo mesto ima u islamskom učenju?

Mada se "džihad" često prevodi kao "sveti rat muslima protiv nevernika", sajt Islamske zajednice Srbije  upozorava da je reč o velikoj zabludi, a to dovodi u pitanje sve što smo do sada mislili o "džihadu".

Na samomom početku teksta objavljenog na sajtu IZS, čije je autor doktor Zakir Naik kaže se da pored pitanja terorizma, na vrhu liste svih zabluda o islamu nalazi se zabluda o džihadu.

- Ne samo da nemuslimani nemaju ispravne informacije o džihadu, već ih nemaju čak ni mnogi muslimani. Mnogi smatraju da je džihad svaki rat u kome učestvuju muslimani, bez obzira da li se on vodio iz ličnih, političkih ili teritorijalnih razloga. To je velika zabluda u koju su upali i mnogi muslimani. Nije svaka borba džihad - kaže autor.

Šta je "džihad"?

Reč džihad potiče od arapskog glagola "džehede" što znači truditi se, ulagati napor.

Sener Dagasan/Shutterstock

 

U islamskoj terminologiji, džihadom se naziva borba protiv sopstvenog zla, borba za popravljanje društva. To, na kraju, kaže Naiki, može obuhvatiti i oružanu borbu protiv zla i diktature.

- Arapi za studenta koji ima naporne pripreme za ispit kažu da je u džihadu, tj. trudi se i ulaže ogroman napor. Isto se kaže i za radnika koji naporno radi i trudi se zadobiti poverenje poslodavca, ili za političara koji se trudi da pridobije što veći broj glasova birača - objašnjava Naiki.

"Sveti rat"

Mnogi muslimani i nemuslimani, kaže autor, pogrešno prevode reč džihad kao sveti rat.

- Ni u Kuranu, niti u verodostojnim hadisima ne spominje se izraz "sveti rat". Sveti rat se na arapskom kaže "harbun mukaddese" i ne spominje se ni u jednom verodostojnom islamskom izvoru. Ovaj izraz su izmislili orijentalisti kada su počeli pisati knjige protiv islama. Nažalost, čak su i neki islamski učenjaci počeli prevoditi reč džihad kao sveti rat. 

SAIF DAHLAH / AFP / Profimedia

 

U Kuranu se, naglašava Naiki,  spominje i reč kital - borba, ubijanje, bitka. Postoje različite vrste bitki. Neke se vode u dobre svrhe, a neke u loše.

- Uzvišeni Alah kaže: "Vernici se bore na Alahovom putu, a nevernici na šejtanovom. Zato se borite protiv šejtanovih štićenika, jer je šejtanovo lukavstvo zaista slabo.“ (En-Nisa, 76)

Džihad u Kuranu

Inače, u Kuranu, svetoj knjizi islama, pojam džihada pominje se više puta, ali u različitim značenjima. U ranim mekanskim surama (objavama), naglasak je bio na strpljenju, izdržljivosti i duhovnoj borbi, jer su prvi muslimani bili manjina izložena progonima.

Kasnije, nakon preseljenja proroka Muhameda iz Meke u Medinu 622. godine (hidžra), kada je formirana prva muslimanska zajednica sa političkom i vojnom organizacijom, pojavljuju se ajeti koji dozvoljavaju oružanu borbu – ali pod određenim uslovima. U suri El-Bekare (2:190) navodi se: "I borite se na Allahovom putu protiv onih koji se bore protiv vas, ali vi ne započinjite borbu; Allah, doista, ne voli one koji započinju sukob."

Mrs_ya/Shutterstock

 

Islamski pravnici, pokazuje literatura, kroz vekove pravili su razliku između defanzivnog i ofanzivnog džihada, pri čemu je prvi odbrana zajednice od napada - smatran obavezom. U klasičnom islamskom pravu džihad je imao jasno propisane norme: zabranu ubijanja civila, žena, dece, staraca, verskih službenika, kao i uništavanja useva i imovine bez potrebe.

Koncept borbe "na Božjem putu“ razvija se posebno nakon hidžre 622. godine. U ranijem periodu muslimanima je bilo naređeno da trpe progon bez oružanog otpora, dok su kasniji ajeti, objavljeni u medinskom periodu, dozvolili i regulisali oružanu borbu.

Istoričari islama ističu da je džihad u prvim vekovima imao i političku dimenziju – širenje teritorije pod muslimanskom vlašću, ali i odbranu zajednice. Tokom srednjeg veka taj pojam je bio deo državne politike velikih islamskih carstava.

Veliki i mali džihad

U islamskoj tradiciji razvijena je i podela na "veliki džihad“ i "mali džihad“. Veliki džihad podrazumeva unutrašnju borbu čoveka protiv sopstvenih slabosti, greha i nepravde - moralno usavršavanje i život u skladu sa verom. Mali džihad odnosi se na oružanu borbu.

Armin Karami/MEI / Sipa Press / Profimedia

 

Iako se ova podela često pripisuje predanju proroka Muhameda, savremeni islamski učenjaci ukazuju da hadis o "velikom i malom džihadu“ nema uporište u Kuranu niti sa stavovima proroka Muhameda.

Savremeni kontekst i iranski poziv

Kada danas verski autoriteti u Iranu, poput velikih ajatolaha u okviru šiitske verske hijerarhije, izdaju poziv na džihad, to se najčešće tumači kao versko-pravni stav kojim se vernicima daje legitimitet za otpor ili borbu protiv spoljnog neprijatelja. U šiitskoj tradiciji, pitanje objave džihada ima dodatnu teološku dimenziju, jer se razlikuje od sunitskog pristupa i vezuje se za autoritet verskog vođe.

Važno je naglasiti da pojam džihada u savremenom svetu ima višestruka značenja i da ga različite islamske škole i pokreti različito tumače - od isključivo duhovne borbe, do političko-vojne obaveze.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara